Linux često postavljana pitanja uz odgovore
Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com
8. studenog 1998.
Ovo je popis često postavljanih pitanja o Linuxu, besplatnom Unixu za
otprilike svaku računalnu hardversku platformu na planetu. Izvorno
napisan za 386/486/586 Intele s ISA sabirnicom, prenesen je na Alphu,
MIPS, ARM, 680x0 i PPC procesore, te mnoge druge. (Pogledajte pitanje
``Što je Linux?''.) Ovaj dokument bi trebalo čitati zajedno s KAKO-ima
Linux Documentation Projecta. (Pogledajte ``Gdje da FTP-om nabavim
Linux materijale?'' i ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu
dokumentaciju?''.) IINNFFOO--SSHHEEEETT i MMEETTAA--FFAAQQ, koji se nalaze na istom
mjestu, također sadrže popise izvora informacija o Linuxu. Molim vas,
pročitajte ih, kao i ``Još uvijek niste odgovorili na moje pitanje!'',
prije slanja svog pitanja u Usenet grupu. Ovaj dokument postoji i u
PostScript, HTML, SGML te običnoj ASCII verziji (pogledajte ``Formati
u kojima je ovaj FAQ dostupan.'').
______________________________________________________________________
Sadržaj
1. Uvod i općenite informacije
1.1 Što je Linux?
1.2 Gdje početi?
1.3 Kakav softver Linux podržava?
1.4 Da li Linux radi na mom računalu? Koji hardver podržava?
1.5 Za koje još procesore postoje portovi?
1.6 Koliko Linuxu treba prostora na disku?
1.7 Koliko Linuxu treba memorije?
1.8 Koliko memorije Linux može iskoristiti?
1.9 Je li Linux u javnom vlasništvu? Čija su autorska prava?
2. Mrežni izvori i resursi.
2.1 Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?
2.2 Gdje se na WWW-u nalaze informacije o Linuxu?
2.3 Koje su Linux Usenet grupe?
2.4 Gdje mogu naći informacije o Linuxu i Y2K bugu?
2.5 Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?
2.6 Nemam pristup FTP-u. Gdje da nabavim Linux?
2.7 Nemam pristup Usenetu. Gdje da dobijem informacije?
2.8 Koje su mailing liste?
2.9 Da li se Usenet grupe negdje arhiviraju?
3. Kompatibilnost s drugim operacijskim sustavima.
3.1 Može li Linux dijeliti disk s DOS-om? OS/2? 386BSD? Windows 95?
3.2 Kako pristupiti datotekama na DOS particiji ili disketi?
3.3 Da li Linux podržava sažete ext2 datotečne sustave?
3.4 Mogu li koristiti svoj Stacker/DBLSPC/itd. DOS disk?
3.5 Mogu li iz Linuxa pristupati OS/2 HPFS particijama?
3.6 Može li Linux pristupati Amiginom datotečnom sustavu?
3.7 Može li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?
3.8 Može li Linux pristupati SMB datotečnom sustavu?
3.9 Može li Linux pristupati Macintoshevom datotečnom sustavu?
3.10 Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows programe?
3.11 Kako dignuti Linux iz MS-DOS-a?
3.12 Kako dignuti Linux iz OS/2-ovog Boot Managera?
3.13 Kako dijeliti swap particiju između Linuxa i MS Windowsa?
4. Rad s datotečnim sustavima, diskovima i pogonima pod Linuxom
4.1 Kako natjerati Linux da radi s mojim diskom?
4.2 Kako vratiti obrisane datoteke?
4.3 Kako promjeniti veličinu particije (bez brisanja)?
4.4 Postoji li program za defragmentiranje ext2fs-a itd.?
4.5 Kako formatirati i napraviti datotečni sustav na disketi?
4.6 Dobivam grde poruke o inodeovima, blokovima i sličnim stvarima.
4.7 Moj swap ne radi.
4.8 Kako maknuti LILO da se opet diže DOS?
4.9 Zašto ne mogu koristiti fdformat osim kao root?
4.10 Moje ext2fs particije provjeravaju se kod svakog dizanja sustava.
4.11 Ne mogu pisati na svoj root datotečni sustav!
4.12 Imam ogroman /proc/kcore! Mogu li ga obrisati?
4.13 Moj AHA1542C ne radi s Linuxom.
5. Portiranje, kompajliranje i nabavljanje programa
5.1 Kako se programi kompajliraju?
5.2 Kako instalirati GNU programe?
5.3 Kako portirati XXX na Linux?
5.4 Što je ld.so i gdje ga nabaviti?
5.5 Kako nadograditi librarye bez raspadanja sustava?
5.6 Je li netko portirao/kompajlirao/napisao XXX za Linux?
5.7 Mogu li koristiti kod ili kompajler kompajliran za 486 na svojoj 386?
5.8 Što znači gcc -O6?
5.9 Gdje su linux/*.h i asm/*.h?
5.10 Dobivam greške kod kompajliranja kernela.
5.11 Kako napraviti djeljeni library?
5.12 Moje izvršne datoteke su (vrlo) velike.
5.13 Podržava li Linux višenitnost ili lakše procese?
5.14 Gdje se nalazi lint za Linux?
5.15 Gdje se nalazi kermit za Linux?
6. Rješenja čestih sporednih problema.
6.1 free izbacuje core.
6.2 Sat mi je vrlo netočan.
6.3 Set-uid skripte ne rade.
6.4 Slobodna memorija koju prijavljuje free stalno se smanjuje.
6.5 Kada dodam više memorije, sustav se užasno uspori.
6.6 Neki programi (tj. xdm) ne daju mi da se logiram.
6.7 Neki programi puštaju me da se logiram bez lozinke.
6.8 Stroj mi postane jako spor ako pokrenem GCC/X/...
6.9 Mogu se logirati samo kao root.
6.10 Zaslon mi je pun čudnih znakova umjesto slova.
6.11 Zeznuo sam sustav i ne mogu se logirati da to sredim.
6.12 Otkrio sam ogromnu sigurnosnu rupu u rm!
6.13 lpr(1) i/ili lpd(8) ne rade.
6.14 Vrijeme na datotekama s MS-DOS particija netočno se postavlja.
6.15 Kako natjerati LILO da digne datoteku vmlinux?
7. Kako napraviti ovo ili saznati ono...?
7.1 Kako gledati unatrag u tekstualnom modu?
7.2 Kako se prebacuje između virtualnih konzola? Kako ih uključiti?
7.3 Kako postaviti vremensku zonu?
7.4 Koju verziju Linuxa i ime računala koristim?
7.5 Kako isključiti ili uključiti izbacivanja corea?
7.6 Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?
7.7 Mogu li imati više od 3 serijska porta dijeljenjem interrupta?
7.8 Kako napraviti disketu s koje se može dići sustav?
7.9 Kako prebaciti raspored tipkovnice na engleski, francuski, itd.?
7.10 Kako natjerati NUM LOCK da se sam pali?
7.11 Kako postaviti početne boje terminala?
7.12 Kako dobiti više od 128 MB swapa?
8. Sporedne informacije i odgovori na pitanja.
8.1 Kako pod Linuxom programirati XYZ?
8.2 Što znači sve ovo s ELF-om?
8.3 Što je .gz datoteka? A .tgz? A...?
8.4 Što znači VFS?
8.5 Što je BogoMips?
8.6 Što je Linux Journal i gdje ga nabaviti?
8.7 Koje besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu?
8.8 Koliko ljudi koristi Linux?
8.9 Kako bih trebao izgovarati Linux?
9. Često susretane poruke o grešci.
9.1 Modprobe ne može naći modul ``XXX'' i slične poruke.
9.2 Unknown terminal type linux i slično.
9.3 lp1 on fire
9.4 INET: Warning: old style ioctl... called!
9.5 ld: unrecognized option '-m486'
9.6 GCC kaže Internal compiler error
9.7 make kaže Error 139
9.8 shell-init: permission denied kad se logiram.
9.9 No utmp entry. You must exec... kad se logiram.
9.10 Warning -- bdflush not running.
9.11 Warning: obsolete routing request made.
9.12 EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.
9.13 EXT2-fs warning: maximal count reached.
9.14 EXT2-fs warning: checktime reached.
9.15 df kaže Cannot read table of mounted filesystems.
9.16 fdisk kaže Partition X has different physical/logical...
9.17 fdisk: Partition 1 does not start on cylinder boundary
9.18 fdisk kaže: partition b has an odd number of sectors.
9.19 mtools kažu cannot initialise drive XYZ
9.20 Na početku dizanja: Memory tight
9.21 syslog mi kaže ``end_request: I/O error, ...''.
9.22 You don't exist. Go away.
10. X Window System.
10.1 Podržava li Linux X Window?
10.2 Gdje nabaviti XF86Config koji odgovara mom sustavu?
10.3 xterm logini čudno su prikazani u who, finger.
10.4 Ne mogu natjerati X Window da radi kako treba.
11. Pitanja o vrlo starom softveru.
11.1 fdisk kaže cannot use bbb sectors of this partition.
11.2 GCC ponekad koristi ogromne količine virtualne memorije i sruši se.
12. Kako dobiti daljnju pomoć.
12.1 Još uvijek niste odgovorili na moje pitanje!
12.2 Što staviti u molbu za pomoć.
12.3 Želim nekome poslati poruku o svom problemu.
13. Administrativne informacije i zahvale.
13.1 Komentari su dobrodošli.
13.2 Formati u kojima je ovaj FAQ dostupan.
13.3 Autorstvo i zahvale
13.4 Odricanje i autorska prava.
14. Hrvatski prijevod
______________________________________________________________________
11.. UUvvoodd ii ooppććeenniittee iinnffoorrmmaacciijjee
11..11.. ŠŠttoo jjee LLiinnuuxx??
Linux je besplatni Unix koji je ispočetka napisao Linus Torvalds uz
pomoć labavo vezane skupine hakera razbacanih po Internetu. Linux
nastoji poštivati POSIX, a ima sva svojstva koje očekujete od
suvremenog, potpuno razvijenog Unixa: pravu višezadaćnost, virtualnu
memoriju, djeljene librarye, učitavanje po zahtjevu, djeljene,
kopiraj-pri-pisanju izvršne datoteke, dobar rad s memorijom i podršku
za TCP/IP mreže.
Linux uglavnom radi na 386/486/586 baziranim PC-ima koristeći
hardverske mogućnosti 80386 obitelji procesora (TSS segmenti i ostalo)
za implementaciju tih svojstava. U razvoju su portovi na druge
arhitekture. (Pogledajte ``Za koje još procesore postoje portovi?''.)
Za više detalja pročitajte Linux IINNFFOO--SSHHEEEETT. (Pogledajte ``Gdje da
nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.)
KKeerrnneell Linuxa distribuira se pod GNU OOppććoomm jjaavvnnoomm lliicceennccoomm.
(Pogledajte ``Je li Linux u javnom vlasništvu? Čija su autorska
prava?''.)
11..22.. GGddjjee ppooččeettii??
Postoji hrpa većih Linux distribucija. Informacije o njima i njihovoj
instalaciji nalaze se u knjizi IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd (kraće
IGS) Matthewa Welsha. Ona se može naći na stranicama Linux
Documentation Projecta, .
Na LDP-ovim stranicama nalazi se i IInnssttaallllaattiioonn HHOOWWTTOO (domaći
prijevod: IInnssttaallaacciijjaa KKAAKKOO, ; prim.
prev.).
Većina distribucija dostupna je anonimnim FTP-om s raznih Linux
arhiva. (Pogledajte ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?''.)
Postoji i velik broj drugih izdanja koje se distribuiraju manje
globalno jer odgovaraju specifičnim lokalnim i nacionalnim potrebama
(na primjer MicroLinux, -- prim.
prev.).
11..33.. KKaakkaavv ssooffttvveerr LLiinnuuxx ppooddrržžaavvaa??
Linux ima GCC, Emacs, X Window System, sve standardne Unix alate,
TCP/IP (uključujući SLIP i PPP) i stotine programa koje su ljudi za
njega kompajlirali ili portirali.
Postoji DOS emulator zvan DOSEMU. Najnovija stabilna verzija je
0.98.1. FTP arhiva nalazi se na , a WWW
stranice na .
Pod emulatorom radi sam DOS i neke (ali ne sve) DOS aplikacije.
Svakako pročitajte datoteku README kako bi odlučili koju ćete verziju
uzeti. Pogledajte i DDOOSSEEMMUU HHOOWWTTOO (sada malo zastario -- ne govori o
najnovijoj verziji) koji se može naći na
.
Rad na emulatoru za Microsoft Windows izvršne datoteke napreduje.
(Pogledajte ``Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows
programe?''.)
Kod iBCS2 (IIntel BBinary CCompatibility SStandard -- standard za binarnu
kompatibilnost na Intelu), emulatora za SVR4 ELF i SVR3.2 COFF izvršne
datoteke, može se uključiti u kernel pri kompajliranju. Pročitajte
datoteku .
Za više informacija pogledajte IINNFFOO--SSHHEEEETT, jedan od HOWTO-a
(pogledajte ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?'' i
``Kako portirati XXX na Linux?'').
Neke tvrtke nude komercijalni softver, uključujući Motif. Svoje ponude
objavljuju u comp.os.linux.announce -- probajte pretražiti arhive.
(Pogledajte ``Da li se Usenet grupe negdje arhiviraju?''.)
11..44.. DDaa llii LLiinnuuxx rraaddii nnaa mmoomm rraaččuunnaalluu?? KKoojjii hhaarrddvveerr ppooddrržžaavvaa??
Za isprobavanje Linuxa treba vam '386, '486 ili '586 s barem 2 MB RAM-
a i jednim disketnim pogonom. Za bilo što korisno treba vam više RAM-a
i diskovnog prostora. (Pogledajte ``Koliko Linuxu treba memorije?''.)
Podržane su VESA lokalna sabirnica i PCI.
MCA (IBM-ova sabirnica) i ESDI tvrdi diskovi uglavnom su podržani.
Daljnje informacije o MCA sabirnici i karticama koje Linux podržava
nalaze se na WWW stranici Micro Channel Linux
.
Linux radi na laptopima iz '386 obitelji, uz X u većini slučajeva.
WWW stranica nalazi se na
.
Za detalje o konfiguracijama, grafičkim karticama, disk kontrolerima,
itd. koji rade pročitajte IINNFFOO--SSHHEEEETT i HHaarrddvveerr KKAAKKOO. (Pogledajte
``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.)
Postoji port Linuxa na 8086, poznat kao EEmbeddable LLinux KKernel SSubset
(ELKS -- ugradivi podskup Linux kernela). To je 16-bitni podskup Linux
kernela koji će se uglavnom koristiti za manje sustave. Za više
informacija pogledajte .
Linux nikad neće u potpunosti raditi na 8086 ili '286 jer su mu
potrebne mogućnosti izmjenjivanja zadaća i rada s memorijom kojih na
tim procesorima nema.
Linux podržava multiprocesiranje na Intel MP arhitekturi. Pogledajte
datoteku Documentation/smp.tex u distribuciji izvornog koda Linux
kernela.
Za (vjerojatno nepotpun) popis hardverskih platformi na koje je Linux
prenesen pogledajte slijedeće pitanje.
11..55.. ZZaa kkoojjee jjoošš pprroocceessoorree ppoossttoojjee ppoorrttoovvii??
Relativno potpun popis portova Linuxa nalazi se na
te na
.
Već se poduže radi se na projektu portiranja Linuxa na prikladne 68000
bazirane sustave kao što su Amige i Atariji. LLiinnuuxxm68k FAQ/ nalazi se
na . URL
početne stranice za Linux/m68k je .
m68k port za Amigu Jesa Sorensena nalazi se na
. FAQ o instalaciji
paketa, čiji je autor Ron Flory, može se naći na
.
Također postoji linux-680x0 mailing lista. (Pogledajte ``Koje su
mailing liste?''.)
Postoji (ili je postojala) FTP arhiva Linux/m68k projekta na
, no ta adresa možda
više nije aktualna.
Debian GNU/Linux se prenosi na Alphu, Sparc, PowerPC i ARM platforme.
Za svaku postoji mailing lista. Pogledajte
.
Jedna od stranica o Linux-PPC projektu nedavno se preselila. Sadašnja
lokacija je , a njena arhiva je na
.
Stranica o podršci za Linux-PPC nalazi se na
. Tamo ćete naći kernel koji se
distribuira s Linuxom.
Apple sada podržava razvoj MkLinuxa za Power Macintoshe, baziranog na
OSF-u i Mach mikrokernelu. Pogledajte .
Port na 64-bitnu DEC Alphu/AXP nalazi se na
. Postoji i mailing lista na
vger.rutgers.edu. (Pogledajte ``Koje su mailing liste?''.)
Ralf Beachle radi na portu za MIPS, najprije za R4600 na Deskstation
Tyne strojevima. Linux-MIPS FTP arhive su i . Zainteresirani
mogu slati svoja pitanja i ponude pomoći na linux@waldorf-gmbh.de.
Postoji i MIPS kanal na Linux Activists poslužitelju i mailing lista
linux-mips. (Pogledajte ``Koje su mailing liste?''.)
Trenutno se radi na dva porta Linuxa za ARM obitelj procesora. Jedan
je za ARM3 po Acornu A5000 i uključuje odgovarajuću I/O podršku za
82710/11, a drugi za ARM610 po Acorn RISC PC-u. Port za RISC PC
trenutno je u svojoj ranoj odnosno srednjoj fazi i treba ponovo
napisati podosta koda za rad s memorijom. Port za A5000 je u
ograničenom beta testiranju. Završena će verzija vjerojatno uskoro
izaći.
Za detaljnije, novije informacije pratite grupu comp.sys.acorn.misc.
Postoji FAQ na .
Linux SPARC projekt puca od aktivnosti. FAQ je dostupan s stranice
LLiinnuuxx ffoorr SSPPAARRCC pprroocceessssoorrss Jima Minthe,
. SPARC/Linux arhive nalaze se
na .
Također postoji port (``Hardhat'') na SGI/Indy strojeve. URL je
.
11..66.. KKoolliikkoo LLiinnuuxxuu ttrreebbaa pprroossttoorraa nnaa ddiisskkuu??
10 MB za vrlo malenu instalaciju na kojoj ga možete isprobati i ne
puno više.
Instalaciju koja uključuje X Window možete stisnuti na 80 MB.
Instaliranje Debian GNU/Linuxa zauzima 500 do 1 000 MB, uključujući
izvorni kod kernela, te nešto prostora za korisničke datoteke i spool
područja.
11..77.. KKoolliikkoo LLiinnuuxxuu ttrreebbaa mmeemmoorriijjee??
Barem 4 MB, a i tad ćete morati koristiti posebne instalacijske
postupke do instalacije diskovnog swap prostora. Linux će na 4 MB RAM-
a raditi udobno, iako će X Window aplikacije raditi sporo jer se
moraju koristiti swap na disku.
Neke novije aplikacije, kao što je Netscape, zahtijevaju 64 MB fizičke
memorije.
11..88.. KKoolliikkoo mmeemmoorriijjee LLiinnuuxx mmoožžee iisskkoorriissttiittii??
Podosta ljudi pitalo je kako koristiti 64 MB memorije, što je
predodređena gornja granica. U svoju lilo.conf datoteku stavite ovo:
append="mem=XXM"
gdje je ``XX'' količina memorije u megabajtima; na primjer, ``128M''.
Za više detalja pogledajte man stranicu liloa.
11..99.. JJee llii LLiinnuuxx uu jjaavvnnoomm vvllaassnniiššttvvuu?? ČČiijjaa ssuu aauuttoorrsskkaa pprraavvaa??
Autorska prava na kernel Linuxa pripadaju Linusu Torvaldsu. On ih je
stavio pod GNU Opću javnu licencu (GNU GPL -- GGeneral PPublic LLicense),
što u biti znači da ga slobodno možete umnožavati, mijenjati i
distribuirati, ali daljnoj distribuciji ne smijete nametati
ograničenja, a morate ponuditi i izvorni kod.
To nije isto kao javno vlasništvo. Za detalje pogledajte CCooppyyrriigghhtt
FFAAQQ, .
Svi su detalji u datoteci COPYING u izvornom kodu Linux kernela (na
vašem sustavu vjerojatno na /usr/src/linux).
Licence alata i programa koji dolaze s instalacijama razlikuju se.
Dosta koda dolazi iz GNU projekta Free Software Foundationa i također
je pod GPL-om.
Primjetite da je raspravama o vrlinama ili manama GPL-a mjesto u
gnu.misc.discuss, a ne u comp.os.linux hijerarhiji.
22.. MMrreežžnnii iizzvvoorrii ii rreessuurrssii..
22..11.. GGddjjee ddaa nnaabbaavviimm HHOOWWTTOO--ee ii ddrruugguu ddookkuummeennttaacciijjuu??
Tražite na slijedećim mjestima i na njihovim mirrorima.
ˇ ftp.funet.fi: /pub/OS/Linux/doc/HOWTO/
ˇ tsx-11.mit.edu: /pub/linux/docs/HOWTO/
ˇ sunsite.unc.edu: /pub/Linux/docs/HOWTO/
Za potpuniji popis Linux FTP arhiva pogledajte ``Gdje da FTP-om
nabavim Linux materijale?''.
Ako nemate pristup FTP-om, probajte s FTP-preko-maila poslužiteljima
na ftpmail@decwrl.dec.com, ftpmail@doc.ic.ac.uk ili ftp-
mailer@informatik.tu-meunchen.de.
Potpun popis HOWTO-a i mini-HOWTO-a može se naći u datoteci HOWTO-
INDEX u direktoriju docs/HOWTO na FTP arhivama, ili WWW-om na
, ali evo (možda
nepotpunog) popisa (dokumenti označeni znakom _* prevedeni su na
hrvatski -- prim. prev.):
AX25-HOWTO Access-HOWTO
Assembly-HOWTO Benchmarking-HOWTO
BootPrompt-HOWTO* Bootdisk-HOWTO
CD-Writing-HOWTO CDROM-HOWTO
Chinese-HOWTO Commercial-HOWTO
Consultants-HOWTO Cyrillic-HOWTO
DNS-HOWTO* DOS-to-Linux-HOWTO*
DOSEMU-HOWTO Danish-HOWTO
Distribution-HOWTO* ELF-HOWTO
Emacspeak-HOWTO Ethernet-HOWTO
Finnish-HOWTO Firewall-HOWTO
Ftape-HOWTO GCC-HOWTO
German-HOWTO HAM-HOWTO
HOWTO-INDEX Hardware-HOWTO*
Hebrew-HOWTO IPX-HOWTO
ISP-Hookup-HOWTO Installation-HOWTO*
Intranet-Server-HOWTO Italian-HOWTO
Java-CGI-HOWTO Kernel-HOWTO
Keyboard-and-Console-HOWTO MGR-HOWTO
MILO-HOWTO Mail-HOWTO
NET-3-HOWTO NFS-HOWTO
NIS-HOWTO News-HOWTO
Optical-Disk-HOWTO PCI-HOWTO
PCMCIA-HOWTO PPP-HOWTO
Pilot-HOWTO Polish-HOWTO
Printing-HOWTO* Printing-Usage-HOWTO
RPM-HOWTO Reading-List-HOWTO
SCSI-HOWTO SCSI-Programming-HOWTO
SMB-HOWTO Serial-HOWTO
Serial-Programming-HOWTO Shadow-Password-HOWTO
Slovenian-HOWTO Sound-HOWTO
Sound-Playing-HOWTO Spanish-HOWTO
TeTeX-HOWTO Thai-HOWTO
Tips-HOWTO UMSDOS-HOWTO
UPS-HOWTO UUCP-HOWTO
User-Group-HOWTO VAR-HOWTO
VMS-to-Linux-HOWTO XFree86-HOWTO*
XFree86-Video-Timings-HOWTO 3-Button-Mouse
Na se mogu naći
slijedeći mini-HOWTO-i (dokumenti označeni znakom _* prevedeni su na
hrvatski -- prim. prev.):
ADSM-Backup AI-Alife
Advocacy Backup-With-MSDOS
Battery-Powered Boca
BogoMips Bridge
Bridge+Firewall Clock
Colour-ls Comeau-C++
DHCPd Dial-On-Demand
Diald Dip+SLiRP+CSLIP
Diskless Dynamic-IP-Hacks
Ext2fs-Undeletion GTEK-BBS-550
HTML-Validation IO-Port-Programming
IP-Alias IP-Masquerade
IP-Subnetworking JE
Jaz-Drive Kerneld
Key-Setup LBX
Large-Disk Linux+DOS+Win95
Linux+DOS+Win95+OS2 Linux+NT-Loader*
Linux+OS2+DOS Linux+Win95*
Loadlin+Win95 Locales
MIDI+SB Mail-Queue
Mail2News Man-Page
Multiple-Disks-Layout Multiple-Ethernet
NFS-Root NFS-Root-Client
Netscape+Proxy Offline-Mailing
Online-Support PLIP
PPP-over-minicom Pager
Partition* Print2Win
Process-Accounting Proxy-ARP
Public-Web-Browser Qmail+MH
Quota RCS
Remote-Boot Remote-X-Apps*
SLIP+proxyARP SLIP-PPP-Emulator
Sendmail+UUCP Software-Building
Software-RAID Soundblaster-16
Soundblaster-AWE64 StarOffice*
Swap-Space Term-Firewall
Tiny-News Token-Ring
Upgrade VPN
Virtual-wu-ftpd Visual-Bell
Win95+Win+Linux Windows-Modem-Sharing
WordPerfect X-Big-Cursor
XFree86-XInside Xterm-Title
Xterminal ZIP-Drive
ZIP-Install
Prijevodi HOWTO-a nalaze se na
i mirrorima
širom svijeta. Tamo su prijevodi na ove jezike:
kineski (zh) hrvatski (hr)
francuski (fr) njemački (de)
grčki (el) indonezijski (id)
talijanski (it) japanski (jp)
korejski (ko) poljski (pl)
španjolski (es) slovenski (sl)
švedski (sv) turski (tr)
HOWTO-a ima i na WWW-u, na stranicama Linux Documentation Projecta,
.
Stalno se pripremaju novi dokumenti. Ako kanite nešto napisati,
kontaktirajte Timothya Bynuma, tjbynum@sunsite.unc.edu, HOWTO
koordinatora. Datoteka sadrži savjete u pisanju HOWTO-a. WWW stranica na kojoj su
popisani trenutni radovi na HOWTO-ima nalazi se na
.
Niz vodiča napisanih u sklopu Linux Documentation Projecta nalazi se
na . Ako ste novi u svijetu Unixa i
Linuxa, molim vas, pročitajte ih. Evo popisa trenutno dostupnih:
ˇ TThhee LLiinnuuxx DDooccuummeennttaattiioonn PPrroojjeecctt MMaanniiffeessttoo Matta Welsha,
.
ˇ IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee Matta Welsha,
.
ˇ TThhee LLiinnuuxx KKeerrnneell Davida Ruslinga,
.
ˇ TThhee NNeettwwoorrkk AAddmmiinniissttrraattoorr''ss GGuuiiddee Olafa Kircha,
.
ˇ TThhee LLiinnuuxx PPrrooggrraammmmeerr''ss GGuuiiddee Svena Goldta, Svena van der Meera,
Scotta Burketta i Matta Welsha, .
ˇ TThhee LLiinnuuxx SSyysstteemm AAddmmiinniissttrraattoorr''ss GGuuiiddee,, vveerrzziijjaa 00..55 Larsa
Wirzeniusa, .
FAQ za one koji razvijaju Linux kernel se nalazi na
.
Također postoji FAQ posebno namijenjen distribuciji Red Hat Linux, na
.
22..22.. GGddjjee ssee nnaa WWWWWW--uu nnaallaazzee iinnffoorrmmaacciijjee oo LLiinnuuxxuu??
Dvije stranice izrazito su dobra početna točka za općenite informacije
o Linuxu: stranice Linux Internationala, na , te
Linux stranice Linux Onlinea na .
Obje nude veze na druge stranice, informacije o općenitim stvarima,
distribucijama, novim programima, dokumentaciji i novostima.
Greg Hankins, gregh@cc.gatech.edu, održava stranice Linux
Documentation Projecta na . Na toj se
stranici spominju svi FAQ-ovi i HOWTO-i -- i oni u HTML (WWW) formatu,
i oni koji to nisu.
22..33.. KKoojjee ssuu LLiinnuuxx UUsseenneett ggrruuppee??
comp.os.linux.announce je moderirana grupa za najave; ako namjeravate
koristiti Linux, trebali biste je pratiti: sadrži informacije o novim
verzijama programa, novim portovima, sastancima korisničkih grupa i
komercijalnim proizvodima. To je _j_e_d_i_n_a grupa u koju se mogu slati
komercijalne poruke. Poruke za ovu grupu e-mailom šaljite na linux-
announce@news.ornl.gov.
Međutim, comp.os.linux.announce se ne arhivira na DejaNewsu ili Alta
Visti. Čini se kako je jedina arhiva ove grupe
.
[Axel Boldt]
Evo grupa iz comp.os.linux hijerarhije također vrijednih čitanja --
uvidjet ćete da su mnogi česti problemi presvježi za dokumentaciju,
ali riješeni u Usenet grupama.
ˇ comp.os.linux.advocacy
ˇ comp.os.linux.development.apps
ˇ comp.os.linux.development.system
ˇ comp.os.linux.hardware
ˇ comp.os.linux.m68k
ˇ comp.os.linux.misc
ˇ comp.os.linux.networking
ˇ comp.os.linux.setup
ˇ comp.os.linux.x
Nemojte zaboraviti da je Linux POSIX kompatibilan te da je većina
materijala iz comp.unix i comp.windows.x hijerarhija relevantna. Osim
hardverskih problema i nekih zakučastih ili vrlo tehničkih pitanja na
niskoj razini, te će grupe biti dobro mjesto za početak.
Molim vas, prije slanja poruka pročitajte ``Još uvijek niste
odgovorili na moje pitanje!''. Slanje poruke u više comp.os.linux
grupa rijetko je pametna zamisao.
Možda postoje i Linux grupe u vašoj ustanovi ili području -- prvo tamo
provjerite.
Također pogledajte ``Nemam pristup Usenetu. Gdje da dobijem
informacije?''.
Postoje i druge regionalne i lokalne grupe -- možda će vam tamošnji
promet biti podnošljiviji. Francuska Linux grupa je fr.comp.os.linux.
Njemačka je de.comp.os.linux. U Australiji pogledajte
aus.computers.linux. U Hrvatskoj postoji hr.comp.linux. U Italiji
it.comp.linux.
22..44.. GGddjjee mmoogguu nnaaććii iinnffoorrmmaacciijjee oo LLiinnuuxxuu ii YY22KK bbuugguu??
Debian GNU/Linux ljudi imaju izjavu na svojim WWW stranicama na
. Još jedno mjesto s informacijama o Y2K-u jest
.
U biti, Linux koristi funkcije koje datume pohranjuju kao 32-bitne
brojeve koji broje sekunde od 1970. Taj će brojač raditi do godine
2038., dokad će programeri (nadamo se) prepraviti sistemski softver
tako da datume pohranjuje kao 64-bitne brojeve.
Naravno, to ne znači da aplikacije nisu osjetljive na Y2K grešku ako
ne koriste standardne rutine.
Free Software Foundation ima WWW stranicu o Y2K pitanjima kod GNU
softvera na .
Postoji i Usenet grupa, comp.software.year-2000, za općenite rasprave
o Y2K problemu.
22..55.. GGddjjee ddaa FFTTPP--oomm nnaabbaavviimm LLiinnuuxx mmaatteerriijjaallee??
Ovo su tri glavne Linux arhive:
ˇ ftp.funet.fi (Finska): /pub/OS/Linux
ˇ sunsite.unc.edu (SAD): /pub/Linux
ˇ tsx-11.mit.edu (SAD): /pub/linux
Najbolje mjesto za nabavljanje Linux kernela je
. Tamo Linus Torvalds šalje
najnovije verzije.
Što se tiče američkih distribucija, Debian GNU/Linux se može naći na
. Red Hat Linux se nalazi na
, a Linux Slackware na .
Sadržaj tih arhiva prenosi se (kopira, obično otprilike jednom dnevno)
na više drugih mjesta. Molim vas, koristite ono koje je vama najbliže
-- bit će brže za vas, a lakše za mrežu.
ˇ ftp.sun.ac.za/pub/linux/sunsite/ (Južna Afrika)
ˇ ftp.is.co.za/linux/sunsite/ (Južna Afrika)
ˇ ftp.cs.cuhk.hk/pub/Linux/ (Hong Kong)
ˇ ftp://sunsite.ust.hk/pub/Linux/ (Hong Kong)
ˇ ftp.spin.ad.jp/pub/linux/sunsite.unc.edu/ (Japan)
ˇ ftp.nuri.net/pub/Linux/ (Koreja)
ˇ ftp.jaring.my/pub/Linux/ (Malezija)
ˇ ftp.nus.sg/pub/unix/Linux/ (Singapur)
ˇ ftp.nectec.or.th/pub/mirrors/linux/ (Tajland)
ˇ mirror.aarnet.edu.au/pub/linux/ (Australija)
ˇ sunsite.anu.edu.au/pub/linux/ (Australija)
ˇ ftp.monash.edu.au/pub/linux/ (Australija)
ˇ ftp.univie.ac.at/systems/linux/sunsite/ (Austrija)
ˇ ftp.fi.muni.cz/pub/UNIX/linux/ (Češka Republika)
ˇ ftp://sunsite.fri.uni-lj.si/pub/linux/ (Slovenija)
ˇ ftp.funet.fi/pub/Linux/sunsite/ (Finska)
ˇ ftp.univ-angers.fr/pub/Linux/ (Francuska)
ˇ ftp.iut-bm.univ-fcomte.fr (Francuska)
ˇ ftp.ibp.fr/pub/linux/sunsite/ (Francuska)
ˇ ftp.loria.fr/pub/linux/sunsite/ (Francuska)
ˇ ftp.dfv.rwth-aachen.de/pub/linux/sunsite/ (Njemačka)
ˇ ftp.germany.eu.net/pub/os/Linux/Mirror.SunSITE/ (Njemačka)
ˇ ftp.tu-dresden.de/pub/Linux/sunsite/ (Njemačka)
ˇ ftp.uni-erlangen.de/pub/Linux/MIRROR.sunsite/ (Njemačka)
ˇ ftp.gwdg.de/pub/linux/mirrors/sunsite/ (Njemačka)
ˇ ftp.rz.uni-karlsruhe.de/pub/linux/mirror.sunsite/ (Njemačka)
ˇ ftp.ba-mannheim.de/pub/linux/mirror.sunsite/ (Njemačka)
ˇ ftp.uni-paderborn.de/pub/Mirrors/sunsite.unc.edu/ (Njemačka)
ˇ ftp.uni-rostock.de/Linux/sunsite/ (Njemačka)
ˇ tp.rus.uni-stuttgart.de/pub/unix/systems/linux/MIRROR.sunsite/
(Njemačka)
ˇ ftp.uni-tuebingen.de/pub/linux/Mirror.sunsite/ (Njemačka)
ˇ ftp.rz.uni-ulm.de/pub/mirrors/linux/sunsite/ (Njemačka)
ˇ ftp.kfki.hu/pub/linux/ (Mađarska)
ˇ linux.italnet.it/pub/Linux/ (Italija)
ˇ ftp.unina.it/pub/linux/sunsite/ (Italija)
ˇ giotto.unipd.it/pub/unix/Linux/ (Italija)
ˇ cnuce-arch.cnr.it/pub/Linux/ (Italija)
ˇ ftp.flashnet.it/mirror2/sunsite.unc.edu/ (Italija)
ˇ ftp.nijenrode.nl/pub/linux/sunsite.unc-mirror/ (Nizozemska)
ˇ ftp.LeidenUniv.nl/pub/linux/sunsite/ (Nizozemska)
ˇ ftp.nvg.unit.no/pub/linux/sunsite/ (Norveška)
ˇ ftp://sunsite.icm.edu.pl/pub/Linux/sunsite.unc.edu/ (Poljska)
ˇ ftp.rediris.es/software/os/linux/sunsite/ (Španjolska)
ˇ sunsite.rediris.es/software/linux/ (Španjolska)
ˇ ftp.cs.us.es/pub/Linux/sunsite-mirror/ (Španjolska)
ˇ ftp.etse.urv.es/pub/mirror/linux/ (Španjolska)
ˇ ftp.etsimo.uniovi.es/pub/linux/ (Španjolska)
ˇ ftp.luna.gui.es/pub/linux.new/ (Španjolska)
ˇ ftp.switch.ch/mirror/linux/ (Švicarska)
ˇ ftp.metu.edu.tr/pub/linux/sunsite/ (Turska)
ˇ unix.hensa.ac.uk/mirrors/sunsite/pub/Linux/ (Velika Britanija)
ˇ ftp.maths.warwick.ac.uk/mirrors/linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika
Britanija)
ˇ ftp.idiscover.co.uk/pub/Linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika
Britanija)
ˇ sunsite.doc.ic.ac.uk/packages/linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika
Britanija)
ˇ ftp.dungeon.com/pub/linux/sunsite-mirror/ (Velika Britanija)
ˇ ftp.io.org/pub/mirrors/linux/sunsite/ (Kanada)
ˇ ftp.cc.gatech.edu/pub/linux/ (SAD)
ˇ ftp.cdrom.com/pub/linux/sunsite/ (SAD)
ˇ ftp.siriuscc.com/pub/Linux/Sunsite/ (SAD)
ˇ ftp.engr.uark.edu/pub/linux/sunsite/ (SAD)
ˇ ftp.infomagic.com/pub/mirrors/linux/sunsite/ (SAD)
ˇ linux.if.usp.br/pub/mirror/sunsite.unc.edu/pub/Linux/ (Brazil)
ˇ farofa.ime.usp.br/pub/linux/ (Brazil)
Svi ne prenose cijeli sadržaj ``izvornih'' arhiva, a neki imaju
dodatne materijale.
22..66.. NNeemmaamm pprriissttuupp FFTTPP--uu.. GGddjjee ddaa nnaabbaavviimm LLiinnuuxx??
Vjerojatno je najjednostavnije naći prijatelja koji ima FTP pristup.
Ako u blizini postoji udruga korisnika Linuxa, možda će vam oni
pomoći.
Ako imate razumno dobru e-mail vezu, možete pokušati s FTP-preko-maila
poslužiteljima na ftpmail@ftp.sunet.se, ftpmail@garbo.uwasa.fi ili
ftpmail@ftp.uni-stuttgart.de.
Linux možete nabaviti i tradicionalnom poštom na CD-ROM-u. O takvim
distribucijama govore IInnssttaallaacciijjaa KKAAKKOO, ,
i DDiissttrriibbuucciijjee KKAAKKOO, .
22..77.. NNeemmaamm pprriissttuupp UUsseenneettuu.. GGddjjee ddaa ddoobbiijjeemm iinnffoorrmmaacciijjee??
Bilten comp.os.linux.announce može se dobiti slanjem riječi
``subscribe'' (bez navodnika) kao tijela poruke na linux-announce-
REQUEST@news-digests.mit.edu. Toplo preporučam pretplaćivanje na tu
listu jer ona pruža važne informacije i dokumentaciju o Linuxu.
Molim vas, za preplatu koristite -request adrese; poruka poslana na
drugu adresu šalje se u Usenet grupu.
22..88.. KKoojjee ssuu mmaaiilliinngg lliissttee??
Oni koji razvijaju Linux sada uglavnom koriste Majordomo poslužitelj
na majordomo@vger.rutgers.edu. Pošaljite poruku s riječju ``lists''
(bez navodnika) u tijelu za popis svih tamošnjih listi; dodajte red s
riječju "help" za standardnu Majordomovu datoteku s uputstvima o
pretplaćivanju i otkazivanju pretplate.
Većina tih listi se koristi za rasprave o tehničkim problemima u
razvoju Linuxa i budućem razvoju. Nisu namijenjene pitanjima novih
korisnika.
Postoji linux-newbie lista gdje ``nijedno pitanje nije preglupo''.
Nažalost, izgleda da ju čita vrlo malo iskusnijih korisnika i ima vrlo
malen promet.
22..99.. DDaa llii ssee UUsseenneett ggrruuppee nneeggddjjee aarrhhiivviirraajjuu??
Linux Usenet grupe arhiviraju se na ,
i .
sadrži
arhive comp.os.linux.announce. One se prenose s
, gdje su arhivirane i comp.os.linux,
comp.os.linux.development.apps i comp.os.linux.development.system.
``Lako dostupna'' WWW arhiva comp.os.linux.announce na
podržava
pretraživanje i pregledavanje.
33.. KKoommppaattiibbiillnnoosstt ss ddrruuggiimm ooppeerraacciijjsskkiimm ssuussttaavviimmaa..
33..11.. MMoožžee llii LLiinnuuxx ddiijjeelliittii ddiisskk ss DDOOSS--oomm?? OOSS//22?? 338866BBSSDD?? WWiinnddoowwss 9955??
Da. Linux koristi standardni MS-DOS način particioniranja, pa vaš disk
može dijeliti s drugim operacijskim sustavima. Primjetit ćete,
međutim, da mnogi drugi operacijski sustavi možda nisu baš
kompatibilni. Na primjer, DOS-ov FDISK.EXE i FORMAT.EXE ponekad
prepišu podatke na Linux particiji jer ponekad netočno koriste podatke
iz boot sektora particije umjesto particijske tabele.
Kako bi takve programe u tome spriječili, pametno je nulirati -- pod
Linuxom -- početak particije koju ste napravili prije nego je pod MS-
DOS-om -- ili nečim drugim -- formatirate. Napišite:
dd if=/dev/zero of=/dev/hdXY bs=512 count=1
gdje je hdXY odgovarajuća particija; dakle, /dev/hda1 za prvu
particiju na prvom (IDE) disku.
Linux može čitati i pisati datoteke na vašim DOS i OS/2 FAT
particijama i disketama koristeći ili DOS datotečni sustav ugrađen u
kernel ili mtools. U kernelu postoji podrška za datotečni sustav VFAT
kojeg koriste Windows 9x i Windows NT.
Izvještaji kažu kako postoji OS/2 driver pod GPL-om koji čita i piše
Linux ext2 particije.
Za informacije o podršci za FAT32 particije pogledajte
.
Pogledajte ``Kakav softver Linux podržava?'' za detalje i stanje
emulatora DOS, MS Windows i System V programa.
Također pogledajte ``Može li Linux pristupati Amiginom datotečnom
sustavu?'', ``Može li Linux pristupati Macintoshevom datotečnom
sustavu?'', ``Može li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?'' i
``Može li Linux pristupati SMB datotečnom sustavu?''.
Glasine kažu da je NTFS podrška u razvoju, a trebala bi podržavati
sažimanje kao standardnu mogućnost.
33..22.. KKaakkoo pprriissttuuppiittii ddaattootteekkaammaa nnaa DDOOSS ppaarrttiicciijjii iillii ddiisskkeettii??
Koristite DOS datotečni sustav; dakle, napišite na primjer:
mkdir /dos
mount -t msdos -o conv=text,umask=022,uid=100,gid=100 /dev/hda3 /dos
Ako je to disketa, ne zaboravite je demontirati prije vađenja!
Za kontrolu automatske konverzije kraja reda te izgled dozvola i
vlasništva datoteka na DOS datotečnom sustavu pod Linuxom možete
koristiti opcije conv=text/binary/auto, umask=bbb, uid=bbb i gid=bbb.
Ako svoj DOS datotečni sustav montirate stavljajući ga u /etc/fstab,
tamo možete dopisati opcije (razdvojene zarezom) umjesto defaults.
A možete i koristiti mtools, koje i kao izvršne datoteke i u izvornom
kodu možete naći na FTP arhivama -- ``Gdje da FTP-om nabavim Linux
materijale?''.
Postoji zakrpa za kernel (znana kao ffdd--ppaattcchheess) koja omogućava
korištenje disketa s nestandardnim brojem traka i/ili sektora;
uključen je u 1.1 seriju kernela za alfa testiranje.
33..33.. DDaa llii LLiinnuuxx ppooddrržžaavvaa ssaažžeettee eexxtt22 ddaattootteeččnnee ssuussttaavvee??
Odnedavno da. Informacije o tome nalaze se na
.
Također postoji WWW stranica za e2compr zakrpe. Kod je još uvijek
eksperimentalan, a sastoji se od zakrpa za 2.0 i 2.1 kernele. Za više
informacija o projektu, kao i najnovije zakrpe, te adresu mailing
liste, pogledajte .
[Roderich Schupp]
zlibc je program koji postojećim aplikacijama omogućava čitanje
sažetih (GNU gzipom) datoteka kao da nisu sažete. Pogledajte u
. Autor je Alain Knuff.
Također postoji driver za sažimanje blok uređaja, ``Double'', kojeg je
napisao Jean-Marc Verbavatz, a omogućava sažimanje u letu u kernelu.
Izvorni kod se nalazi na
. Ovaj program uz
datoteke sažima i inodeove i informacije o direktorijima, pa će bilo
kakav kvar na datotečnom sustavu vjerojatno biti ozbiljan.
Također postoji paket imena tcx (TTransparently CCompressed EExecutables
-- transparentno sažete izvršne datoteke) koji vam omogućava
komprimiranje rjeđe korištenih izvršnih datoteka, koje će se
privremeno dekomprimirati pri korištenju. Nalazi se na
.
33..44.. MMoogguu llii kkoorriissttiittii ssvvoojj SSttaacckkeerr//DDBBLLSSPPCC//iittdd.. DDOOSS ddiisskk??
Donedavno, ne tako lako. DOS 6.x sažetom disku možete pristupati iz
DOS emulatora (pitanje ``Kakav softver Linux podržava?''), no to je
teže od pristupanja normalnom DOS disku preko kernel DOS opcije,
modula ili mtoolsa.
Nedavno dodan paket, dmsdos, čita i piše na sažete datotečne sustave
kao što su DoubleSpace/DriveSpace u MS-DOS-u 6x i Win95, te Stacker
verzije 3 i 4. U arhivama se nalazi na
.
Postoji modul za Linux kernel koji omogućava samo-za-čitanje pristup
sažetom disku. Potražite ga u
.
33..55.. MMoogguu llii iizz LLiinnuuxxaa pprriissttuuppaattii OOSS//22 HHPPFFSS ppaarrttiicciijjaammaa??
Da, ali Linux može samo čitati HPFS particije. Pristup HPFS datotečnom
sustavu može se uključiti pri kompajliranju kernela ili kao modul.
Pogledajte datoteku Documentation/filesystems/hpfs.txt u distribuciji
izvornog koda kernela, te ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati
kernel?''. Nakon toga HPFS particiju možete montirati, na primjer
pomoću:
mkdir /hpfs
mount -t hpfs /dev/hda5 /hpfs
33..66.. MMoožžee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii AAmmiiggiinnoomm ddaattootteeččnnoomm ssuussttaavvuu??
Linux kernel ima podršku za Amiga Fast File System (AFFS), verziju 1.3
ili kasniju, kao opciju pri kompajliranju i kao modul. Više
informacija ima u datoteci Documentation/filesystems/affs.txt u
distribuciji izvornog koda Linux kernela.
Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''.
No Linux podržava samo AFFS particije na tvrdom disku. Pristup
disketama nije podržan zbog nekompatibilnosti disketnih kontrolera
Amige te PC-a i radnih stanica. Podrška za AFFS također može montirati
particije koje koristi Un*x Amiga Emulator Bernda Schmidta.
33..77.. MMoožžee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii BBSSDD,, SSyyssVV,, iittdd.. UUFFSS--uu??
Noviji kerneli mogu montirati (samo-za-čitanje) datotečni sustav UFS
koji koristi System V, Coherent, Xenix, BSD i derivacije poput SunOS-
a, FreeBSD-a, NetBSD-a i NeXTStepa. UFS podrška može se uključiti pri
kompajliranju kernela ili kao modul.
Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''.
33..88.. MMoožžee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii SSMMBB ddaattootteeččnnoomm ssuussttaavvuu??
Linux podržava čitanje/pisanje na SMB diskove Windowsa for Workgrups i
Windowsa NT. Pogledajte datoteku Documentation/filesystems/smbfs.txt
iz distribucije izvornog koda kernela te ``Kako nadograditi/ponovo
kompajlirati kernel?'' u ovom FFAAQQ-u.
Također postoji Samba, skup programa koji nude podršku za umrežene WfW
datotečne sustave (ako su na TCP/IP-u). Više informacija nalazi se u
datoteci README na
.
WWW stranice o SMB-u nalaze se na .
33..99.. MMoožžee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii MMaacciinnttoosshheevvoomm ddaattootteeččnnoomm ssuussttaavvuu??
Postoji skup korisničkih programa koji čitaju i pišu Macintosh
Hierarchical File System (HFS). Mogu se naći na
.
33..1100.. MMoogguu llii ppoodd LLiinnuuxxoomm ppookkrreettaattii MMiiccrroossoofftt WWiinnddoowwss pprrooggrraammee??
WINE, MS Windows emulator za Linux, još nije spreman za opću
distribuciju. Ako želite pridonijeti njegovu razvoju, pratite
izvještaje o stanju u Usenet grupi comp.emulators.ms-windows.wine.
Također postoji FAQ, kojeg je sastavio P. David Gardner, na
.
Komercijalni proizvod koji radi, poznat kao WABI, trebao bi pružiti
potpunu emulaciju MS Windowsa pod Linuxom. Nudi ga SunSoft, Inc.
U međuvremnu, ako morate raditi na MS Windows programima, najbolje je
rješenje -- bez šale -- ponovo dignuti stroj. LILO, program za dizanje
Linuxa, može dići jedan od nekoliko operacijskih sustava odabran iz
izbornika. Za detalje pogledajte LILO-ovu dokumentaciju.
LOADLIN (DOS program za učitavanje kernela Linuxa ili drugog
operacijskog sustava) je još jedan način zajedničkog postojanja Linuxa
i DOS-a. LOADLIN je izrazito zgodan kada Linux želite instalirati na
treći ili četvrti disk na sustavu (ili kada dodajete SCSI disk sustavu
koji već ima IDE).
U takvim slučajevima često se događa da LILO ne može naći ili učitati
kernel na ``drugom'' disku. Tako jednostavno napravite direktorij
C:\LINUX (ime nije bitno), u njega stavite LOADLIN i primjerak svog
kernela, pa koristite to.
LOADLIN poštuje VCPI. Win95 će se htjeti spustiti u DOS mod kod
njegova pokretanja (kao i s nekim drugim DOS programima koji rade u
zaštićenom načinu).
Ranije verzije LOADLIN-a ponekad su zahtjevale paket zvan REALBIOS.COM
kojeg je trebalo pokrenuti na (skoro) praznoj sistemskoj disketi kako
bi se mapirali REALBIOS interrupt vektori (prije učitavanja bilo kakve
softverske podrške). (Čini se da trenutne verzije ne dolaze s njim te
da im nije potreban.)
[Jim Dennis]
33..1111.. KKaakkoo ddiiggnnuuttii LLiinnuuxx iizz MMSS--DDOOSS--aa??
Ako LILO ne radi, a stroj ima MS-DOS ili Microsoft Windowse, možda ste
dobili računalo koje se ne može dignuti. To se može dogoditi i nakon
nadogradnje vaše distribucije Linuxa. Ponovna instalacija LILO-a je
posljednja stvar koju instalacija napravi. Stoga je životno važno kod
instaliranja ili nadograđivanja Linuxa na stroju s dva OS-a imati u
blizini MS-DOS ili Windows rescue disketu kako biste mogli pokrenuti
FDISK -MBR. Potom možete umjesto LILO-a koristiti LOADLIN.EXE.
Ova CONFIG.SYS datoteka je jedan od mogućih načina pokretanja
LOADLIN.EXE i dizanja MS-DOS-a ili Linuxa.
[menu]
menuitem=DOS, dizanje DOS-a
menuitem=LINUX, dizanje Linuxa
[LINUX]
shell=c:\redhat\loadlin.exe c:\redhat\autoboot\vmlinuz vga=5 root=/dev/hdc1 ro
[DOS]
STACKS = 0,0
rem Ovdje idu svi ostali DOS driveri.
Ovo stvara izbornik iz kojeg možete izravno skočiti na loadlin, prije
nego što se učitaju svi MS-DOS driveri.
Staze i opcije specifične su za određeni stroj i trebale bi biti
intuitivno očite najobičnijem promatraču. Za opcije pogledajte
dokumentaciju LOADLIN.EXE. Ista je kao za LILO, a opcije se ionako
samo predaju kernelu.
[Jim Harvey]
33..1122.. KKaakkoo ddiiggnnuuttii LLiinnuuxx iizz OOSS//22--oovvoogg BBoooott MMaannaaggeerraa??
1. Napravite particiju koristeći FDISK.EXE iz OS/2 (ne Linuxov fdisk).
2. Particiju formatirajte pod OS/2, koristeći FAT ili HPFS. To je
potrebno kako bi OS/2 znao da je particija formatirana. (Ovaj korak
nije potreban za OS/2 ``warp'' 3.0.)
3. Dodajte particiju Boot Manageru.
4. Dignite Linux i na particiji napravite datotečni sustav koristeći
mkfs -t ext2 ili mke2fs. Na ovom koraku možete Linuxovim fdiskom,
ako želite, promijeniti vrstu nove particije na 83 (Linux Native)
-- to će nekim automatiziranim instalacijskim skriptama pomoći u
njenom pronalaženju.
5. Na particiju instalirajte Linux.
6. LILO instalirajte na Linux particiju, a _n_e na MBR tvrdog diska.
Tako će LILO biti boot loader drugog stupnja na samoj Linux
particiji, kako bi se pokrenuo kernel određen u LILO-ovoj
konfiguracijskoj datoteci. Da bi to radilo, stavite
boot=/dev/hda2
(gdje je /dev/hda2 _p_a_r_t_i_c_i_j_a s koje želite dignuti sustav) u svoj
/etc/lilo/config odnosno /etc/lilo.config.
7. Provjerite da li je aktivirana particija Boot Managera kako bi ga
mogli koristiti za izbor OS-a.
Na LDP-ovim stranicama, , nalazi se niz
HOWTO-a na temu dizanja više OS-ova.
33..1133.. KKaakkoo ddiijjeelliittii sswwaapp ppaarrttiicciijjuu iizzmmeeđđuu LLiinnuuxxaa ii MMSS WWiinnddoowwssaa??
Pogledajte mini-KAKO na tu temu. Trenutno se ne održava, no možete ga
naći na .
44.. RRaadd ss ddaattootteeččnniimm ssuussttaavviimmaa,, ddiisskkoovviimmaa ii ppooggoonniimmaa ppoodd LLiinnuuxxoomm
44..11.. KKaakkoo nnaattjjeerraattii LLiinnuuxx ddaa rraaddii ss mmoojjiimm ddiisskkoomm??
Ako imate IDE ili EIDE disk, pročitajte datoteku
/usr/src/linux/drivers/block/README.ide (dio izvornog koda Linux
kernela). Taj README sadrži dosta natuknica o IDE diskovima. Mnogi
suvremeni IDE kontroleri obavljaju prijevod između "fizičkih" i
"logičkih" cilindara/glava/sektora.
SCSI diskovima pristupa se preko linearnih brojeva blokova. BIOS
izmišlja nekakve "logičke" cilindre/glave/sektore kako bi podržao DOS.
IBM PC-kompatibilan BIOS obično neće moći pristupiti particijama koje
se šire na više od 1024 logička cilindra, što će dizanje Linux kernela
s takvih particija preko LILO-a učiniti u najboljem slučaju
problematičnim.
Takve particije još uvijek možete koristiti za Linux ili druge
operacijske sustave koji kontroleru pristupaju izravno.
Preporučeno je napraviti barem jednu Linux particiju potpuno ispod
granice od 1024 logička cilindra i dizati ga s nje. Tada će druge
particije biti u redu.
Izgleda da također postoje neki problemi s novijim Ultra-DMA
diskovima. Nisam ih još dobro pregledao, no postaju vrlo čest problem
na SVLUG-ovim instal-feštama. Nije ni čudo kada disk od 8 do 12
gigabajta možete dobiti za 200 ili 300 dolara.
[Jim Dennis]
44..22.. KKaakkoo vvrraattiittii oobbrriissaannee ddaattootteekkee??
Općenito, to je na Unixima vrlo teško izvesti zbog njihove
višezadaćnosti. Radi se na mogućnosti vraćanja obrisanoga pod
ext2fsom, ali ne očekujte previše.
Postoji više paketa koji umjesto toga pružaju nove naredbe za brisanje
i kopiranje koje obrisane datoteke stavljaju u direktorij ``koš za
smeće''. Datoteke se mogu spasiti dok se automatski ne obrišu u
pozadini.
A možete i pretražiti uređaj diska koji sadrži datotečni sustav u
pitanju. Postupak je složen i morate biti logirani kao root. Ali je
moguć. Na uređaju diska izvršite grep; tj.:
grep -b 'bilješke' /dev/hda
Ako podaci nisu prebrisani, trebali biste ih moći vratiti tekstualnim
editorom.
[Dave Cinege]
44..33.. KKaakkoo pprroommjjeenniittii vveelliiččiinnuu ppaarrttiicciijjee ((bbeezz bbrriissaannjjaa))??
Koristite program FIPS.EXE za MS-DOS, uključen u većini distribucija
Linuxa.
44..44.. PPoossttoojjii llii pprrooggrraamm zzaa ddeeffrraaggmmeennttiirraannjjee eexxtt22ffss--aa iittdd..??
Da. Postoji defrag, program za defragmentiranje ext2fs, Minix i starih
ext datotečnih sustava pod Linuxom. Možete ga naći na
.
Korisnici datotečnog sustava ext2 vjerojatno mogu i bez defraga jer
ext2fs ima dodatni kod kako bi se fragmentacija u vrlo zauzetim
datotečnim sustavima smanjila.
44..55.. KKaakkoo ffoorrmmaattiirraattii ii nnaapprraavviittii ddaattootteeččnnii ssuussttaavv nnaa ddiisskkeettii??
Za formatiranje 3.5 inčne, high density diskete:
fdformat /dev/fd0H1440
mkfs -t ext2 -m 0 /dev/fd0H1440 1440
Za 5.25 inčnu disketu na odgovarajućim mjestima koristite fd0h1200 i
1200. Za "B" pogon koristite fd1 umjesto fd0.
Opcija -m 0 mkfs.ext2 kaže da ne čuva prostor na disku za nadkorisnika
-- obično se zadnjih 10% rezervira za roota.
Prva naredba obavlja formatiranje na niskom nivou. Druga stvara prazan
datotečni sustav. Disketu možete montirati kao i particiju na tvrdom
disku i jednostavno cp-ati i mv-ati datoteke, itd.
Konvencije za imenovanje uređaja općenito su jednake kao i na drugim
Unixima. Mogu se naći u IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee Matta
Welsha. (Pogledajte ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu
dokumentaciju?''.) Detaljniji i tehničkiji opis nalazi se u LLiinnuuxx
AAllllooccaatteedd DDeevviicceess H. Petera Anvina, hpa@zytor.com, koji je u LaTeX i
ASCII obliku uključen u distribuciju izvornog koda kernela (vjerojatno
u /usr/src/linux/Documentation) kao devices.tex i devices.txt.
44..66.. DDoobbiivvaamm ggrrddee ppoorruukkee oo iinnooddeeoovviimmaa,, bbllookkoovviimmaa ii sslliiččnniimm ssttvvaarriimmaa..
Možda imate greške na datotečnom sustavu, vjerojatno uzrokovane
nepravilnim spuštanjem Linuxa prije gašenja računala ili resetiranja.
Za to vam je potreban noviji shutdown program -- na primjer onaj
uključen u paket util-linux, dostupan na sunsite-u i tsx-11.
Ako imate sreće, program fsck (ili e2fsck ili xfsck već prema vrsti
ako nemate automatsko fsck sučelje) će popraviti vaš datotečni sustav;
ako ne, datotečni sustav je pokojan i morat ćete ga ponovo pripremiti
pomoću mkfsa (ili mke2fsa, mkxfsa, itd.) i datoteke vratiti s
rezervnih kopija.
NAPOMENA: ne pokušavajte provjeriti datotečni sustav koji je montiran
za čitanje i pisanje -- to vrijedi i za root particiju ako pri dizanju
niste vidjeli
VFS: mounted root ... read-only
44..77.. MMoojj sswwaapp nnee rraaddii..
Pri dizanju sustava (odnosno kad ručno uključite swap) trebali bi
vidjeti
Adding Swap: NNNNk swap-space
Ako uopće ne dobijete poruku, vjerojatno vam nedostaje swapon -av
(naredba koja uključuje swap) u /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/*
(skripte za dizanje sustava), ili ste zaboravili dodati zapis u
/etc/fstab, na primjer:
/dev/hda2 none swap sw
Ako vidite
Unable to find swap-space signature
zaboravili ste pokrenuti mkswap. Za detalje pogledajte man stranicu;
radi prilično slično mkfs-u.
free bi, uz slobodnu memoriju, trebao prikazati:
total used free
Swap: 10188 2960 7228
[Andy Jefferson]
Za detaljne upute o pripremi swap područja pogledajte IInnssttaallaacciijjaa
KKAAKKOO.
44..88.. KKaakkoo mmaakknnuuttii LLIILLOO ddaa ssee ooppeett ddiižžee DDOOSS??
Koristeći DOS (MS-DOS 5.0 ili noviji, ili OS/2), napišite FDISK /MBR
(što nije dokumentirano). To će vratiti standardni MS-DOS MBR. Ako
imate DR-DOS 6.0, normalno uđite u FDISK i zatim odaberite opciju Re-
write Master Boot Record.
Ako nemate MS-DOS ili DR-DOS treba vam boot sektor kojeg je LILO
snimio kad ste ga instalirali. Sačuvali ste ga, zar ne? Vjerojatno se
zove boot.0301 ili nešto slično. Napišite
dd if=boot.0301 of=/dev/hda bs=445 count=1
(odnosno /dev/sda ako koristite SCSI disk). Budite pažljivi jer to vam
može obrisati i particijsku tabelu! Ako ste očajni, možete koristiti
dd if=/dev/zero of=/dev/hda bs=512 count=1
To će potpuno obrisati particijsku tabelu i boot sektor: zatim možete
svojim omiljenim programom ponovo formatirati disk. Ali to će sadržaj
vašeg diska ostaviti nedostupnim -- izgubit ćete sve ako niste
stručnjak.
Primjetite da DOS MBR diže (jednu!) particiju koja je označena kao
aktivna. Možda će vam trebati fdisk za postavljanje i micanje oznaka
aktivnosti na odgovarajućim particijama.
44..99.. ZZaaššttoo nnee mmoogguu kkoorriissttiittii ffddffoorrmmaatt oossiimm kkaaoo rroooott??
Poziv sustava za formatiranje diskete smije koristiti samo root, bez
obzira na dozvole /dev/fd0*. Ako želite da bilo koji program može
formatirati disketu, nabavite program fdformat2. On zaobilazi problem
pošto je set-uid na roota.
44..1100.. ssuussttaavvaa.. MMoojjee eexxtt22ffss ppaarrttiicciijjee pprroovvjjeerraavvaajjuu ssee kkoodd ssvvaakkoogg
ddiizzaannjjaa
Pogledajte ``EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.''.
44..1111.. NNee mmoogguu ppiissaattii nnaa ssvvoojj rroooott ddaattootteeččnnii ssuussttaavv!!
Ponovo ga montirajte. Ako je /etc/fstab točan, jednostavno napišite
mount -n -o remount /. Ako je /etc/fstab pogrešan, morate zadati ime
uređaja te možda i vrstu: dakle, mount -n -o remount -t ext2 /dev/hda2
/. Kako bi razumjeli kako ste došli u takvo stanje, pogledajte
``EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.''.
44..1122.. IImmaamm ooggrroommaann //pprroocc//kkccoorree!! MMoogguu llii ggaa oobbrriissaattii??
Nijedna od datoteka u /proc zapravo ne postoji -- sve ih je
``izmislio'' kernel kako bi vam pružio informacije o sustavu ne
zauzimajući pritom prostor na tvrdom disku.
/proc/kcore je drugo ime za memoriju u vašem računalu; veličina mu je
jednaka veličini vašeg RAM-a, a ako ga počnete čitati kao datoteku,
kernel će čitati memoriju.
44..1133.. MMoojj AAHHAA11554422CC nnee rraaddii ss LLiinnuuxxoomm..
Opcija koja omogućava diskove s više od 1024 cilindra potrebna je samo
kao zaobilazno rješenje za nesposobnost PC kompatibilnih BIOS-a i
trebalo bi je _u_g_a_s_i_t_i pod Linuxom. Za starije Linux kernele treba
ugasiti većinu ``naprednih'' BIOS opcija -- sve osim one o
pretraživanju sabirnice za uređaje s kojih se sustav može dići.
55.. PPoorrttiirraannjjee,, kkoommppaajjlliirraannjjee ii nnaabbaavvlljjaannjjee pprrooggrraammaa
55..11.. KKaakkoo ssee pprrooggrraammii kkoommppaajjlliirraajjuu??
Većina programa za Linux napisana je u C-u i kompajlirana kompajlerom
GNU C. GCC je dio svake distribucije Linuxa. Najnovija verzija
kompajlera, dokumentacije i zakrpa nalaze se na
.
Programi napisani u C++ moraju se kompajlirati kompajlerom GNU G++,
koji je također uključen u distribucije Linuxa i dostupan na istom
mjestu kao i GCC.
Za kompajliranje kernela verzije 2.0.x potreban vam je GCC verzije
2.7.2.x. Pokušavanje kompajliranja Linux kernela drugim kompajlerom,
kao što je GCC 2.8.x, EGCS ili PGCC, može uzrokovati probleme dok se
ne srede zavisnosti koda o 2.7.2.x kompajlerima.
Informacije o kompajleru EGCS nalaze se na .
Primjetite da ljudi koji razvijaju kernel za sada ne odgovaraju na
zahtjeve za ispravkama grešaka u kernelima verzije 2.0.x, nego se
usredotočuju na razvoj verzija 2.1.x.
[J. H. M. Dassen]
55..22.. KKaakkoo iinnssttaalliirraattii GGNNUU pprrooggrraammee??
Na ispravno instaliranom sustavu instalacija GNU softverskog paketa se
sastoji od četiri koraka.
ˇ Stavite izvornu .tar.gz arhivu u direktorij /usr/src/ ili gdje već
održavate svoje izvorne datoteke, te od-tar-ajte i od-gzip-ajte
paket naredbom
tar zxvf ime-paketa.tar.gz
ˇ Pokrenite skriptu ./configure u najvišem direktoriju otpakirane
izvorne arhive uz kojegod vama potrebne argumente. Opcije koje
configure prepoznaje obično su opisane u datoteci INSTALL ili
README.
ˇ Pokrenite make. To će iz izvornog koda izgraditi izvršni program
(ili programe) i može potrajati nekoliko minuta ili sati, ovisno o
brzini računala i veličini paketa.
ˇ Pokrenite make install. To će u odgovarajuće direktorije
instalirati dobivene izvršne i konfiguracijske datoteke te
librarye.
55..33.. KKaakkoo ppoorrttiirraattii XXXXXX nnaa LLiinnuuxx??
Unix programima obično ne treba puno portiranja. Jednostavno slijedite
upute za instalaciju. Ako ne znate -- i ne znate kako saznati --
odgovore na neka od pitanja tokom postupka instalacije, možete
pogađati, no to obično urodi programom s greškama. U tom ćete slučaju
vjerojatno bolje proći ako nekog drugog zamolite da napravi port.
Ako imate BSD-olik program, pokušajte koristiti -I/usr/include/bsd i
-lbsd na odgovarajućim mjestima naredbi za kompajliranje.
55..44.. ŠŠttoo jjee lldd..ssoo ii ggddjjee ggaa nnaabbaavviittii??
ld.so dinamički učitava librarye. Svaka izvršna datoteka koja koristi
djeljene librarye nekada je imala oko 3 KB koda za pokretanje koji bi
saznao i učitao djeljene librarye. Sada je taj kod stavljen u poseban
djeljeni library, /lib/ld.so, gdje ga mogu naći sve izvršne datoteke,
pa on troši manje prostora na disku i lakše ga je nadograditi.
ld.so se može nabaviti s
i njegovih mirrora. Dok
ovo pišem, najnovija verzija je ld.so.1.9.5.tar.gz.
/lib/ld-linux.so.1 je ista stvar za ELF (pitanje ``Što znači sve ovo s
ELF-om?'') i dolazi u istom paketu kao i a.out loader.
55..55.. KKaakkoo nnaaddooggrraaddiittii lliibbrraarryyee bbeezz rraassppaaddaannjjaa ssuussttaavvaa??
Napomena: Pri ovom postupku uvijek imajte pri ruci rescue disketu za
vjerojatan slučaj da nešto pođe krivo!
Ovaj postupak je mukotrpan, pogotovo ako nadograđujete vrlo stare
librarye kao što je libc4. No trebali bi moći zadržati libc4 na istom
sustavu s libc5 libraryima koji ih još trebaju. Isto vrijedi i za
nadograđivanje s libc5 na još noviji glibc2 library.
Problem kod nadogradnje dinamičkih librarya je to što, čim izbrišete
stare librarye, alati koji vam trebaju za nadograđivanje na novu
verziju ne rade. To se može zaobići na nekoliko načina. Jedan je
privremeno staviti dodatni primjerak dinamičkih librarya, koji su u
/lib/, u /usr/lib/ ili /usr/local/lib/, ili neki drugi direktorij koji
je uvršen u datoteku /etc/ld.so.conf.
Na primjer, kod nadogradnje libc5 librarya, datoteke u /lib/ bi
izgledale otprilike ovako:
libc.so.5
libc.so.5.4.33
libm.so.5
libm.so.5.0.9
Ovo su C i matematički libraryi. Kopirajte ih u neki direktorij koji
je u /etc/ld.so.conf, kao što je /usr/lib/.
cp -df /lib/libc.so.5* /usr/lib/
cp -df /lib/libm.so.5* /usr/lib/
ldconfig
Nemojte zaboraviti pokrenuti ldconfig kako bi se konfiguracija
librarya osvježila.
Datoteke libc.so.5 i libm.so.5 su simboličke veze na prave librarye.
Kod nadogradnje nove se veze neće stvoriti ako stare još uvijek
postoje, osim ako uz cp koristite opciju -f. Zbog opcije -d kopiraju
se same veze, a ne datoteke na koje one pokazuju.
Ako izravno morate prebrisati vezu na library, koristite -f opciju za
ln.
Na primjer, za kopiranje novih librarya preko starih, probajte ovo.
Prvo napravite simboličku vezu na nove librarye, a zatim kopirajte i
librarye i veze u /lib/ slijedećim naredbama.
ln -sf ./libm.so.5.0.48 libm.so.5
ln -sf ./libc.so.5.0.48 libc.so.5
cp -df libm.so.5* /lib
cp -df libc.so.5* /lib
Opet, nakon kopiranja librarya sjetite se pokrenuti ldconfig.
Ako ste zadovoljni i sve ispravno radi, možete obrisati privremene
primjerke starih librarya iz /usr/lib/ ili gdje ste ih već kopirali.
55..66.. JJee llii nneettkkoo ppoorrttiirraaoo//kkoommppaajjlliirraaoo//nnaappiissaaoo XXXXXX zzaa LLiinnuuxx??
Najprije potražite u Linux Software Mapu -- nalazi se na
i drugim FTP
arhivama. Pretraga preko WWW-a može se obaviti na
.
Provjerite FTP arhive (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux
materijale?'') -- odgovarajućim nizovima pretražite datoteke ls-lR
ili INDEX.
Također pogledajte LLiinnuuxx PPrroojjeeccttss MMaapp,
.
Za Linux FTP arhive postoji pretraživač, na
.
Također provjerite na Freshmeat WWW stranicama,
, koje su stvarno kul. (Pogledajte ``Koje
besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu?''.)
Ako ništa ne nađete, možete sami skinuti izvorni kod programa i
kompajlirati ga. Pogledajte ``Kako portirati XXX na Linux?''. Ako je
to veći paket koji zahtjeva portiranje, pošaljite poruku u
comp.os.linux.development.apps.
Ako kompajlirate veći program, molim vas, pošaljite ga na jednu ili
više FTP arhiva, uz poruku na comp.os.linux.announce (svoju poruku
predajte na linux-announce@news.ornl.gov).
Ako tražite aplikaciju, netko je vjerojatno već napisao besplatnu
verziju. ccoommpp..ssoouurrcceess..wwaanntteedd FFAAQQ ima upute za traženje izvornog koda.
55..77.. MMoogguu llii kkoorriissttiittii kkoodd iillii kkoommppaajjlleerr kkoommppaajjlliirraann zzaa 448866 nnaa ssvvoojjoojj
338866??
Da, ako to nije kernel.
GCC-ova opcija -m486 koja se koristi pri kompajliranju izvršnih
datoteka za x486 strojeve mijenja samo određene optimizacije. To
rezultira u malčice većim datotama koje rade ponešto brže na 486. No,
još uvijek dobro rade na 386, uz manje pogoršanje performansi.
Međutim, od verzije 1.3.35 kernel koristi instrukcije specifične za
486 ili Pentium ako je konfiguriran za 486 ili Pentium, pa ga se ne
može koristiti na 386.
GCC se može konfigurirati za 386 ili 486; jedina je razlika što
konfiguriranje za 386 -m386 čini predodređenim, a konfiguriranje za
386 predodređenim čini -m486; u svakom slučaju može ih se nadjačati
prilikom kompajliranja ili mijenjanjem /usr/lib/gcc-
lib/i*-linux/n.n.n/specs.
Postoji alfa verzija GCC-a koja zna dobro optimizirati za 586, ali je
prilično nepouzdana, osobito kod visokih optimizacija. Pentium GCC
može se naći na tsx-11.mit.edu u /pub/linux/ALPHA/pentium-gcc/
. Preporučio bih
korištenje običnog 486 GCC-a; čuo sam da korištenje -m386 daje kod
koji bolje odgovara Pentiumu ili je barem malčice manji.
55..88.. ŠŠttoo zznnaaččii ggcccc --OO66??
Za sada isto što i -O2 (GCC 2.5) ili -O3 (GCC 2.6, 2.7). Bilo koji
broj veći od toga za sada radi istu stvar. Makefileovi novijih kernela
koriste -O2, pa bi vjerojatno trebali i vi.
55..99.. GGddjjee ssuu lliinnuuxx//**..hh ii aassmm//**..hh??
Datoteke /usr/include/linux i /usr/include/asm su često simboličke
veze na direktorije u kojima su kernel headeri. Oni se obično nalaze u
/usr/src/kernel*/.
Ako nemate izvorni kod kernela, skinite ga -- pogledajte ``Kako
nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''.
Zatim pomoću rm izbrišite bilo kakvo smeće i preko ln napravite veze:
rm -rf /usr/include/linux /usr/include/asm
ln -sf /usr/src/linux/include/linux /usr/include/linux
ln -sf /usr/src/linux/include/asm /usr/include/asm
/usr/src/linux/include/asm je simbolička veza na asm- direktorij
specifičan za određenu arhitekturu -- ako imate svježe otpakiran
izvorni kod kernela, morate napraviti simboličke veze. Također, kod
svježe otpakiranog kernela morate pokrenuti make config kako bi se
stvorio linux/autoconf.h.
55..1100.. DDoobbiivvaamm ggrreešškkee kkoodd kkoommppaajjlliirraannjjaa kkeerrnneellaa..
Pogledajte prethodno pitanje o zaglavnim datotekama.
Nemojte zaboraviti kod primjenjivanja zakrpe na kernel koristiti
opciju -p0 ili -p1: inače bi zakrpa mogla biti krivo primjenjena. Za
detalje pogledajte man stranicu patcha.
ld: unrecognised option `-qmagic' znači da vam treba noviji linker iz
, u datoteci
binutils-2.8.1.0.1.bin.tar.gz.
55..1111.. KKaakkoo nnaapprraavviittii ddjjeelljjeennii lliibbrraarryy??
Na ELF-u,
gcc -fPIC -c *.c
gcc -shared -Wl,-soime,libfoo.so.1 -o libfoo.so.1.0 *.o
Ako imate a.out, nabavite tools-n.nn.tar.gz s tsx-11.mit.edu u
/pub/linux/packages/GCC/src/. Dolazi s dokumentacijom koja će vam
objasniti što treba napraviti. Primjetite da su a.out djeljeni
libraryi vrlo složena stvar. Razmislite o nadogradnji na ELF.
Pogledajte EELLFF HHOOWWTTOO na
.
55..1122.. MMoojjee iizzvvrrššnnee ddaattootteekkee ssuu ((vvrrlloo)) vveelliikkee..
Na ELF kompajleru (pogledajte ``Što znači sve ovo s ELF-om?'')
najčešći uzrok velikih izvršnih datoteka je nedostatak odgovarajuće
.so veze na korišteni library. Na svaki library kao što je
libc.so.5.2.18 trebala bi postojati odgovarajuća veza, odnosno
libc.so.
Uz a.out kompajler najčešći uzrok velikih izvršnih datoteka je -g,
opcija linkera (kompajlera). To daje (uz informacije za pronalaženje
grešaka) program koji je statički vezan, tj. takav koji u sebi sadrži
C library umjesto korištenja dinamičkih veza.
Druge stvari koje bi trebalo istražiti su -O i -O2, koje uključuju
optimiziranje (pogledajte dokumentaciju GCC-a) i -s (odnosno naredba
strip) koji u izvršnoj datoteci briše informacije o simbolima (tako
čineći traženje grešaka potpuno nemogućim).
Možda ćete na vrlo malim izvršnim datotekama koristiti -N (manje od 8
KB uz -N), ali to ne činite ako ne razumijete njegov utjecaj na
brzinu, a pogotovo ne na demonima.
55..1133.. PPooddrržžaavvaa llii LLiinnuuxx vviiššeenniittnnoosstt iillii llaakkššee pprroocceessee??
Uz Unixov model višezadaćnosti koji uključuje teže procese, što je
naravno dio standardnog kernela Linuxa, ima nekoliko implementacija
lakših procesa ili niti. Noviji kerneli koriste model niti kthreads.
Također, za Linux postoje ovi paketi:
ˇ GNU glibc2 za Linux ima opcionalnu podršku za niti. Arhiva se
nalazi na istom mjestu gdje i glibc2,
.
ˇ Na ili
. Dokumentacija nije
u paketu, ali se može naći na WWW-u, na
. Noviji
Linux libc-ovi sadrže izvorni kod pthreadsa; GNU Ada kompajler iz
sadrži izvršne datoteke koje su dobivene iz tog izvornog koda.
ˇ Na nalazi se
QuickThreads. Više je informacija u tehničkom izvještaju, na istom
mjestu u /tr/1993/05/UW-CSE-93-05-06.PS.Z.
ˇ Na nalazi se lwp, vrlo minimalna
implementacija.
ˇ Na nalazi se implementacija Ade.
Korisna je zbog velike količine PostScript dokumentacije koja će
vam pomoći u dubljem shvaćanju višenitnosti. Ovo se ne može
koristiti izravno pod Linuxom.
Za detalje kontaktirajte autore paketa.
55..1144.. GGddjjee ssee nnaallaazzii lliinntt zzaa LLiinnuuxx??
Otprilike jednaka funkcionalost ugrađena je u GCC. Za većinu korisnih
dodatnih upozorenja koristite opciju -Wall. Za više detalja pogledajte
priručnik GCC-a (u Emacsu pritisnite ctrl-h, zatim i, pa odaberite
GCC).
Postoji besplatan program, lclint, koji radi otprilike isto što i
tradicionalni lint. Najava i izvorni kod mogu se naći na
; na WWW-u pogledajte
.
55..1155.. GGddjjee ssee nnaallaazzii kkeerrmmiitt zzaa LLiinnuuxx??
Kermit se distribuira pod ne-GPL licencom koja uvjete njegove
distribucije čini ponešto različitim. Izvorni kod i neke izvršne
datoteke mogu se naći na kermit.columbia.edu.
WWW stranica Columbia University Kermit projekta je
.
66.. RRjjeeššeennjjaa ččeessttiihh ssppoorreeddnniihh pprroobblleemmaa..
66..11.. ffrreeee iizzbbaaccuujjee ccoorree..
Od Linuxa 1.3.57 format /proc/meminfo se promijenio tako da ga
implementacija freea više ne razumije.
Nabavite najnoviju verziju sa sunsite.unc.edu u
/pub/Linux/system/Status/ps/procps-0.99.tgz.
66..22.. SSaatt mmii jjee vvrrlloo nneettooččaann..
U vašem računalu postoje dva sata. Hardverski (CMOS) sat radi čak i
kada je računalo ugašeno i koristi se pri dizanju sustava i u DOS-u
(ako ga koristite). Obično vrijeme sustava, koje pokazuje i mijenja
date, održava kernel dok Linux radi.
Vrijeme na CMOS satu možete vidjeti ili bilo koji sat namjestiti po
onom drugom pomoću programa /sbin/clock -- pogledajte man stranicu za
clock(8).
Ima raznih drugih programa koji mogu ispraviti jedan ili oba sata radi
protjecanja vremena ili vremena prijenosa preko mreže. Neki od njih
možda su već instalirani na vašem sustavu. Potražite adjtimex
(ispravlja proticanje), netdate i getdate (jednostavno uzimaju vrijeme
s mreže) ili xntp (točan, mrežni demon za vrijeme s mnogim
mogućnostima).
66..33.. SSeett--uuiidd sskkrriippttee nnee rraaddee..
Upravo tako. Ta je mogućnost namjerno isključena u Linux kernelu jer
su set-uid skripte gotovo uvijek sigurnosna rupa. Sudo i SuidPerl nude
više sigurnosti od set-uid skripti ili izvršnih datoteka, pogotovo ako
su izvršne dozvole ograničene na nekog korisnika ili grupu.
Ako želite saznati zašto su set-uid skripte sigurnosna rupa,
pročitajte ccoommpp..uunniixx..qquueessttiioonnss FFAAQQ.
66..44.. SSlloobbooddnnaa mmeemmoorriijjaa kkoojjuu pprriijjaavvlljjuujjee ffrreeee ssttaallnnoo ssee ssmmaannjjuujjee..
Brojka ffrreeee koju free ispisuje ne uključuje memoriju koja se koristi
kao disk buffer cache -- pokazanu u stupcu bbuuffffeerrss. Ako želite znati
koliko je memorije stvarno slobodno zbrojite ffrreeee i bbuuffffeerrss -- novije
verzije freea za to ispisuju dodatni red.
Disk buffer cache počinje rasti odmah nakon dizanja Linuxa zbog
učitavanja sve više programa i korištenja sve više datoteka koje se
keširaju. Nakon nekog će se vremena stabilizirati.
66..55.. KKaaddaa ddooddaamm vviiššee mmeemmoorriijjee,, ssuussttaavv ssee uužžaassnnoo uussppoorrii..
To je čest simptom neuspjeha u keširanju dodatne memorije. Točan
problem ovisi o vašoj matičnoj ploči.
Nekad morate uključiti keširanje određenih dijelova u svom BIOS
setupu. U CMOS setupu potražite opciju za keširanje nove memorije koja
je trenutno isključena. Izgleda da je to najčešće na '486.
Ponekad SIMM-ovi moraju biti u određenim utičnicama da bi se keširali.
Ponekad morate podesiti jumpere da bi se uključilo keširanje.
Neke matične ploče ne keširaju sav RAM ako imate više RAM-a u odnosu
na keš nego što bi one očekivale. Obično će puni 256 KB keš riješiti
takav problem.
Ako dvojite, provjerite priručnik svoje matične ploče. Ako još uvijek
ne možete popraviti stvar jer je dokumentacija nedovoljna, pošaljite
poruku u comp.os.linux.hardware saa _s_v_i_m detaljima -- proizvođač, broj
modela, datum, itd. tako da je drugi korisnici Linuxa izbjegnu.
66..66.. NNeekkii pprrooggrraammii ((ttjj.. xxddmm)) nnee ddaajjuu mmii ddaa ssee llooggiirraamm..
Vjerojatno koristite ne-shadow programe sa shadow lozinkama.
Ako je tako, morate nabaviti ili kompajlirati shadow verziju programa
u pitanju. Programi za rad sa shadow lozinkama mogu se naći na
. Tamo je
izvorni kod; izvršne datoteke vjerojatno ćete naći u
/pub/linux/binaries/usr.bin.
66..77.. NNeekkii pprrooggrraammii ppuuššttaajjuu mmee ddaa ssee llooggiirraamm bbeezz lloozziinnkkee..
Vjerojatno imate isti problem kao u ``Neki programi (tj. xdm) ne daju
mi da se logiram.'', uz dodatnu komplikaciju:
Ako koristite shadow lozinke, u polje za lozinku /etc/passwd stavite
slovo x ili zvjezdicu za svaki račun, tako da program koji ne zna za
shadow lozinke ne misli da je to račun bez lozinke i pušta svakog
unutra.
66..88.. SSttrroojj mmii ppoossttaannee jjaakkoo ssppoorr aakkoo ppookkrreenneemm GGCCCC//XX//......
Možda imate premalo prave memorije. Ako imate manje RAM-a od zbroja
svih programa na kojima istovremeno radite, Linux će umjesto njega
koristiti tvrdi disk i strašno se usporiti. U tom slučaju, rješenje je
ne pokretati toliko stvari odjednom ili kupiti više memorije. Nešto
memorije možete dobiti kompajliranjem i korištenjem kernela s manje
uključenih opcija. Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati
kernel?''.
Koliko memorije i/ili swapa koristite možete saznati naredbom free,
ili pomoću
cat /proc/meminfo
Ako vam je kernel konfiguriran s ramdiskom, to je vjerojatno bačen
prostor i uzrokovat će usporavanje stvari. Koristite LILO ili rdev
kako bi kernelu rekli da ne alocira ramdisk (pogledajte dokumentaciju
LILO-a ili man stranicu rdeva).
66..99.. MMoogguu ssee llooggiirraattii ssaammoo kkaaoo rroooott..
Vjerojatno imate nekih problema s dozvolama ili datoteku /etc/nologin.
Ako je riječ o onom drugom, stavite rm -f /etc/nologin u svoje
/etc/rc.local ili /etc/rc.d/* skripte.
Inače provjerite dozvole svoje ljuske i bilo kojih datoteka koje se
spominju u porukama o grešci, kao i direktorija koji ih sadrže skroz
do vrha stabla, uključujući root direktorij.
66..1100.. ZZaasslloonn mmii jjee ppuunn ččuuddnniihh zznnaakkoovvaa uummjjeessttoo sslloovvaa..
Vjerojatno ste zabunom na konzolu poslali binarne podatke. Sredite to
pomoću echo '\033c'. Na mnogim distribucijama Linuxa za to se brine
naredba reset.
Ako to ne pomaže, pokušajte s izravnom escape naredbom.
echo --
To će obnoviti font na Linux konzoli. Tipke Ctrl i V pritisnite
zajedno, a ne jednu po jednu. Niz
echo -
uzrokuje potpuno obnavljanje zaslona. Ako je na naredbenom retku
ljuske ostalo još nešto podataka nakon ispisa binarne datoteke, par
puta pritisnite -.
[Bernhard Gabler]
66..1111.. ZZeezznnuuoo ssaamm ssuussttaavv ii nnee mmoogguu ssee llooggiirraattii ddaa ttoo ssrreeddiimm..
Dignite sustav s diskete ili para disketa za hitne slučajeve. Na
primjer, Slackwareovog para boot i root disketa u direktoriju install
distribucije Slackware.
Također postoje dva sam-svoj-majstor paketa za pripremanje rescue
disketa na . Oni su
bolji jer na njima imate svoj kernel, pa ne riskirate manjak uređaja
ili datotečnih sustava.
Uđite u ljusku i montirajte svoj tvrdi disk s nečim poput
> mount -t ext2 /dev/hda1 /mnt
Zatim je vaš datotečni sustav dostupan pod direktorijem /mnt i možete
riješiti problem. Nemojte zaboraviti demontirati tvrdi disk prije
ponovnog dizanja sustava (prije toga promjenite trenutni direktorij na
nešto drugo jer će inače reći da je zauzet).
66..1122.. OOttkkrriioo ssaamm ooggrroommnnuu ssiigguurrnnoossnnuu rruuppuu uu rrmm!!
Ne, niste. Očito ste novi na Unixu i treba vam dobra knjiga da
shvatite kako stvari funkcioniraju. Trag: sposobnost brisanja datoteka
pod Unixom ovisi o dozvoli za pisanje u taj direktorij.
66..1133.. llpprr((11)) ii//iillii llppdd((88)) nnee rraaddee..
Prvo provjerite da li je vaš /dev/lp* dobro postavljen. Njegov IRQ
(ako ga ima) i port adresa trebaju odgovarati onima na kartici
tiskača. Trebali biste moći izbaciti datoteku izravno na tiskač.
cat datoteka >/dev/lp1
Ako vam lpr kaže nešto kao ``mojeime@računalo: host not found'', to
može značiti da TCP/IP loopback sučelje, lo, ne radi kako treba.
Loopback podrška uključena je u većinu distribuiranih kernela.
Provjerite da li se sučelje konfigurira naredbom ifconfig. Po
konvencijama s Interneta, broj mreže je 127.0.0.0, a adresa lokalnog
računala 127.0.0.1. Ako je sve dobro konfigurirano, trebali bi se moći
telnet-ati na svoj stroj i dobiti login:.
Provjerite da li /etc/hosts.lpd sadrži ime računala.
Ako vaš stroj ima lpd svjestan mreže, kao što je onaj koji dolazi s
LPRng-om, provjerite da li je datoteka /etc/lpd.perms točno
konfigurirana.
Pogledajte i PPrriinnttiinngg HHOOWWTTOO (pitanje ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu
dokumentaciju?'').
66..1144.. VVrriijjeemmee nnaa ddaattootteekkaammaa ss MMSS--DDOOSS ppaarrttiicciijjaa nneettooččnnoo ssee ppoossttaavvlljjaa..
Postoji greška u programu clock (često je u /sbin). Krivo računa s
vremenskom zonom, zamjenjujući sekunde s minutama ili tako nešto.
Nabavite noviju verziju.
66..1155.. KKaakkoo nnaattjjeerraattii LLIILLOO ddaa ddiiggnnee ddaattootteekkuu vvmmlliinnuuxx??
U verziji kernela 1.1.80 i novijima sažeta preslika kernela koju LILO
traži premještena je u arch/i386/boot/zImage. Datoteka vmlinux u root
direktoriju je nesažeti kernel i nemojte ju pokušavati dignuti.
Ta promjena olakšava kompajliranje verzija za nekoliko različitih
procesora iz jednog stabla.
77.. KKaakkoo nnaapprraavviittii oovvoo iillii ssaazznnaattii oonnoo......??
77..11.. KKaakkoo gglleeddaattii uunnaattrraagg uu tteekkssttuuaallnnoomm mmoodduu??
Uz predodređenu američku mapu možete koristiti tipku uz
i (i to one sive, a ne one na numeričkoj
tipkovnici). Ako imate nešto drugo, pogledajte u /usr/lib/keytables;
možete premapirati tipke ScrollUp i ScrollDown na što god želite -- na
primjer, na tipke koje postoje na AT tipkovnici s 84 tipke.
Program screen,
, omogućava
pretraživanje već prikazanog teksta i ``slikanje'' tekstualnih
zaslona.
Količinu teksta ne možete povećati jer se on pohranjuje u video
memoriji. Međutim, možda ćete dobiti više u svakoj virtualnoj konzoli
ako smanjite njihov ukupni broj. Pogledajte linux/tty.h.
77..22.. KKaakkoo ssee pprreebbaaccuujjee iizzmmeeđđuu vviirrttuuaallnniihh kkoonnzzoollaa?? KKaakkoo iihh uukklljjuuččiittii??
U tekstualnom modu pritisnite lijevi - do - za
prebacivanje na tty1 do tty12; desni - daje tty13 itd. Za
prebacivanje iz X Windowa trebate pritisnuti --, itd.;
- ili što već vratit će vas natrag.
Ako želite koristiti VC za obični login, uvrstite ju u /etc/inittab
koji kontrolira koji terminali i virtualne konzole imaju login
promptove. Napomena: X-u treba barem jedan slobodan VC kako bi se
pokrenuo.
77..33.. KKaakkoo ppoossttaavviittii vvrreemmeennsskkuu zzoonnuu??
Uđite u direktorij /usr/lib/zoneinfo; ako ga nemate, nabavite paket
timezone. Izvorni kod nalazi se na
.
Zatim napravite simboličku vezu localtime koja pokazuje na jednu od
datoteka u tom direktoriju (ili poddirektoriju), te još jednu,
posixrules, koja pokazuje na localtime. Na primjer:
ln -sf Europe/Zagreb localtime
ln -sf localtime posixrules
Ta će promjena vrijediti odmah -- isprobajte date(1).
Man stranica za tzset opisuje postavljanje vremenske zone. Neki
programi prepoznaju varijablu okružja TZ, no to je po POSIX-u
pogrešno.
Također provjerite da je sat vašeg Linux kernela postavljen na točno
GMT vrijeme -- napišite date -u i provjerite da li se prikazuje točno
UTC vrijeme. (Pogledajte ``Sat mi je vrlo netočan.'').
77..44.. KKoojjuu vveerrzziijjuu LLiinnuuxxaa ii iimmee rraaččuunnaallaa kkoorriissttiimm??
Napišite
uname -a
77..55.. KKaakkoo iisskklljjuuččiittii iillii uukklljjuuččiittii iizzbbaacciivvaannjjaa ccoorreeaa??
Pomoću naredbe ulimit u bashu, limit u tcshu ili rlimit u kshu. Za
detalje pogledajte odgovarajuće man stranice.
To utječe samo na programe pokrenute iz te ljuske (izravno ili
neizravno), a ne na cijeli sustav.
Ako želite uključiti ili isključiti izbacivanje core za sve procese,
možete promijeniti predodređeno stanje u linux/sched.h -- pogledajte
definiciju za INIT_TASK te linux/resource.h.
77..66.. KKaakkoo nnaaddooggrraaddiittii//ppoonnoovvoo kkoommppaajjlliirraattii kkeerrnneell??
Pročitajte KKeerrnneell HHOOWWTTOO ili README koji dolazi s distribucijom kernela
na i njegovim
mirrorima (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?'').
Možda neku verziju izvornog koda kernela već imate instaliranu na svom
sustavu, ali ako ste ju dobili kao dio standardne distribucije
vjerojatno je ponešto zastarjela (to nije problem ako samo želite sami
konfigurirati svoj kernel, ali vjerojatno jest ako vam treba
nadogradnja).
Na novijim kernelima možete (i trebali biste) koristiti ove mete za
kompajliranje. Sjetite se da više meta možete odrediti jednom
naredbom.
make clean dep install modules modules_install
Također obnovite međuzavisnosti modula.
depmod -a
Nemojte zaboraviti nakon kopiranja kernela na root particiju pokrenuti
LILO kako bi se dotični i dignuo -- Makefile novijih kernela zato ima
posebnu metu ``zlilo''; probajte
make zlilo
Kerneli s neparnim manjim brojem verzije (tj. 1.1.x, 1.3.x) su izdanja
za testiranje; stabilni kerneli imaju parne manje verzije (1.0.x,
1.2.x). Ako želite testirati kernele vjerojatno se trebate pretplatiti
na mailing listu linux-kernel (pitanje ``Koje su mailing liste?'').
77..77.. MMoogguu llii iimmaattii vviiššee oodd 33 sseerriijjsskkaa ppoorrttaa ddiijjeelljjeennjjeemm iinntteerrrruuppttaa??
Da, ali dva obična porta koji dijele interrupt nećete moći koristiti
istovremeno (bez nekih čarolija). To je ograničenje arhitekture ISA
sabirnice.
Za informacije o mogućim rješenjima i zaobilaženjima ovog problema
pogledajte SSeerriiaall HHOOWWTTOO.
77..88.. KKaakkoo nnaapprraavviittii ddiisskkeettuu ss kkoojjee ssee mmoožžee ddiiććii ssuussttaavv??
Na njoj napravite datotečni sustav s direktorijima bin, etc, lib i dev
-- sve što vam treba. Na njega instalirajte kernel i namjestite LILO
da ga diže s diskete (pogledajte dokumentaciju LILO-a u lilo.u.*.ps).
Ako sami podesite kernel (ili LILO-u kažete da kaže kernelu) da ima
RAM disk iste veličine kao što je disketa, RAM disk će se pri dizanju
učitati kao root umjesto diskete.
Pogledajte DDiizzaannjjee KKAAKKOO.
77..99.. iittdd..?? KKaakkoo pprreebbaacciittii rraassppoorreedd ttiippkkoovvnniiccee nnaa eenngglleesskkii,,
ffrraannccuusskkii,,
Za novije kernele nabavite /pub/Linux/system/Keyboards/kbd-0.90.tar.gz
sa sunsite.unc.edu. Provjerite da li ste uzeli odgovarajuću verziju;
morate koristiti paket koji ide uz verziju vašeg kernela. 0.90 bi
trebala raditi s kernelima od verzije 1.0
Za starije kernele morate urediti Makefile na vrhu, u /usr/src/linux.
Više će vam pomoći TThhee LLiinnuuxx KKeeyybbooaarrdd aanndd ccoonnssoollee HHOOWWTTOO Andriesa
Brouwera, na .
77..1100.. KKaakkoo nnaattjjeerraattii NNUUMM LLOOCCKK ddaa ssee ssaamm ppaallii??
Koristite program setleds, na primjer (u /etc/rc.local ili jednoj od
datoteka iz /etc/rc.d/*):
for b in 1 2 3 4 5 6 7 8
do
setleds +num < /dev/tty$b > /dev/null
done
setleds je dio paketa kbd (pogledajte ``Kako prebaciti raspored
tipkovnice na engleski, francuski, itd.?'').
A možete i promijeniti kernel. KBD_DEFLEDS mora biti definiran kao (1
<< VC_NUMLOCK) u linux/drivers/char/keyboard.c.
77..1111.. KKaakkoo ppoossttaavviittii ppooččeettnnee bboojjee tteerrmmiinnaallaa??
Ova bi skripta trebala funkcionirati na VGA konzolama:
for n in 1 2 4 5 6 7 8; do
setterm -fore yellow -bold on -back blue -store > /dev/tty$n
done
Zamijenite sa svojim omiljenim bojama i koristite /dev/ttyS$n za
serijske terminale.
Za obnavljanje nakon što se korisnik odlogira (ako je nešto
mijenjano):
U /etc/inittab zamijenite ``getty'' (ili ``mingetty'' ili ``uugetty''
ili što već imate) s ``/sbin/mygetty''.
#!/bin/sh
setterm -fore yellow -bold on -back blue -store > $1
exec /sbin/mingetty $@
[Jim Dennis]
77..1122.. KKaakkoo ddoobbiittii vviiššee oodd 112288 MMBB sswwaappaa??
Koristite nekoliko swap particija ili datoteka -- Linux podržava do 16
swap područja, a svako može biti najviše 128 MB.
Kod vrlo starih kernela najveća veličina swap particije bila je 16 MB.
Linux na strojevima sa stranicom od 8 kB, kao što je Alpha i Sparc64,
podržava swap particije veličine do 512 MB. Ograničenje od 128 MB
dolazi od PAGE_SIZE*BITSPERBYTE na strojevima sa stranicom od 4 kB,
ali je 512 MB na strojevima sa stranicom od 8 kB. Ograničenje je tu
jer mapa za alociranje koristi samo jednu stranicu.
Datoteka linux/mm/swapfile.c sadrži sve sočne detalje.
[Peter Moulder, Gordon Weast]
88.. SSppoorreeddnnee iinnffoorrmmaacciijjee ii ooddggoovvoorrii nnaa ppiittaannjjaa..
88..11.. KKaakkoo ppoodd LLiinnuuxxoomm pprrooggrraammiirraattii XXYYZZ??
Pročitajte priručnike ili dobru knjigu o Unixu. man stranice (napišite
man man) obično su dobra referenca o točnom korištenju određene
naredbe ili funkcije.
Ima dosta GNU Info dokumentacije koja je često korisnija kao pregled.
Pokrenite Emacs i pritisnite C-h, ili napišite info info ako nemate
ili ne volite Emacs. Primjerite da Emacs libc node možda ne opisuje
točno najnoviji Linux libc ili GNU libc2. No GNU projekt i LDP
neprestano traže dragovoljce koji bi obnovili dokumentaciju librarya.
Uglavnom, postojeća Texinfo dokumentaciju i man stranice iz dijela 2 i
3 bi trebale pružiti dovoljno informacija za početak.
Kao i kod svih slobodnih programa, najbolja je pouka sam izvorni kod.
Najsvježije izdanje Linux man stranica i zbirka korisne GNU Info
dokumentacije, te različite druge informacije o programiranju pod
Linuxom mogu se naći na .
88..22.. ŠŠttoo zznnaaččii ssvvee oovvoo ss EELLFF--oomm??
Pročitajte EELLFF HHOOWWTTOO Daniela Barlowa -- to nije datoteka move-to-elf,
koja je korak-po-korak vodič u ručnom nadograđivanju na ELF.
Linux ima dva različita formata za izvršne datoteke, objektne datoteke
i librarye objektnog koda, poznat kao ELF (stari format se zvao
a.out). To donosi mnoge prednosti, uključujući bolju podršku za
djeljene librarye i dinamičko vezanje.
a.out i ELF izvršne datoteke mogu zajedno raditi na sustavu. Međutim,
koriste različite djeljene libc-ove, pa za to trebaju biti instalirana
oba.
Ako želite saznati da li vaš sustav podržava ELF izvršne datoteke, u
/lib potražite datoteku libc.so.5. Ako je ona tamo, vjerojatno imate
ELF librarye. Ako želite saznati da li je vaša instalacija stvarno ELF
možete odabrati reprezentativan program, kao što je ls, i na njemu
pokrenuti file:
-chiark:~> file /bin/ls
/bin/ls: Linux/i386 impure executable (OMAGIC) - stripped
valour:~> file /bin/ls
/bin/ls: ELF 32-bit LSB executable, Intel 80386, version 1, stripped
Postoji zakrpa koja će natjerati 1.2.x na kompajliranje pod ELF
kompajlerom i izbacivanje ELF core datoteka, na
. Za pokretanje ELF izvršnih
datoteka zakrpa nije potrebna. 1.3.x i noviji uopće ne trebaju zakrpu.
88..33.. ŠŠttoo jjee ..ggzz ddaattootteekkaa?? AA ..ttggzz?? AA......??
.gz (i .z) datoteke sažete su korištenjem GNU gzipa. Da biste ih
otpakirali potreban vam je gunzip (koji je simbolička veza na naredbu
gzip koja dolazi s većinom instalacija Linuxa).
.taz i .tz su tar datoteke (načinjene Unix tarom) sažete standardnim
Unix compressom.
.tgz (ili .tpz) je tar datoteka sažeta gzipom.
.lsm je Linux Software Map zapis u obliku kratke tekstualne datoteke.
Detalji o LSM-u i sam LSM nalaze se u poddirektoriju docs na
sunsite.unc.edu.
.deb je Debian binarni paket -- format pakiranja koji koristi
distribucija Debian GNU/Linux. S njime se radi pomoću dpkg i dpkg-deb
(dostupnim na Debian sustavima i s ftp.debian.org).
.rpm je Red Hat RPM paket koji koristi distribucija Red Hat. Ona se
može naći na ftp.redhat.com.
.bz2 je datoteka sažeta novijim programom bzip.
Vrstu datoteke često ćete saznati naredbom file.
Ako se gzip žali kod otpakiravanja gzip-ane datoteke požali,
vjerojatno ste je greškom prenijeli u ASCII modu. Većinu stvari morate
skidati u binarnom modu -- nemojte zaboraviti u FTP-u napisati binary
prije korištenja get za dobivanje datoteke.
88..44.. ŠŠttoo zznnaaččii VVFFSS??
VVirtual FFile SSystem (virtualni datotečni sustav). To je razina
apstrakcije između korisnika i pravih datotečnih sustava kao što je
ext2, Minix ili MS-DOS. Među ostalim, posao joj je isprazniti buffer
za čitanje kada otkrije promjenu diskete na disketnom pogonu.
VFS: Disk change detected on device 2/0
88..55.. ŠŠttoo jjee BBooggooMMiippss??
``BogoMips'' je složenica od ``Bogus MIPS'' (lažni MIPS). MIPS znači
(ovisno koga slušate) MMillions of IInstructions per SSecond (milijuna
instrukcija u sekundi) odnosno MMeaningless IIndication of PProcessor
SSpeed (beznačajan pokazatelj brzine procesora).
Broj ispisan pri dizanju rezultat je kernelove kalibracije vremena,
koju zatim neki uređaji koriste za vrlo kratke stanke.
Po vrlo gruboj procjeni, BogoMips za vaš stroj bit će otprilike:
386SX takt * 0.14
386DX takt * 0.18
486Cyrix/IBM takt * 0.33
486SX/DX/DX2 takt * 0.50
586 takt * 0.39
Ako je broj puno niži od ovoga, onda imate loše postavljenu Turbo
tipku ili brzinu CPU-a, ili neku vrstu problema s keširanjem
(pogledajte pitanje ``Kada dodam više memorije, sustav se užasno
uspori.'').
Za vrijednosti na drugim, rjeđim čipovima pogledajte BBooggooMMiippss mmiinnii--
HHOOWWTTOO, na .
88..66.. ŠŠttoo jjee LLiinnuuxx JJoouurrnnaall ii ggddjjee ggaa nnaabbaavviittii??
LLiinnuuxx JJoouurrnnaall je mjesečnik (na papiru) koji se širom svijeta može
kupiti na kioscima i pretplatom. Za detalje pošaljite poruku na
linux@ssc.com. Njihov URL je .
(U Zagrebu ga možete kupiti u Algoritmu, Gajeva 1, za 63 kune -- prim.
prev.)
88..77.. KKoojjee bbeessppllaattnnee ppuubblliikkaacciijjee nnaa IInntteerrnneettuu ggoovvoorree oo LLiinnuuxxuu??
Postoji više nedavnih prinova popisu publikacija posvećenih Linuxu.
ˇ Linux Gazette. .
ˇ Linux Weekly News. .
ˇ Slashdot. .
ˇ Freshmeat. .
[Jim Dennis, Robert Kiesling]
88..88.. KKoolliikkoo lljjuuddii kkoorriissttii LLiinnuuxx??
Linux je dostupan besplatno i nitko ne mora registrirati svoj
primjerak kod nekakvog središnjeg autoriteta, pa je na to pitanje
teško odgovoriti. Nekoliko tvrtki preživljava isključivo od
prodavanja i podržavanja Linuxa. Linux Usenet grupe među najčitanijim
na Netu, tako da se vjerojatno radi o stotinama tisuća. Točne brojke
ne postoje.
Međutim, jedna hrabra duša, Harald T. Alvestrand,
Harald.T.Alvestrand@uninett.no, odlučio je pokušati i traži da, ako
koristite Linux, pošaljete poruku na linux-counter@uninett.no; s
jednom od slijedećih tema: II uussee LLiinnuuxx aatt hhoommee (koristim Linux kod
kuće), II uussee LLiinnuuxx aatt wwoorrkk (koristim Linux na poslu) ili II uussee LLiinnuuxx
aatt hhoommee aanndd aatt wwoorrkk (koristim Linux kod kuće i na poslu). Također
prihvaća registracije iz ``druge ruke'' -- za detalje pitajte njega.
Također se možete registrirati preko WWW formulara na
.
Svoje rezultate svakog mjeseca šalje u
te na navedenu WWW
stranicu.
88..99.. KKaakkoo bbiihh ttrreebbaaoo iizzggoovvaarraattii LLiinnuuxx??
Naravno, to je pitanje religijskih rasprava! (Čitaj kako piše -- prim.
prev.)
Ako želite samog Linusa kako ga izgovara, skinite english.au ili
swedish.au s
. Ako imate
zvučnu karticu ili podršku za PC-zvučnik možete ih čuti pomoću
cat english.au >/dev/audio
Razlika nije u izgovoru ``Linux'', nego u jeziku kojim vas Linus
pozdravlja.
Za one koji nemaju opreme ili volje: Linus izgovara Linux otprilike
kao Linus, gdje je i kao u ffeeeett, ali mnogo kraće, a u poput skraćene
verzije francuskog zvuka eu u ppeeuurr (izgovor kao u ppuutt vjerojatno može
proći).
99.. ČČeessttoo ssuussrreettaannee ppoorruukkee oo ggrreeššccii..
99..11.. MMooddpprroobbee nnee mmoožžee nnaaććii mmoodduull ````XXXXXX'''' ii sslliiččnnee ppoorruukkee..
Ovakve se poruke uglavnom pojavljuju pri dizanju ili gašenju sustava.
Ako se modprobe, insmod ili rmmod žale o nemogućnosti pronalaženja
modula, datoteci /etc/modules.conf ili /etc/modutils/aliases, koju već
imate, dodajte slijedeće.
alias off
I koristite ime modula koje se pojavljuje u poruci o grešci.
[J.H.M. Dassen]
99..22.. UUnnkknnoowwnn tteerrmmiinnaall ttyyppee lliinnuuxx ii sslliiččnnoo..
U ranim 1.3.x kernelima predodređeni tip terminala za konzolu se
promijenio iz console u linux. Morate editirati /etc/termcap i
promijeniti red
console|con80x25:\
u
linux|console|con80x25:\
(Tu će možda biti i dodatni dumb -- ako je tako, izbrišite ga.)
Kako bi editor proradio možda ćete morati napisati
TERM=console
(u bashu ili kshu) odnosno
setenv TERM console
(csh, tcsh).
Neki programi umjesto /etc/termcap koriste /usr/lib/terminfo. Za takve
programe nadogradite terminfo, koji je dio ncursesa.
99..33.. llpp11 oonn ffiirree
To je šala/tradicionalna poruka koja pokazuje kako je vaš tiskač
prijavio nekakvu grešku, ali ta greška nije valjana. To je možda zbog
nekakvog I/O ili IRQ konflikta -- provjerite kako je vaša kartica
namještena. Neki ljudi kažu da ovu poruku dobiju kad im je tiskač
ugašen. Valjda nije stvarno zapaljen...
U novijim kernelima ta poruka izgleda kao lp1 reported invalid error
status (on fire, eh?).
99..44.. IINNEETT:: WWaarrnniinngg:: oolldd ssttyyllee iiooccttll...... ccaalllleedd!!
Pokušavate koristiti stare alate za namještanje mreže. Novi se mogu
naći na
(samo
izvorni kod, bojim se).
Primjetite da ih se ne može koristiti potpuno isto kao i stare. Za
upute o točnom postavljanju starih mrežnih programa pogledajte NNEETT--22
HHOOWWTTOO. Još bolje, pogledajte NNEETT--33 HHOOWWTTOO i nadogradite svoj mrežni
softver.
99..55.. lldd:: uunnrreeccooggnniizzeedd ooppttiioonn ''--mm448866''
Imate staru verziju lda. Instalirajte noviji binutils -- on sadrži
svježiji ld. Na
potražite binutils-2.6.0.2.bin.tar.gz.
99..66.. GGCCCC kkaažžee IInntteerrnnaall ccoommppiilleerr eerrrroorr
Ako se greška ponavlja (tj. uvijek događa na istom mjestu u istoj
datoteci -- čak i nakon što ste ponovno digli sustav, na stabilnom
kernelu) otkrili ste grešku u GCC-u. Za detalje o prijavljivanju
greške pogledajte Info dokumentaciju GCC-a (u Emacsu napišite C-i i,
pa u izborniku izaberite GCC) -- prije toga provjerite da li imate
najnoviju verziju.
To vjerojatno nije problem specifičan za Linux. Ako niste kompajlirali
program koji kompajliraju i mnogi drugi korisnici Linuxa, poruke o
grešci nemojte slati u comp.os.linux grupe.
Ako se problem ne može ponoviti, možda imate greške u memoriji --
pogledajte ``make kaže Error 139''.
99..77.. mmaakkee kkaažžee EErrrroorr 113399
Vaš je kompajler (gcc) izbacio core. Vjerojatno imate pokvarenu,
pogrešnu ili staru verziju GCC-a -- nabavite najnovije izdanje. Moguće
je i da vam je ponestalo swapa -- za više informacija pogledajte
pitanje ``Stroj mi postane jako spor ako pokrenem GCC/X/...''.
Ako to ne sredi problem, vjerojatno se pojavljuju greške u memoriji
ili na disku. Provjerite da li su takt, wait stanja i vrijeme
osvježavanja za vaše SIMM-ove i keš točni (i hardverski priručnici
ponekad nisu u pravu). Ako je tako, imate neke čudne SIMM-ove ili
nepouzdanu matičnu ploču ili tvrdi disk ili kontroler.
Linux je, kao i svaki drugi Unix, odličan za testiranje memorije --
puno bolji od programa iste svrhe pod MS-DOS-om.
Čuo sam da neki klonovi x87 koprocesora mogu uzrokovati probleme.
Probajte kompajlirati kernel s emulacijom koprocesora (pitanje ``Kako
nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''); možda ćete morati na LILO
promptu navesti opciju nnoo338877 kako bi prisilili kernel da koristi
emulaciju ili će možda raditi i koristiti '387, s uključenom, ali
uglavnom nekorištenom matematičkom emulacijom.
Više informacija o ovom problemu nalazi se na WWW-u na
.
99..88.. sshheellll--iinniitt:: ppeerrmmiissssiioonn ddeenniieedd kkaadd ssee llooggiirraamm..
Vaš root direktorij i svi direktoriji do vašeg home direktorija moraju
imati dozvole za čitanje i izvršavanje sviju. O rješavanju tog
problema pogledajte man stranicu chmoda ili neku knjigu o Unixu.
99..99.. NNoo uuttmmpp eennttrryy.. YYoouu mmuusstt eexxeecc...... kkaadd ssee llooggiirraamm..
Zeznut vam je /var/run/utmp. U svom /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/*
morate imati
> /var/run/utmp
Pogledajte pitanje ``Zeznuo sam sustav i ne mogu se logirati da to
sredim.''. Na nekim starijim sustavima utmp također može biti u
/var/adm/ ili /etc/.
99..1100.. WWaarrnniinngg ---- bbddfflluusshh nnoott rruunnnniinngg..
Moderni kerneli koriste bolju strategiju pisanja keširanih blokova na
disk. Uz promjene u kernelu, to uključuje zamjenu starog programa
update koji je sve pisao otprilike svakih 30 sekundi s osjetljivijim
demonom (zapravo parom demona), poznatim kao bdflush.
Nabavite bdflush-n.n.tar.gz s istog mjesta kao i izvorni kod kernela
(pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''),
kompajlirajte ga i instalirajte. Trebao bi se pokretati prije
uobičajenih provjera datotečnih sustava. Dobro će raditi i uz starije
kernele, pa nema potrebe zadržavati stari update.
99..1111.. WWaarrnniinngg:: oobbssoolleettee rroouuttiinngg rreeqquueesstt mmaaddee..
O ovom se ne morate brinuti. Poruka znači da je vaša verzija routea
malo zastarjela u odnosu na kernel. Poruka će nestati ako nabavite
novu verziju routea s mjesta odakle ste nabavili izvorni kod kernela
(pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?'').
99..1122.. EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: mmoouunnttiinngg uunncchheecckkeedd ffiilleessyysstteemm..
Pokrenite e2fsck (odnosno fsck -t ext2 ako imate fsck sučelje) uz
opciju -a kako bi maknuo ddiirrttyy oznaku, a zatim čisto demontirati
particiju tokom svakog gašenja sustava.
Najlakši način da to napravite je nabaviti najnoviji fsck, umount i
shutdown iz paketa util-linux Rika Faitha (pitanje ``Gdje da FTP-om
nabavim Linux materijale?''). Provjerite da li ih vaše /etc/rc*/
skripte točno kioriste.
Napomena: ne pokušavajte provjeriti datotečni sustav koji je montiran
za pisanje -- to vrijedi i za root particiju ako niste vidjeli
VFS: mounted root ... read-only
pri dizanju sustava. Stvari trebaju biti postavljene tako da se root
datotečni sustav prvo montira samo za čitanje, provjerava ako je
potrebnno, a zatim ponovno montira za čitanje i pisanje. Više o tome
pročitajte u dokumentaciji util-linuxa.
Primjetite da mountu trebate dati opciju -n da ne bi pokušao osvježiti
/etc/mtab jer se root datotečni sustav još uvijek može samo čitati --
inače mount ne bi radio.
99..1133.. EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: mmaaxxiimmaall ccoouunntt rreeaacchheedd..
To je poruka kernela kod montiranja datotečnog sustava koji je označen
kao čist, ali je ``broj montiranja od zadnje provjere'' dosegao
određenu vrijednost. Rješenje je nabavljanje najnovije verzije ext2fs
alata (e2fsprogs-0.5b.tar.gz u vrijeme pisanja) s uobičajenih mjesta
(pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?'').
Maksimalni broj montiranja može se pregledati i promijeniti pomoću
programa tune2fs iz tog paketa.
99..1144.. EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: cchheecckkttiimmee rreeaacchheedd..
Kernel od verzije 1.0 podržava provjeravanje datotečnog sustava na
osnovu proteklog vremena od zadnje provjere kao i broja montiranja.
Nabavite najnoviju verziju ext2fs alata (pogledajte ``EXT2-fs warning:
maximal count reached.'').
99..1155.. ddff kkaažžee CCaannnnoott rreeaadd ttaabbllee ooff mmoouunntteedd ffiilleessyysstteemmss..
Vjerojatno je nešto pogrešno u vašoj /etc/mtab ili /etc/fstab
datoteci. Ako imate noviju verziju mounta, /etc/mtab bi se pri dizanju
trebao isprazniti ili izbrisati (u /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/*)
s nečim poput
rm -f /etc/mtab*
Kod nekih verzije SLS-a u /etc/rc* se pomoću rdeva o root particiji
stvara zapis u /etc/mtab. To je nepravilno -- novije verzije mounta
rade to automatski.
Neke druge verzije SLS-a imaju red u /etc/fstab koji izgleda ovako:
/dev/sdb1 /root ext2 defaults
To je krivo. /root bi trebao biti jednostavno /.
99..1166.. ffddiisskk kkaažžee PPaarrttiittiioonn XX hhaass ddiiffffeerreenntt pphhyyssiiccaall//llooggiiccaall......
Ako je broj particije (X) 1, radi se o istom problemu kao u ``fdisk:
Partition 1 does not start on cylinder boundary''
.
Ako particija počinje ili završava na cilindru s brojem većim od 1024,
ovo se događa jer se standardni DOS format informacija o geometriji na
particijskoj tabeli ne može suočiti s više od 10 bitova. Pogledajte
pitanje ``Kako natjerati Linux da radi s mojim diskom?''.
99..1177.. ffddiisskk:: PPaarrttiittiioonn 11 ddooeess nnoott ssttaarrtt oonn ccyylliinnddeerr bboouunnddaarryy
Verzija fdiska koja dolazi s mnogim Linux sustavima stvara particije
koje ne mogu proći na vlastitim testovima. Nažalost, ako ste već
instalirali svoj sustav ne možete puno poduzeti, osim kopiranja
podataka s particije, njenog brisanja i ponovnog stvaranja i kopiranja
podataka natrag.
Problem možete izbjeći nabavljanjem najnovije verzije fdiska iz paketa
util-linux Rika Faitha (na svim glavnim FTP arhivama). Također, ako
vam treba particija 1 koja počinje na prvom cilindru, ovako možete
dobiti particiju koja se sviđa fdisku:
ˇ Normalno stvorite particiju 1. Ispis pomoću p dat će poruku o
grešci.
ˇ Napišite u za pretvaranje jedinica u sektore, a zatim ponovo p.
Zapišite broj iz stupca EEnndd.
ˇ Izbrišite particiju 1.
ˇ Dok ste još u sektorima, ponovno stvorite particiju 1. Prvi sektor
treba odgovarati broju sektora na traci. To je broj sektora u prvom
redu ispisa preko p. Neka zadnji sektor odgovara vrijednosti iz 2.
koraka.
ˇ Napišite u za prelazak u cilindre i nastavite s drugim particijama.
Poruku o nezauzetim sektorima zanemarite -- odnose se na sektore prve
trake, izuzevši MBR, koji se ne koriste ako prvu particiju započnete u
2. traci.
99..1188.. ffddiisskk kkaažžee:: ppaarrttiittiioonn bb hhaass aann oodddd nnuummbbeerr ooff sseeccttoorrss..
U particioniranju PC diskova koriste se sektori od 512 bajtova, no
Linux koristi blokove od 1 KB. Ako imate particiju s neparnim brojem
sektora zadnji se sektor ne koristi. Poruku zanemarite.
99..1199.. mmttoooollss kkaažžuu ccaannnnoott iinniittiiaalliissee ddrriivvee XXYYZZ
To znači da mtools ne može pristupiti disku. To može biti iz nekoliko
razloga.
Često se radi o netočnim dozvolama uređaja disketnog pogona (/dev/fd0*
i /dev/fd1*) -- korisnik koji pokreće mtools mora imati odgovarajući
pristup. Za detalje pogledajte man stranicu chmoda.
Većina verzija mtoolsa koji se distribuiraju s Linux sustavima (ne
standardna GNU verzija) za pronalaženje uređaja i gustoća koriste
sadržaj datoteke /etc/mtools, a ne informacije uključene u izvršnu
datoteku. Greške u toj datoteci često uzrokuju probleme. O tome često
nema dokumentacije.
Za najlakši način pristupanja vašim MS-DOS datotekama (posebno onima
na particiji tvrdog diska) pogledajte pitanje ``Kako pristupiti
datotekama na DOS particiji ili disketi?''. Napomena -- nikad nemojte
koristiti mtools za pristupanje datotekama na već montiranoj particiji
ili disketi!
99..2200.. NNaa ppooččeettkkuu ddiizzaannjjaa:: MMeemmoorryy ttiigghhtt
To znači da imate vrlo velik kernel, pa Linux mora izvoditi neke
posebne čarolije u radu s memorijom kako bi se dignuo preko BIOS-a.
Nema veze s količinom vaše fizičke memorije. Poruku zanemarite ili
napravite kernel koji sadrži samo podršku i mogućnosti koje vam
trebaju (pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?'').
99..2211.. ssyysslloogg mmii kkaažžee ````eenndd__rreeqquueesstt:: II//OO eerrrroorr,, ......''''..
Ova i slične poruke skoro uvijek znače hardversku grešku u radu s
tvrdim diskom.
To je često simptom defektnog tvrdog diska. Jedini način izbjegavanja
daljnjeg gubitka podataka je potpuno gašenje sustava. Zatim morate
provjeriti da li podaci na disku imaju rezervne kopije i rezervne
kopije vratiti ih na ispravan tvrdi disk.
Ova poruka može značiti i loš spoj s diskom, pogotovo na sustavu kojeg
ste sami sastavili. Ako instalirate IDE disk, _U_V_I_J_E_K koristite nove
kablove. To je vjerojatno dobro činiti i kod SCSI diskova.
U jednom slučaju ova je greška koincidirala s lošim spojem između
matične ploče i kućišta. Prije okrivljavanja samog tvrdog diska
provjerite da li su sve električne veze čiste i čvrste.
[Peter Moulder, Theodore T'so]
99..2222.. YYoouu ddoonn''tt eexxiisstt.. GGoo aawwaayy..
Ovo nije virusna infekcija :-). Dolazi od programa kao što su write,
talk i wall ako UID uz koji ih pokrećete ne odgovara valjanom
korisniku (vjerovatno zbog greške u /etc/passwd) ili zbog toga što
sesija (točnije pseudoterminal) koju koristite nije pravilno zapisana
u datoteci utmp (vjerojatno zbog toga što ste je čudno pokrenuli).
1100.. XX WWiinnddooww SSyysstteemm..
1100..11.. PPooddrržžaavvaa llii LLiinnuuxx XX WWiinnddooww??
Da. Linux koristi XFree86 (trenutna verzija je 3.3.2, zasnovana na
X11R6). Treba vam grafička kartica koju XFree86 podržava. Za više
detalja pogledajte LLiinnuuxx XXFFrreeee8866 KKAAKKOO.
U današnje vrijeme većina distribucija Linuxa dolazi s instalacijom X-
a.
Međutim, možete ga i sami instalirati ili nadograditi s
i njegovih mirrora.
1100..22.. GGddjjee nnaabbaavviittii XXFF8866CCoonnffiigg kkoojjii ooddggoovvaarraa mmoomm ssuussttaavvuu??
Pogledajte LLiinnuuxx XXFFrreeee8866 KKAAKKOO, novije verzije IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg
SSttaarrtteedd i upute za program XF86Setup.
Sadržaj XF86Config datoteke ovisi o kombinaciji vaše grafičke kartice
i monitora. Može se konfigurirati ručno ili pomoću alata XF86Setup.
Pročitajte upute koje dolaze uz XFree86, u /usr/X11R6/lib/X11/etc.
Datoteka koja vam je vjerojatno najpotrebnija je README.Config.
_N_e_m_o_j_t_e koristiti običnu kopiju datoteke XFree86.eg, primjera koji
dolazi s novijim verzijama XFree86, jer krivi video taktovi mogu
oštetiti monitor.
Molim vas, nemojte u comp.os.linux.x slati zahtjeve za XF86Config niti
odgovarati na njih.
1100..33.. xxtteerrmm llooggiinnii ččuuddnnoo ssuu pprriikkaazzaannii uu wwhhoo,, ffiinnggeerr..
xterm koji dolazi s XFree86 2.1 i starijim ne razumije točno format
koji Linux koristi za datoteku /var/adm/utmp gdje sustav zapisuje tko
se logirao. Zato ne postavlja točno sve informacije.
xtermovi u XFree86 3.1 i novijim nemaju taj problem.
1100..44.. NNee mmoogguu nnaattjjeerraattii XX WWiinnddooww ddaa rraaddii kkaakkoo ttrreebbaa..
Pročitajte XXFFrreeee8866 KKAAKKOO -- pogledajte dio s pitanjima i odgovorima.
Pokušajte čitati comp.windows.x.i386unix -- pročitajte FFAAQQ te grupe.
Molim vas, nemojte slati pitanja o X Windowu ili XFree86 u
comp.os.linux.x ako nisu specifična za Linux.
1111.. PPiittaannjjaa oo vvrrlloo ssttaarroomm ssooffttvveerruu..
Pitanja u ovom dijelu važna su samo za korisnike koji koriste softver
stariji od barem tri mjeseca.
Javite mi ako ovdje nađete odgovor na svoj problem jer će nekorištena
pitanja polako nestajati (pitanje ``Komentari su dobrodošli.'').
1111..11.. ffddiisskk kkaažžee ccaannnnoott uussee bbbbbb sseeccttoorrss ooff tthhiiss ppaarrttiittiioonn..
Na početku Linux je podržavao samo Minix datotečni sustav koji ne može
biti veći od 64 MB po particiji. U sadašnjim, naprednijim datotečnim
sustavima tog ograničenja nema, kao što je ext2fs (druga verzija
Extended (proširenog) datotečnog sustava, "standardnog" Linux
datotečnog sustava).
Ako namjeravate koristiti ext2fs, ovu poruku možete zanemariti.
1111..22.. ssee.. GGCCCC ppoonneekkaadd kkoorriissttii ooggrroommnnee kkoolliiččiinnee vviirrttuuaallnnee mmeemmoorriijjee ii
ssrruuššii
Starije verzije GCC-a imale su grešku zbog koje su koristile puno
memorije ako ste pokušali kompajlirati program koji sadržava veliku
tablicu statičkih podataka.
Možete nadograditi svoju verziju GCC ili dodati još swapa ako je
potrebno, ili jednostavno čekati da se završi kompajliranje.
1122.. KKaakkoo ddoobbiittii ddaalljjnnjjuu ppoommooćć..
1122..11.. JJoošš uuvviijjeekk nniissttee ooddggoovvoorriillii nnaa mmoojjee ppiittaannjjee!!
Molim vas, prije slanja poruke pročitajte ovaj odgovor u cjelosti.
Znam da je malo poduži, ali možda upravo namjeravate ispasti budala
ispred 50 000 ljudi i potrošiti stotine sati njihova vremena. Zar ne
mislite da vrijedi potrošiti malo svog vremena i slijediti ove upute?
Ako mislite da je neki odgovor nepotpun ili netočan, pošaljite poruku
Robertu Kieslingu na kiesling@ix.netcom.com.
Pročitajte odgovarajuće knjige LDP-a -- pogledajte pitanje ``Gdje da
nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.
Ako ste novi na Unixu, pročitajte ccoommpp..uunniixx..qquueessttiioonnss FFAAQQ i FAQ-ove
svih ostalih comp.unix grupa koje bi mogle biti važne.
Linux ima toliko zajedničkog s komercijalnim Unixima da će skoro sve
što tamo pročitate vrijediti za Linux. Ti FAQ-ovi se, kao i svi
ostali, mogu naći na
(ako nemate pristupa FTP-om, mail-server@rtfm.mit.edu vam ih može
poslati). rtfm-ove FAQ arhive prenose se na razne poslužitelje --
pogledajte IInnttrroodduuccttiioonn ttoo **..aannsswweerrss ppoossttiinngg na svom news poslužitelju
ili u poddirektoriju news-answers/introduction navedenog direktorija.
Provjerite KAKO koji govori o toj temi, ako ga ima, ili odgovarajući
pod-FAQ dokument starog stila. Provjerite FTP arhive.
Pokušajte eksperimentirati -- to je najbolji način upoznavanja Unixa i
Linuxa.
Pročitajte dokumentaciju. Pogledajte man stranice (ako za njih ne
znate, napišite man man; man -k često ispisuje korisne i važne
man stranice).
Pogledajte Info dokumentaciju (u Emacsu napišite C-h i, tj.
-, a zatim ). Tu nije riječ samo o Emacsu. Na primjer, tu
je i dokumentacija GCC-a.
Često će uz paket biti i datoteka README koja daje uputstva za
instaliranje i/ili korištenje.
Provjerite da li imate pokvarenu ili zastarjelu kopiju programa u
kojem je problem. Ako je moguće, skinite ga opet i ponovno
instalirajte -- vjerojatno ste prvi put pogriješili.
Pratite comp.os.linux.announce -- tamo se često pojavljuju vrlo važne
informacije za sve korisnike Linuxa.
Općenita pitanja o X Windowu pripadaju u comp.windows.x.i386unix, a ne
u comp.os.linux.x. No prije slanja poruke malo čitajte grupu (kao i
FFAAQQ).
Samo ako napravite sve ove stvari i još uvijek niste riješili problem,
pošaljite poruku u odgovarajuću comp.os.linux grupu. Prije toga
pročitajte slijedeće pitanje, ``Što staviti u molbu za pomoć.''.
1122..22.. ŠŠttoo ssttaavviittii uu mmoollbbuu zzaa ppoommooćć..
Molim vas, ovaj savjet o pisanju poruke pročitajte pažljivo. Potpuna
poruka znatno će povećati šanse da stručnjak i/ili drugi korisnik ima
dovoljno informacija i motivacije za odgovor.
Ovaj savjet vrijedi i za poruke koje traže savjet i osobne poruke
poslane stručnjacima i drugim korisnicima.
Svakako pružite sve detalje problema, uključujući:
ˇ Točno koji je program problematičan. Ako ga znate, napišite broj
verzije, te odakle ste ga nabavili. Mnoge standardne naredbe
ispisat će svoju verziju ako im date opciju --version.
ˇ Koju distribuciju Linuxa koristite (Red Hat, Slackware, Debian ili
što već) i koju verziju te distribucije.
ˇ Točan i potpun tekst bilo kakvih poruka o grešci.
ˇ Točno kakvo ste ponašanje očekivali i kakvo ste opazili. Dobar
način za pokazivanje ovoga je transkript rada s programom.
ˇ Sadržaj bilo kakvih konfiguracijskih datoteka koje program u
pitanju koristi, kao i svi povezani programi.
ˇ Koju verziju kernela i djeljenih librarya imate instalirane.
Verziju kernela pokazat će uname -a, a djeljenih librarya ls -l
/lib/libc.so.4.
ˇ Ako se čini prikladnim, detalje o vašem hardveru. Ne bojte se
preduge poruke osim ako uključite velike dijelove izvornog koda ili
uuencode-anih datoteka, tako da nema straha od previše informacija.
Koristite jasnu, detaljnu temu poruke. Ne stvari kao što je ``ne
radi'', ``Linux'', ``pomoć'' ili ``pitanje'' -- to već znamo. Taj
prostor iskoristite za ime programa, dio poruke o grešci, sažetak
neobičnog ponašanja, itd.
Ako govorite o unable to handle kernel paging request poruci,
slijedite upute u README izvornog koda kernela za pretvaranje brojeva
u nešto razumljivije. Ako to ne napravite, nitko tko pročita poruku
neće to moći umjesto vas jer se odnos brojeva i imena funkcija
razlikuje od jednog do drugog kernela.
Na početku poruke u jednom odlomku izložite sažetak.
Na dnu tražite odgovore e-mailom i recite da ćete poslati sažetak. To
poduprite pomoću Followup-To: pošiljatelj. Nakon par ili tjedan dana
stvarno i pošaljite sažetak. Nemojte samo spojiti odgovore koje ste
dobili -- sažmite ih. Također je dobra ideja staviti u temu svog
sažetka staviti riječ SAŽETAK. Razmislite o slanju sažetka u
comp.os.linux.announce.
Provjerite da li vaša poruka ima neprikladno RReeffeerreenncceess zaglavlje. Ono
vaš članak označava kao dio niza kojem pripada članak na kojeg ste se
referirali što često uzrokuje brisanje zajedno s ostatkom dosadnog
niza.
Također možete reći da ste pročitali ovaj FFAAQQ i odgovarajuće KAKO-e --
tako je manje vjerojatno da ljudi preskoče vašu poruku.
Nemojte zaboraviti da ne biste trebali slati poruke poslane vama
osobno bez dopuštenja pošiljatelja.
1122..33.. ŽŽeelliimm nneekkoommee ppoossllaattii ppoorruukkuu oo ssvvoomm pprroobblleemmuu..
Pokušajte naći autora ili održavatelja kojeg god programa ili dijela
koji uzrokuje vaše teškoće. Ako imate kontakt za svoju distribuciju
Linuxa, koristite njega.
Molim vas, u poruku stavite sve što biste stavili u posting.
Na kraju, sjetite se da, unatoč tome što većina Linux zajednice
nastoji pomoći i odgovoriti na pitanja, pomoć tražite od neplaćenih
dragovoljaca pa nemate pravo očekivati odgovor.
1133.. AAddmmiinniissttrraattiivvnnee iinnffoorrmmaacciijjee ii zzaahhvvaallee..
1133..11.. KKoommeennttaarrii ssuu ddoobbrrooddooššllii..
Molim vas, pošaljite mi svoje komentare o ovom FAQ-u.
Dodatne informacije za FFAAQQ prihvaćam u bilo kojem formatu; svi se
prilozi, komentari i ispravci zahvalno prihvaćaju.
Pošaljite ih na kiesling@ix.netcom.com.
Ako se referirate na pitanje iz FFAAQQ--aa, meni je zgodnije da to činite
tekstom pitanja, a ne njegovim brojem pošto se brojevi pitanja
generiraju automatski i u izvornom kodu ih ne vidim.
Više volim komentare na engleskom nego zakrpe -- kontekstualni diff mi
nije materinski jezik.
1133..22.. FFoorrmmaattii uu kkoojjiimmaa jjee oovvaajj FFAAQQ ddoossttuuppaann..
Ovaj dokument je dostupan kao ASCII tekstualna datoteka, HTML WWW
stranica, PostScript i Usenet poruka.
Svi se ti formati generiraju iz SGML izvornog koda pomoću SGMLToolsa i
LinuxDoc DTD-a.
HTML verzija ovog FFAAQQ-a dostupna je na
i drugim mjestima.
Usenet verzija redovito se šalje u news.answers, comp.answers,
comp.os.linux.misc i comp.os.linux.announce. Arhivira se na
.
Najnovija tekstualna, HTML, SGML i PostScript verzija može se naći u
Linux arhivi na sunsite.unc.edu te na
.
1133..33.. AAuuttoorrssttvvoo ii zzaahhvvaallee
Ovaj FAQ slaže i održava Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com, uz
pomoć i komentare Linux aktivista iz cijelog svijeta.
Posebno hvala Mattu Welshu koji je moderirao comp.os.linux.announce i
comp.os.linux.answers, koordinirao HOWTO-e i napisao značajan dio
mnogih; Gregu Hankinsu i Timothyu Bynumu, bivšem i sadašnjem
koordinatoru LDP-ovih HOWTO-a; Larsu Wirzeniusu i Mikki Rauhali,
bivšem i sadašnjem moderatoru comp.os.linux.announce; Marc-Michelu
Corsiniju koji je napisao prvi LLiinnuuxx FFAAQQ i Ianu Jacksonu, prethodnom
održavatelju FFAAQQ-a. Također hvala Romanu Maureru za njegove mnoge
dodatke i ispravke, posebno što se tiče evropskih WWW stranica,
prijevoda i drugih, općenitih stvari.
Zadnja, ali ne i najmanja, hvala Linusu Torvaldsu i drugima koji su
pridonijeli Linuxu što su nam dali temu za pričanje!
1133..44.. OOddrriiccaannjjee ii aauuttoorrsskkaa pprraavvaa..
Ovaj dokument daje se ``kakav jest''. Za informacije koje sadrži _n_e
_j_a_m_č_i se točnost. Koristite ga na svoju odgovornost.
LLiinnuuxx ččeessttoo ppoossttaavvlljjaannaa ppiittaannjjaa uuzz ooddggoovvoorree je (C) 1997., 1998.
Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com, pod licencom Linux
Documentation Projecta. Potpuni tekst LDP copyrighta dostupan je
anonimnim FTP-om sa sunsite.unc.edu, iz direktorija
/pub/Linux/docs/LDP/, i naveden je ispod.
Dijelovi su (C) 1994., 1995., 1996. Ian Jackson, koji je prošli
održavatelj LLiinnuuxx FFAAQQ--aa.
LLiinnuuxx ččeessttoo ppoossttaavvlljjaannaa ppiittaannjjaa uuzz ooddggoovvoorree mogu se reproducirati i
distribuirati u potpunosti (uključujući dijelove o autoru, autorskim
pravima, licenci i obavijest o dozvoli) ako se za sam dokument ne
traži naknada bez pristanka autora. To vrijedi i za ``poštene''
iznimke kao što su recenzije, oglasi te izvedena djela kao što su
prijevodi.
Namjera ovom ograničenju nije zabraniti naplaćivanje usluge tiskanja
ili kopiranja dokumenta.
Za ova pravila mogu se naći iznimke. Rado ću odgovoriti na bilo kakva
pitanja o ovoj licenci. Pošaljite mi poruku na kiesling@ix.netcom.com.
Kao što navedena licenca kaže, ova ograničena nastoje zaštiti autore,
a ne ograničiti vas u podučavanju i učenju.
_L_I_C_E_N_C_A _K_O_P_I_R_A_N_J_A _L_I_N_U_X _D_O_C_U_M_E_N_T_A_T_I_O_N _P_R_O_J_E_C_T_A
Zadnja promjena 6. siječnja 1997.
Slijedeća licenca vrijedi za sva djela Linux Documentation Projecta.
Molimo vas da licencu pročitate pažljivo -- pomalo sliči GNU Općoj
javnoj licenci, ali u nekoliko uvjeta se razlikuje od onoga na što ste
možda navikli. Ako imate bilo kakvih pitanja, pošaljite ih LDP
koordinatoru, mdw@sunsite.unc.edu.
Priručnici Linux Documentation Projecta mogu se reproducirati i
distribuirati, u cjelini ili djelomično, pod slijedećim uvjetima:
Autorska prava na sve priručnike Linux Documentation Projecta
posjeduju njihovi autori. ONI NISU U JAVNOM VLASNIŠTVU.
ˇ Navedena obavijest o autorskim pravima i ova obavijest o dopuštenju
mora se potpuno sačuvati na svim potpunim ili djelomičnim kopijama.
ˇ Svaki prijevod ili izvedeni rad LLiinnuuxx IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg
SSttaarrtteedd prije distribucije autor mora napismeno odobriti.
ˇ Ako distribuirate LLiinnuuxx IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd
djelomično, upute za nabavljanje potpune verzije ovog priručnika
moraju biti uključene, a sredstvo za nabavljanje potpune verzije
ponuđeno.
ˇ Mali dijelovi mogu se u drugim djelima reproducirati kao
ilustracije za kritike ili citati bez ove obavijesti o dopuštenju
ako se pravilno navede izvor.
ˇ GNU Opća javna licenca ispod navedena može se reproducirati pod
uvjetima koji su u njoj dani.
Iznimke ovim pravilima mogu se odobriti u akademske svrhe: pišite
autoru i pitajte. Ova ograničenja nastoje zaštiti nas kao autore, a ne
ograničiti vas kao učitelje i učenike. Sav izvorni kod u LLiinnuuxx
IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd stavljen je pod GNU Opću javnu
licencu, dostupnu anonimnim FTP-om s GNU arhiva.
_O_B_J_A_V_L_J_I_V_A_N_J_E _L_D_P_-_o_v_i_h _P_R_I_R_U_Č_N_I_K_A
Ako ste iz izdavačke tvrtke zainteresirane u distribuiranju bilo kojeg
LDP priručnika, nastavite čitati.
Licencom danom u prethodnom dijelom, svakome je dopušteno objavljivati
i distribuirati točne kopije priručnika iz Linux Documentation
Projecta. Za to vam nije potrebno naše izričito dopuštenje. Međutim,
ako želite distribuirati prijevod ili izvedeni rad zasnovan na nekom
LDP-ovom priručniku, morate dobiti dozvolu od autora, napismeno, prije
nego to učinite.
Svi prijevodi i izvedeni radovi iz LDP-ovih priručnika moraju biti
stavljeni pod Licencu Linux dokumentacije navedenu u prethodnom
dijelu. Dakle, ako kanite objaviti prijevod jednog od priručnika, on
se mora moći slobodno distribuirati pod gornjim uvjetima.
Naravno, LDP-ove priručnike možete prodavati za zaradu. Ohrabrujemo
vas u tome. Međutim, nemojte zaboraviti da, pošto se LDP-ovi
priručnici mogu slobodno distribuirati, bilo tko, ako želi, može
besplatno fotokopirati ili distribuirati tiskane primjerke.
Ne zahtijevamo plaćanje tantijema od bilo kakve zarade na prodavanju
LDP-ovih priručnika. Međutim, željeli bismo predložiti da, ako LDP-ove
priručnike prodajete za zaradu, autoru ponudite tantijem ili dio svoje
zarade poklonite autoru, LDP-u u cjelini ili zajednici koja radi na
razvoju Linuxa. Također možete autoru poslati jedan ili više
besplatnih primjeraka LDP-ovog priručnika kojeg distribuirate.
Pokazivanje vaše podrške LDP-u i Linux zajednici bit će vrlo cjenjeno.
Željeli bismo biti obavješteni o bilo kakvih nakanama izdavanja ili
distribuiranja LDP-ovih priručnika -- samo kako bi znali kada će
postati dostupni. Ako izdajete ili namjeravate izdati neki LDP-ov
priručnik, molim vas, pošaljite poruku Mattu Welshu (e-mail
mdw@sunsite.unc.edu).
Ohrabrujemo distributere Linux softvera u distribuiranju LDP-ovih
priručnika (kao što je IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee) zajedno
s njihovim softverom. Namjera LDP-ovih priručnika je postati
``službena'' Linux dokumentacija, pa bismo voljeli vidjeti tvrtke koje
poštom distribuiraju softver kako zajedno s njime pakiraju LDP-ove
priručnike. Nadamo se da će, dok sazrijevaju, LDP-ovi priručnici
bolje ispuniti taj cilj.
Matt Welsh, mdw@sunsite.unc.edu
1144.. HHrrvvaattsskkii pprriijjeevvoodd
Najnovija verzija ovog prijevoda može se naći na
. Održava ga Matej
Vela, mvela@public.srce.hr. Svi su prilozi, primjedbe i prijedlozi
dobrodošli.