Linux često postavljana pitanja uz odgovore Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com 8. studenog 1998. Ovo je popis često postavljanih pitanja o Linuxu, besplatnom Unixu za otprilike svaku računalnu hardversku platformu na planetu. Izvorno napisan za 386/486/586 Intele s ISA sabirnicom, prenesen je na Alphu, MIPS, ARM, 680x0 i PPC procesore, te mnoge druge. (Pogledajte pitanje ``Što je Linux?''.) Ovaj dokument bi trebalo čitati zajedno s KAKO-ima Linux Documentation Projecta. (Pogledajte ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?'' i ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.) IINNFFOO--SSHHEEEETT i MMEETTAA--FFAAQQ, koji se nalaze na istom mjestu, također sadrže popise izvora informacija o Linuxu. Molim vas, pročitajte ih, kao i ``Još uvijek niste odgovorili na moje pitanje!'', prije slanja svog pitanja u Usenet grupu. Ovaj dokument postoji i u PostScript, HTML, SGML te običnoj ASCII verziji (pogledajte ``Formati u kojima je ovaj FAQ dostupan.''). ______________________________________________________________________ Sadržaj 1. Uvod i općenite informacije 1.1 Što je Linux? 1.2 Gdje početi? 1.3 Kakav softver Linux podržava? 1.4 Da li Linux radi na mom računalu? Koji hardver podržava? 1.5 Za koje još procesore postoje portovi? 1.6 Koliko Linuxu treba prostora na disku? 1.7 Koliko Linuxu treba memorije? 1.8 Koliko memorije Linux može iskoristiti? 1.9 Je li Linux u javnom vlasništvu? Čija su autorska prava? 2. Mrežni izvori i resursi. 2.1 Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju? 2.2 Gdje se na WWW-u nalaze informacije o Linuxu? 2.3 Koje su Linux Usenet grupe? 2.4 Gdje mogu naći informacije o Linuxu i Y2K bugu? 2.5 Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale? 2.6 Nemam pristup FTP-u. Gdje da nabavim Linux? 2.7 Nemam pristup Usenetu. Gdje da dobijem informacije? 2.8 Koje su mailing liste? 2.9 Da li se Usenet grupe negdje arhiviraju? 3. Kompatibilnost s drugim operacijskim sustavima. 3.1 Može li Linux dijeliti disk s DOS-om? OS/2? 386BSD? Windows 95? 3.2 Kako pristupiti datotekama na DOS particiji ili disketi? 3.3 Da li Linux podržava sažete ext2 datotečne sustave? 3.4 Mogu li koristiti svoj Stacker/DBLSPC/itd. DOS disk? 3.5 Mogu li iz Linuxa pristupati OS/2 HPFS particijama? 3.6 Može li Linux pristupati Amiginom datotečnom sustavu? 3.7 Može li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u? 3.8 Može li Linux pristupati SMB datotečnom sustavu? 3.9 Može li Linux pristupati Macintoshevom datotečnom sustavu? 3.10 Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows programe? 3.11 Kako dignuti Linux iz MS-DOS-a? 3.12 Kako dignuti Linux iz OS/2-ovog Boot Managera? 3.13 Kako dijeliti swap particiju između Linuxa i MS Windowsa? 4. Rad s datotečnim sustavima, diskovima i pogonima pod Linuxom 4.1 Kako natjerati Linux da radi s mojim diskom? 4.2 Kako vratiti obrisane datoteke? 4.3 Kako promjeniti veličinu particije (bez brisanja)? 4.4 Postoji li program za defragmentiranje ext2fs-a itd.? 4.5 Kako formatirati i napraviti datotečni sustav na disketi? 4.6 Dobivam grde poruke o inodeovima, blokovima i sličnim stvarima. 4.7 Moj swap ne radi. 4.8 Kako maknuti LILO da se opet diže DOS? 4.9 Zašto ne mogu koristiti fdformat osim kao root? 4.10 Moje ext2fs particije provjeravaju se kod svakog dizanja sustava. 4.11 Ne mogu pisati na svoj root datotečni sustav! 4.12 Imam ogroman /proc/kcore! Mogu li ga obrisati? 4.13 Moj AHA1542C ne radi s Linuxom. 5. Portiranje, kompajliranje i nabavljanje programa 5.1 Kako se programi kompajliraju? 5.2 Kako instalirati GNU programe? 5.3 Kako portirati XXX na Linux? 5.4 Što je ld.so i gdje ga nabaviti? 5.5 Kako nadograditi librarye bez raspadanja sustava? 5.6 Je li netko portirao/kompajlirao/napisao XXX za Linux? 5.7 Mogu li koristiti kod ili kompajler kompajliran za 486 na svojoj 386? 5.8 Što znači gcc -O6? 5.9 Gdje su linux/*.h i asm/*.h? 5.10 Dobivam greške kod kompajliranja kernela. 5.11 Kako napraviti djeljeni library? 5.12 Moje izvršne datoteke su (vrlo) velike. 5.13 Podržava li Linux višenitnost ili lakše procese? 5.14 Gdje se nalazi lint za Linux? 5.15 Gdje se nalazi kermit za Linux? 6. Rješenja čestih sporednih problema. 6.1 free izbacuje core. 6.2 Sat mi je vrlo netočan. 6.3 Set-uid skripte ne rade. 6.4 Slobodna memorija koju prijavljuje free stalno se smanjuje. 6.5 Kada dodam više memorije, sustav se užasno uspori. 6.6 Neki programi (tj. xdm) ne daju mi da se logiram. 6.7 Neki programi puštaju me da se logiram bez lozinke. 6.8 Stroj mi postane jako spor ako pokrenem GCC/X/... 6.9 Mogu se logirati samo kao root. 6.10 Zaslon mi je pun čudnih znakova umjesto slova. 6.11 Zeznuo sam sustav i ne mogu se logirati da to sredim. 6.12 Otkrio sam ogromnu sigurnosnu rupu u rm! 6.13 lpr(1) i/ili lpd(8) ne rade. 6.14 Vrijeme na datotekama s MS-DOS particija netočno se postavlja. 6.15 Kako natjerati LILO da digne datoteku vmlinux? 7. Kako napraviti ovo ili saznati ono...? 7.1 Kako gledati unatrag u tekstualnom modu? 7.2 Kako se prebacuje između virtualnih konzola? Kako ih uključiti? 7.3 Kako postaviti vremensku zonu? 7.4 Koju verziju Linuxa i ime računala koristim? 7.5 Kako isključiti ili uključiti izbacivanja corea? 7.6 Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel? 7.7 Mogu li imati više od 3 serijska porta dijeljenjem interrupta? 7.8 Kako napraviti disketu s koje se može dići sustav? 7.9 Kako prebaciti raspored tipkovnice na engleski, francuski, itd.? 7.10 Kako natjerati NUM LOCK da se sam pali? 7.11 Kako postaviti početne boje terminala? 7.12 Kako dobiti više od 128 MB swapa? 8. Sporedne informacije i odgovori na pitanja. 8.1 Kako pod Linuxom programirati XYZ? 8.2 Što znači sve ovo s ELF-om? 8.3 Što je .gz datoteka? A .tgz? A...? 8.4 Što znači VFS? 8.5 Što je BogoMips? 8.6 Što je Linux Journal i gdje ga nabaviti? 8.7 Koje besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu? 8.8 Koliko ljudi koristi Linux? 8.9 Kako bih trebao izgovarati Linux? 9. Često susretane poruke o grešci. 9.1 Modprobe ne može naći modul ``XXX'' i slične poruke. 9.2 Unknown terminal type linux i slično. 9.3 lp1 on fire 9.4 INET: Warning: old style ioctl... called! 9.5 ld: unrecognized option '-m486' 9.6 GCC kaže Internal compiler error 9.7 make kaže Error 139 9.8 shell-init: permission denied kad se logiram. 9.9 No utmp entry. You must exec... kad se logiram. 9.10 Warning -- bdflush not running. 9.11 Warning: obsolete routing request made. 9.12 EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem. 9.13 EXT2-fs warning: maximal count reached. 9.14 EXT2-fs warning: checktime reached. 9.15 df kaže Cannot read table of mounted filesystems. 9.16 fdisk kaže Partition X has different physical/logical... 9.17 fdisk: Partition 1 does not start on cylinder boundary 9.18 fdisk kaže: partition b has an odd number of sectors. 9.19 mtools kažu cannot initialise drive XYZ 9.20 Na početku dizanja: Memory tight 9.21 syslog mi kaže ``end_request: I/O error, ...''. 9.22 You don't exist. Go away. 10. X Window System. 10.1 Podržava li Linux X Window? 10.2 Gdje nabaviti XF86Config koji odgovara mom sustavu? 10.3 xterm logini čudno su prikazani u who, finger. 10.4 Ne mogu natjerati X Window da radi kako treba. 11. Pitanja o vrlo starom softveru. 11.1 fdisk kaže cannot use bbb sectors of this partition. 11.2 GCC ponekad koristi ogromne količine virtualne memorije i sruši se. 12. Kako dobiti daljnju pomoć. 12.1 Još uvijek niste odgovorili na moje pitanje! 12.2 Što staviti u molbu za pomoć. 12.3 Želim nekome poslati poruku o svom problemu. 13. Administrativne informacije i zahvale. 13.1 Komentari su dobrodošli. 13.2 Formati u kojima je ovaj FAQ dostupan. 13.3 Autorstvo i zahvale 13.4 Odricanje i autorska prava. 14. Hrvatski prijevod ______________________________________________________________________ 11.. UUvvoodd ii ooppććeenniittee iinnffoorrmmaacciijjee 11..11.. ŠŠttoo jjee LLiinnuuxx?? Linux je besplatni Unix koji je ispočetka napisao Linus Torvalds uz pomoć labavo vezane skupine hakera razbacanih po Internetu. Linux nastoji poštivati POSIX, a ima sva svojstva koje očekujete od suvremenog, potpuno razvijenog Unixa: pravu višezadaćnost, virtualnu memoriju, djeljene librarye, učitavanje po zahtjevu, djeljene, kopiraj-pri-pisanju izvršne datoteke, dobar rad s memorijom i podršku za TCP/IP mreže. Linux uglavnom radi na 386/486/586 baziranim PC-ima koristeći hardverske mogućnosti 80386 obitelji procesora (TSS segmenti i ostalo) za implementaciju tih svojstava. U razvoju su portovi na druge arhitekture. (Pogledajte ``Za koje još procesore postoje portovi?''.) Za više detalja pročitajte Linux IINNFFOO--SSHHEEEETT. (Pogledajte ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.) KKeerrnneell Linuxa distribuira se pod GNU OOppććoomm jjaavvnnoomm lliicceennccoomm. (Pogledajte ``Je li Linux u javnom vlasništvu? Čija su autorska prava?''.) 11..22.. GGddjjee ppooččeettii?? Postoji hrpa većih Linux distribucija. Informacije o njima i njihovoj instalaciji nalaze se u knjizi IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd (kraće IGS) Matthewa Welsha. Ona se može naći na stranicama Linux Documentation Projecta, . Na LDP-ovim stranicama nalazi se i IInnssttaallllaattiioonn HHOOWWTTOO (domaći prijevod: IInnssttaallaacciijjaa KKAAKKOO, ; prim. prev.). Većina distribucija dostupna je anonimnim FTP-om s raznih Linux arhiva. (Pogledajte ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?''.) Postoji i velik broj drugih izdanja koje se distribuiraju manje globalno jer odgovaraju specifičnim lokalnim i nacionalnim potrebama (na primjer MicroLinux, -- prim. prev.). 11..33.. KKaakkaavv ssooffttvveerr LLiinnuuxx ppooddrržžaavvaa?? Linux ima GCC, Emacs, X Window System, sve standardne Unix alate, TCP/IP (uključujući SLIP i PPP) i stotine programa koje su ljudi za njega kompajlirali ili portirali. Postoji DOS emulator zvan DOSEMU. Najnovija stabilna verzija je 0.98.1. FTP arhiva nalazi se na , a WWW stranice na . Pod emulatorom radi sam DOS i neke (ali ne sve) DOS aplikacije. Svakako pročitajte datoteku README kako bi odlučili koju ćete verziju uzeti. Pogledajte i DDOOSSEEMMUU HHOOWWTTOO (sada malo zastario -- ne govori o najnovijoj verziji) koji se može naći na . Rad na emulatoru za Microsoft Windows izvršne datoteke napreduje. (Pogledajte ``Mogu li pod Linuxom pokretati Microsoft Windows programe?''.) Kod iBCS2 (IIntel BBinary CCompatibility SStandard -- standard za binarnu kompatibilnost na Intelu), emulatora za SVR4 ELF i SVR3.2 COFF izvršne datoteke, može se uključiti u kernel pri kompajliranju. Pročitajte datoteku . Za više informacija pogledajte IINNFFOO--SSHHEEEETT, jedan od HOWTO-a (pogledajte ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?'' i ``Kako portirati XXX na Linux?''). Neke tvrtke nude komercijalni softver, uključujući Motif. Svoje ponude objavljuju u comp.os.linux.announce -- probajte pretražiti arhive. (Pogledajte ``Da li se Usenet grupe negdje arhiviraju?''.) 11..44.. DDaa llii LLiinnuuxx rraaddii nnaa mmoomm rraaččuunnaalluu?? KKoojjii hhaarrddvveerr ppooddrržžaavvaa?? Za isprobavanje Linuxa treba vam '386, '486 ili '586 s barem 2 MB RAM- a i jednim disketnim pogonom. Za bilo što korisno treba vam više RAM-a i diskovnog prostora. (Pogledajte ``Koliko Linuxu treba memorije?''.) Podržane su VESA lokalna sabirnica i PCI. MCA (IBM-ova sabirnica) i ESDI tvrdi diskovi uglavnom su podržani. Daljnje informacije o MCA sabirnici i karticama koje Linux podržava nalaze se na WWW stranici Micro Channel Linux . Linux radi na laptopima iz '386 obitelji, uz X u većini slučajeva. WWW stranica nalazi se na . Za detalje o konfiguracijama, grafičkim karticama, disk kontrolerima, itd. koji rade pročitajte IINNFFOO--SSHHEEEETT i HHaarrddvveerr KKAAKKOO. (Pogledajte ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.) Postoji port Linuxa na 8086, poznat kao EEmbeddable LLinux KKernel SSubset (ELKS -- ugradivi podskup Linux kernela). To je 16-bitni podskup Linux kernela koji će se uglavnom koristiti za manje sustave. Za više informacija pogledajte . Linux nikad neće u potpunosti raditi na 8086 ili '286 jer su mu potrebne mogućnosti izmjenjivanja zadaća i rada s memorijom kojih na tim procesorima nema. Linux podržava multiprocesiranje na Intel MP arhitekturi. Pogledajte datoteku Documentation/smp.tex u distribuciji izvornog koda Linux kernela. Za (vjerojatno nepotpun) popis hardverskih platformi na koje je Linux prenesen pogledajte slijedeće pitanje. 11..55.. ZZaa kkoojjee jjoošš pprroocceessoorree ppoossttoojjee ppoorrttoovvii?? Relativno potpun popis portova Linuxa nalazi se na te na . Već se poduže radi se na projektu portiranja Linuxa na prikladne 68000 bazirane sustave kao što su Amige i Atariji. LLiinnuuxxm68k FAQ/ nalazi se na . URL početne stranice za Linux/m68k je . m68k port za Amigu Jesa Sorensena nalazi se na . FAQ o instalaciji paketa, čiji je autor Ron Flory, može se naći na . Također postoji linux-680x0 mailing lista. (Pogledajte ``Koje su mailing liste?''.) Postoji (ili je postojala) FTP arhiva Linux/m68k projekta na , no ta adresa možda više nije aktualna. Debian GNU/Linux se prenosi na Alphu, Sparc, PowerPC i ARM platforme. Za svaku postoji mailing lista. Pogledajte . Jedna od stranica o Linux-PPC projektu nedavno se preselila. Sadašnja lokacija je , a njena arhiva je na . Stranica o podršci za Linux-PPC nalazi se na . Tamo ćete naći kernel koji se distribuira s Linuxom. Apple sada podržava razvoj MkLinuxa za Power Macintoshe, baziranog na OSF-u i Mach mikrokernelu. Pogledajte . Port na 64-bitnu DEC Alphu/AXP nalazi se na . Postoji i mailing lista na vger.rutgers.edu. (Pogledajte ``Koje su mailing liste?''.) Ralf Beachle radi na portu za MIPS, najprije za R4600 na Deskstation Tyne strojevima. Linux-MIPS FTP arhive su i . Zainteresirani mogu slati svoja pitanja i ponude pomoći na linux@waldorf-gmbh.de. Postoji i MIPS kanal na Linux Activists poslužitelju i mailing lista linux-mips. (Pogledajte ``Koje su mailing liste?''.) Trenutno se radi na dva porta Linuxa za ARM obitelj procesora. Jedan je za ARM3 po Acornu A5000 i uključuje odgovarajuću I/O podršku za 82710/11, a drugi za ARM610 po Acorn RISC PC-u. Port za RISC PC trenutno je u svojoj ranoj odnosno srednjoj fazi i treba ponovo napisati podosta koda za rad s memorijom. Port za A5000 je u ograničenom beta testiranju. Završena će verzija vjerojatno uskoro izaći. Za detaljnije, novije informacije pratite grupu comp.sys.acorn.misc. Postoji FAQ na . Linux SPARC projekt puca od aktivnosti. FAQ je dostupan s stranice LLiinnuuxx ffoorr SSPPAARRCC pprroocceessssoorrss Jima Minthe, . SPARC/Linux arhive nalaze se na . Također postoji port (``Hardhat'') na SGI/Indy strojeve. URL je . 11..66.. KKoolliikkoo LLiinnuuxxuu ttrreebbaa pprroossttoorraa nnaa ddiisskkuu?? 10 MB za vrlo malenu instalaciju na kojoj ga možete isprobati i ne puno više. Instalaciju koja uključuje X Window možete stisnuti na 80 MB. Instaliranje Debian GNU/Linuxa zauzima 500 do 1 000 MB, uključujući izvorni kod kernela, te nešto prostora za korisničke datoteke i spool područja. 11..77.. KKoolliikkoo LLiinnuuxxuu ttrreebbaa mmeemmoorriijjee?? Barem 4 MB, a i tad ćete morati koristiti posebne instalacijske postupke do instalacije diskovnog swap prostora. Linux će na 4 MB RAM- a raditi udobno, iako će X Window aplikacije raditi sporo jer se moraju koristiti swap na disku. Neke novije aplikacije, kao što je Netscape, zahtijevaju 64 MB fizičke memorije. 11..88.. KKoolliikkoo mmeemmoorriijjee LLiinnuuxx mmoožžee iisskkoorriissttiittii?? Podosta ljudi pitalo je kako koristiti 64 MB memorije, što je predodređena gornja granica. U svoju lilo.conf datoteku stavite ovo: append="mem=XXM" gdje je ``XX'' količina memorije u megabajtima; na primjer, ``128M''. Za više detalja pogledajte man stranicu liloa. 11..99.. JJee llii LLiinnuuxx uu jjaavvnnoomm vvllaassnniiššttvvuu?? ČČiijjaa ssuu aauuttoorrsskkaa pprraavvaa?? Autorska prava na kernel Linuxa pripadaju Linusu Torvaldsu. On ih je stavio pod GNU Opću javnu licencu (GNU GPL -- GGeneral PPublic LLicense), što u biti znači da ga slobodno možete umnožavati, mijenjati i distribuirati, ali daljnoj distribuciji ne smijete nametati ograničenja, a morate ponuditi i izvorni kod. To nije isto kao javno vlasništvo. Za detalje pogledajte CCooppyyrriigghhtt FFAAQQ, . Svi su detalji u datoteci COPYING u izvornom kodu Linux kernela (na vašem sustavu vjerojatno na /usr/src/linux). Licence alata i programa koji dolaze s instalacijama razlikuju se. Dosta koda dolazi iz GNU projekta Free Software Foundationa i također je pod GPL-om. Primjetite da je raspravama o vrlinama ili manama GPL-a mjesto u gnu.misc.discuss, a ne u comp.os.linux hijerarhiji. 22.. MMrreežžnnii iizzvvoorrii ii rreessuurrssii.. 22..11.. GGddjjee ddaa nnaabbaavviimm HHOOWWTTOO--ee ii ddrruugguu ddookkuummeennttaacciijjuu?? Tražite na slijedećim mjestima i na njihovim mirrorima. ˇ ftp.funet.fi: /pub/OS/Linux/doc/HOWTO/ ˇ tsx-11.mit.edu: /pub/linux/docs/HOWTO/ ˇ sunsite.unc.edu: /pub/Linux/docs/HOWTO/ Za potpuniji popis Linux FTP arhiva pogledajte ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?''. Ako nemate pristup FTP-om, probajte s FTP-preko-maila poslužiteljima na ftpmail@decwrl.dec.com, ftpmail@doc.ic.ac.uk ili ftp- mailer@informatik.tu-meunchen.de. Potpun popis HOWTO-a i mini-HOWTO-a može se naći u datoteci HOWTO- INDEX u direktoriju docs/HOWTO na FTP arhivama, ili WWW-om na , ali evo (možda nepotpunog) popisa (dokumenti označeni znakom _* prevedeni su na hrvatski -- prim. prev.): AX25-HOWTO Access-HOWTO Assembly-HOWTO Benchmarking-HOWTO BootPrompt-HOWTO* Bootdisk-HOWTO CD-Writing-HOWTO CDROM-HOWTO Chinese-HOWTO Commercial-HOWTO Consultants-HOWTO Cyrillic-HOWTO DNS-HOWTO* DOS-to-Linux-HOWTO* DOSEMU-HOWTO Danish-HOWTO Distribution-HOWTO* ELF-HOWTO Emacspeak-HOWTO Ethernet-HOWTO Finnish-HOWTO Firewall-HOWTO Ftape-HOWTO GCC-HOWTO German-HOWTO HAM-HOWTO HOWTO-INDEX Hardware-HOWTO* Hebrew-HOWTO IPX-HOWTO ISP-Hookup-HOWTO Installation-HOWTO* Intranet-Server-HOWTO Italian-HOWTO Java-CGI-HOWTO Kernel-HOWTO Keyboard-and-Console-HOWTO MGR-HOWTO MILO-HOWTO Mail-HOWTO NET-3-HOWTO NFS-HOWTO NIS-HOWTO News-HOWTO Optical-Disk-HOWTO PCI-HOWTO PCMCIA-HOWTO PPP-HOWTO Pilot-HOWTO Polish-HOWTO Printing-HOWTO* Printing-Usage-HOWTO RPM-HOWTO Reading-List-HOWTO SCSI-HOWTO SCSI-Programming-HOWTO SMB-HOWTO Serial-HOWTO Serial-Programming-HOWTO Shadow-Password-HOWTO Slovenian-HOWTO Sound-HOWTO Sound-Playing-HOWTO Spanish-HOWTO TeTeX-HOWTO Thai-HOWTO Tips-HOWTO UMSDOS-HOWTO UPS-HOWTO UUCP-HOWTO User-Group-HOWTO VAR-HOWTO VMS-to-Linux-HOWTO XFree86-HOWTO* XFree86-Video-Timings-HOWTO 3-Button-Mouse Na se mogu naći slijedeći mini-HOWTO-i (dokumenti označeni znakom _* prevedeni su na hrvatski -- prim. prev.): ADSM-Backup AI-Alife Advocacy Backup-With-MSDOS Battery-Powered Boca BogoMips Bridge Bridge+Firewall Clock Colour-ls Comeau-C++ DHCPd Dial-On-Demand Diald Dip+SLiRP+CSLIP Diskless Dynamic-IP-Hacks Ext2fs-Undeletion GTEK-BBS-550 HTML-Validation IO-Port-Programming IP-Alias IP-Masquerade IP-Subnetworking JE Jaz-Drive Kerneld Key-Setup LBX Large-Disk Linux+DOS+Win95 Linux+DOS+Win95+OS2 Linux+NT-Loader* Linux+OS2+DOS Linux+Win95* Loadlin+Win95 Locales MIDI+SB Mail-Queue Mail2News Man-Page Multiple-Disks-Layout Multiple-Ethernet NFS-Root NFS-Root-Client Netscape+Proxy Offline-Mailing Online-Support PLIP PPP-over-minicom Pager Partition* Print2Win Process-Accounting Proxy-ARP Public-Web-Browser Qmail+MH Quota RCS Remote-Boot Remote-X-Apps* SLIP+proxyARP SLIP-PPP-Emulator Sendmail+UUCP Software-Building Software-RAID Soundblaster-16 Soundblaster-AWE64 StarOffice* Swap-Space Term-Firewall Tiny-News Token-Ring Upgrade VPN Virtual-wu-ftpd Visual-Bell Win95+Win+Linux Windows-Modem-Sharing WordPerfect X-Big-Cursor XFree86-XInside Xterm-Title Xterminal ZIP-Drive ZIP-Install Prijevodi HOWTO-a nalaze se na i mirrorima širom svijeta. Tamo su prijevodi na ove jezike: kineski (zh) hrvatski (hr) francuski (fr) njemački (de) grčki (el) indonezijski (id) talijanski (it) japanski (jp) korejski (ko) poljski (pl) španjolski (es) slovenski (sl) švedski (sv) turski (tr) HOWTO-a ima i na WWW-u, na stranicama Linux Documentation Projecta, . Stalno se pripremaju novi dokumenti. Ako kanite nešto napisati, kontaktirajte Timothya Bynuma, tjbynum@sunsite.unc.edu, HOWTO koordinatora. Datoteka sadrži savjete u pisanju HOWTO-a. WWW stranica na kojoj su popisani trenutni radovi na HOWTO-ima nalazi se na . Niz vodiča napisanih u sklopu Linux Documentation Projecta nalazi se na . Ako ste novi u svijetu Unixa i Linuxa, molim vas, pročitajte ih. Evo popisa trenutno dostupnih: ˇ TThhee LLiinnuuxx DDooccuummeennttaattiioonn PPrroojjeecctt MMaanniiffeessttoo Matta Welsha, . ˇ IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee Matta Welsha, . ˇ TThhee LLiinnuuxx KKeerrnneell Davida Ruslinga, . ˇ TThhee NNeettwwoorrkk AAddmmiinniissttrraattoorr''ss GGuuiiddee Olafa Kircha, . ˇ TThhee LLiinnuuxx PPrrooggrraammmmeerr''ss GGuuiiddee Svena Goldta, Svena van der Meera, Scotta Burketta i Matta Welsha, . ˇ TThhee LLiinnuuxx SSyysstteemm AAddmmiinniissttrraattoorr''ss GGuuiiddee,, vveerrzziijjaa 00..55 Larsa Wirzeniusa, . FAQ za one koji razvijaju Linux kernel se nalazi na . Također postoji FAQ posebno namijenjen distribuciji Red Hat Linux, na . 22..22.. GGddjjee ssee nnaa WWWWWW--uu nnaallaazzee iinnffoorrmmaacciijjee oo LLiinnuuxxuu?? Dvije stranice izrazito su dobra početna točka za općenite informacije o Linuxu: stranice Linux Internationala, na , te Linux stranice Linux Onlinea na . Obje nude veze na druge stranice, informacije o općenitim stvarima, distribucijama, novim programima, dokumentaciji i novostima. Greg Hankins, gregh@cc.gatech.edu, održava stranice Linux Documentation Projecta na . Na toj se stranici spominju svi FAQ-ovi i HOWTO-i -- i oni u HTML (WWW) formatu, i oni koji to nisu. 22..33.. KKoojjee ssuu LLiinnuuxx UUsseenneett ggrruuppee?? comp.os.linux.announce je moderirana grupa za najave; ako namjeravate koristiti Linux, trebali biste je pratiti: sadrži informacije o novim verzijama programa, novim portovima, sastancima korisničkih grupa i komercijalnim proizvodima. To je _j_e_d_i_n_a grupa u koju se mogu slati komercijalne poruke. Poruke za ovu grupu e-mailom šaljite na linux- announce@news.ornl.gov. Međutim, comp.os.linux.announce se ne arhivira na DejaNewsu ili Alta Visti. Čini se kako je jedina arhiva ove grupe . [Axel Boldt] Evo grupa iz comp.os.linux hijerarhije također vrijednih čitanja -- uvidjet ćete da su mnogi česti problemi presvježi za dokumentaciju, ali riješeni u Usenet grupama. ˇ comp.os.linux.advocacy ˇ comp.os.linux.development.apps ˇ comp.os.linux.development.system ˇ comp.os.linux.hardware ˇ comp.os.linux.m68k ˇ comp.os.linux.misc ˇ comp.os.linux.networking ˇ comp.os.linux.setup ˇ comp.os.linux.x Nemojte zaboraviti da je Linux POSIX kompatibilan te da je većina materijala iz comp.unix i comp.windows.x hijerarhija relevantna. Osim hardverskih problema i nekih zakučastih ili vrlo tehničkih pitanja na niskoj razini, te će grupe biti dobro mjesto za početak. Molim vas, prije slanja poruka pročitajte ``Još uvijek niste odgovorili na moje pitanje!''. Slanje poruke u više comp.os.linux grupa rijetko je pametna zamisao. Možda postoje i Linux grupe u vašoj ustanovi ili području -- prvo tamo provjerite. Također pogledajte ``Nemam pristup Usenetu. Gdje da dobijem informacije?''. Postoje i druge regionalne i lokalne grupe -- možda će vam tamošnji promet biti podnošljiviji. Francuska Linux grupa je fr.comp.os.linux. Njemačka je de.comp.os.linux. U Australiji pogledajte aus.computers.linux. U Hrvatskoj postoji hr.comp.linux. U Italiji it.comp.linux. 22..44.. GGddjjee mmoogguu nnaaććii iinnffoorrmmaacciijjee oo LLiinnuuxxuu ii YY22KK bbuugguu?? Debian GNU/Linux ljudi imaju izjavu na svojim WWW stranicama na . Još jedno mjesto s informacijama o Y2K-u jest . U biti, Linux koristi funkcije koje datume pohranjuju kao 32-bitne brojeve koji broje sekunde od 1970. Taj će brojač raditi do godine 2038., dokad će programeri (nadamo se) prepraviti sistemski softver tako da datume pohranjuje kao 64-bitne brojeve. Naravno, to ne znači da aplikacije nisu osjetljive na Y2K grešku ako ne koriste standardne rutine. Free Software Foundation ima WWW stranicu o Y2K pitanjima kod GNU softvera na . Postoji i Usenet grupa, comp.software.year-2000, za općenite rasprave o Y2K problemu. 22..55.. GGddjjee ddaa FFTTPP--oomm nnaabbaavviimm LLiinnuuxx mmaatteerriijjaallee?? Ovo su tri glavne Linux arhive: ˇ ftp.funet.fi (Finska): /pub/OS/Linux ˇ sunsite.unc.edu (SAD): /pub/Linux ˇ tsx-11.mit.edu (SAD): /pub/linux Najbolje mjesto za nabavljanje Linux kernela je . Tamo Linus Torvalds šalje najnovije verzije. Što se tiče američkih distribucija, Debian GNU/Linux se može naći na . Red Hat Linux se nalazi na , a Linux Slackware na . Sadržaj tih arhiva prenosi se (kopira, obično otprilike jednom dnevno) na više drugih mjesta. Molim vas, koristite ono koje je vama najbliže -- bit će brže za vas, a lakše za mrežu. ˇ ftp.sun.ac.za/pub/linux/sunsite/ (Južna Afrika) ˇ ftp.is.co.za/linux/sunsite/ (Južna Afrika) ˇ ftp.cs.cuhk.hk/pub/Linux/ (Hong Kong) ˇ ftp://sunsite.ust.hk/pub/Linux/ (Hong Kong) ˇ ftp.spin.ad.jp/pub/linux/sunsite.unc.edu/ (Japan) ˇ ftp.nuri.net/pub/Linux/ (Koreja) ˇ ftp.jaring.my/pub/Linux/ (Malezija) ˇ ftp.nus.sg/pub/unix/Linux/ (Singapur) ˇ ftp.nectec.or.th/pub/mirrors/linux/ (Tajland) ˇ mirror.aarnet.edu.au/pub/linux/ (Australija) ˇ sunsite.anu.edu.au/pub/linux/ (Australija) ˇ ftp.monash.edu.au/pub/linux/ (Australija) ˇ ftp.univie.ac.at/systems/linux/sunsite/ (Austrija) ˇ ftp.fi.muni.cz/pub/UNIX/linux/ (Češka Republika) ˇ ftp://sunsite.fri.uni-lj.si/pub/linux/ (Slovenija) ˇ ftp.funet.fi/pub/Linux/sunsite/ (Finska) ˇ ftp.univ-angers.fr/pub/Linux/ (Francuska) ˇ ftp.iut-bm.univ-fcomte.fr (Francuska) ˇ ftp.ibp.fr/pub/linux/sunsite/ (Francuska) ˇ ftp.loria.fr/pub/linux/sunsite/ (Francuska) ˇ ftp.dfv.rwth-aachen.de/pub/linux/sunsite/ (Njemačka) ˇ ftp.germany.eu.net/pub/os/Linux/Mirror.SunSITE/ (Njemačka) ˇ ftp.tu-dresden.de/pub/Linux/sunsite/ (Njemačka) ˇ ftp.uni-erlangen.de/pub/Linux/MIRROR.sunsite/ (Njemačka) ˇ ftp.gwdg.de/pub/linux/mirrors/sunsite/ (Njemačka) ˇ ftp.rz.uni-karlsruhe.de/pub/linux/mirror.sunsite/ (Njemačka) ˇ ftp.ba-mannheim.de/pub/linux/mirror.sunsite/ (Njemačka) ˇ ftp.uni-paderborn.de/pub/Mirrors/sunsite.unc.edu/ (Njemačka) ˇ ftp.uni-rostock.de/Linux/sunsite/ (Njemačka) ˇ tp.rus.uni-stuttgart.de/pub/unix/systems/linux/MIRROR.sunsite/ (Njemačka) ˇ ftp.uni-tuebingen.de/pub/linux/Mirror.sunsite/ (Njemačka) ˇ ftp.rz.uni-ulm.de/pub/mirrors/linux/sunsite/ (Njemačka) ˇ ftp.kfki.hu/pub/linux/ (Mađarska) ˇ linux.italnet.it/pub/Linux/ (Italija) ˇ ftp.unina.it/pub/linux/sunsite/ (Italija) ˇ giotto.unipd.it/pub/unix/Linux/ (Italija) ˇ cnuce-arch.cnr.it/pub/Linux/ (Italija) ˇ ftp.flashnet.it/mirror2/sunsite.unc.edu/ (Italija) ˇ ftp.nijenrode.nl/pub/linux/sunsite.unc-mirror/ (Nizozemska) ˇ ftp.LeidenUniv.nl/pub/linux/sunsite/ (Nizozemska) ˇ ftp.nvg.unit.no/pub/linux/sunsite/ (Norveška) ˇ ftp://sunsite.icm.edu.pl/pub/Linux/sunsite.unc.edu/ (Poljska) ˇ ftp.rediris.es/software/os/linux/sunsite/ (Španjolska) ˇ sunsite.rediris.es/software/linux/ (Španjolska) ˇ ftp.cs.us.es/pub/Linux/sunsite-mirror/ (Španjolska) ˇ ftp.etse.urv.es/pub/mirror/linux/ (Španjolska) ˇ ftp.etsimo.uniovi.es/pub/linux/ (Španjolska) ˇ ftp.luna.gui.es/pub/linux.new/ (Španjolska) ˇ ftp.switch.ch/mirror/linux/ (Švicarska) ˇ ftp.metu.edu.tr/pub/linux/sunsite/ (Turska) ˇ unix.hensa.ac.uk/mirrors/sunsite/pub/Linux/ (Velika Britanija) ˇ ftp.maths.warwick.ac.uk/mirrors/linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika Britanija) ˇ ftp.idiscover.co.uk/pub/Linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika Britanija) ˇ sunsite.doc.ic.ac.uk/packages/linux/sunsite.unc-mirror/ (Velika Britanija) ˇ ftp.dungeon.com/pub/linux/sunsite-mirror/ (Velika Britanija) ˇ ftp.io.org/pub/mirrors/linux/sunsite/ (Kanada) ˇ ftp.cc.gatech.edu/pub/linux/ (SAD) ˇ ftp.cdrom.com/pub/linux/sunsite/ (SAD) ˇ ftp.siriuscc.com/pub/Linux/Sunsite/ (SAD) ˇ ftp.engr.uark.edu/pub/linux/sunsite/ (SAD) ˇ ftp.infomagic.com/pub/mirrors/linux/sunsite/ (SAD) ˇ linux.if.usp.br/pub/mirror/sunsite.unc.edu/pub/Linux/ (Brazil) ˇ farofa.ime.usp.br/pub/linux/ (Brazil) Svi ne prenose cijeli sadržaj ``izvornih'' arhiva, a neki imaju dodatne materijale. 22..66.. NNeemmaamm pprriissttuupp FFTTPP--uu.. GGddjjee ddaa nnaabbaavviimm LLiinnuuxx?? Vjerojatno je najjednostavnije naći prijatelja koji ima FTP pristup. Ako u blizini postoji udruga korisnika Linuxa, možda će vam oni pomoći. Ako imate razumno dobru e-mail vezu, možete pokušati s FTP-preko-maila poslužiteljima na ftpmail@ftp.sunet.se, ftpmail@garbo.uwasa.fi ili ftpmail@ftp.uni-stuttgart.de. Linux možete nabaviti i tradicionalnom poštom na CD-ROM-u. O takvim distribucijama govore IInnssttaallaacciijjaa KKAAKKOO, , i DDiissttrriibbuucciijjee KKAAKKOO, . 22..77.. NNeemmaamm pprriissttuupp UUsseenneettuu.. GGddjjee ddaa ddoobbiijjeemm iinnffoorrmmaacciijjee?? Bilten comp.os.linux.announce može se dobiti slanjem riječi ``subscribe'' (bez navodnika) kao tijela poruke na linux-announce- REQUEST@news-digests.mit.edu. Toplo preporučam pretplaćivanje na tu listu jer ona pruža važne informacije i dokumentaciju o Linuxu. Molim vas, za preplatu koristite -request adrese; poruka poslana na drugu adresu šalje se u Usenet grupu. 22..88.. KKoojjee ssuu mmaaiilliinngg lliissttee?? Oni koji razvijaju Linux sada uglavnom koriste Majordomo poslužitelj na majordomo@vger.rutgers.edu. Pošaljite poruku s riječju ``lists'' (bez navodnika) u tijelu za popis svih tamošnjih listi; dodajte red s riječju "help" za standardnu Majordomovu datoteku s uputstvima o pretplaćivanju i otkazivanju pretplate. Većina tih listi se koristi za rasprave o tehničkim problemima u razvoju Linuxa i budućem razvoju. Nisu namijenjene pitanjima novih korisnika. Postoji linux-newbie lista gdje ``nijedno pitanje nije preglupo''. Nažalost, izgleda da ju čita vrlo malo iskusnijih korisnika i ima vrlo malen promet. 22..99.. DDaa llii ssee UUsseenneett ggrruuppee nneeggddjjee aarrhhiivviirraajjuu?? Linux Usenet grupe arhiviraju se na , i . sadrži arhive comp.os.linux.announce. One se prenose s , gdje su arhivirane i comp.os.linux, comp.os.linux.development.apps i comp.os.linux.development.system. ``Lako dostupna'' WWW arhiva comp.os.linux.announce na podržava pretraživanje i pregledavanje. 33.. KKoommppaattiibbiillnnoosstt ss ddrruuggiimm ooppeerraacciijjsskkiimm ssuussttaavviimmaa.. 33..11.. MMoožžee llii LLiinnuuxx ddiijjeelliittii ddiisskk ss DDOOSS--oomm?? OOSS//22?? 338866BBSSDD?? WWiinnddoowwss 9955?? Da. Linux koristi standardni MS-DOS način particioniranja, pa vaš disk može dijeliti s drugim operacijskim sustavima. Primjetit ćete, međutim, da mnogi drugi operacijski sustavi možda nisu baš kompatibilni. Na primjer, DOS-ov FDISK.EXE i FORMAT.EXE ponekad prepišu podatke na Linux particiji jer ponekad netočno koriste podatke iz boot sektora particije umjesto particijske tabele. Kako bi takve programe u tome spriječili, pametno je nulirati -- pod Linuxom -- početak particije koju ste napravili prije nego je pod MS- DOS-om -- ili nečim drugim -- formatirate. Napišite: dd if=/dev/zero of=/dev/hdXY bs=512 count=1 gdje je hdXY odgovarajuća particija; dakle, /dev/hda1 za prvu particiju na prvom (IDE) disku. Linux može čitati i pisati datoteke na vašim DOS i OS/2 FAT particijama i disketama koristeći ili DOS datotečni sustav ugrađen u kernel ili mtools. U kernelu postoji podrška za datotečni sustav VFAT kojeg koriste Windows 9x i Windows NT. Izvještaji kažu kako postoji OS/2 driver pod GPL-om koji čita i piše Linux ext2 particije. Za informacije o podršci za FAT32 particije pogledajte . Pogledajte ``Kakav softver Linux podržava?'' za detalje i stanje emulatora DOS, MS Windows i System V programa. Također pogledajte ``Može li Linux pristupati Amiginom datotečnom sustavu?'', ``Može li Linux pristupati Macintoshevom datotečnom sustavu?'', ``Može li Linux pristupati BSD, SysV, itd. UFS-u?'' i ``Može li Linux pristupati SMB datotečnom sustavu?''. Glasine kažu da je NTFS podrška u razvoju, a trebala bi podržavati sažimanje kao standardnu mogućnost. 33..22.. KKaakkoo pprriissttuuppiittii ddaattootteekkaammaa nnaa DDOOSS ppaarrttiicciijjii iillii ddiisskkeettii?? Koristite DOS datotečni sustav; dakle, napišite na primjer: mkdir /dos mount -t msdos -o conv=text,umask=022,uid=100,gid=100 /dev/hda3 /dos Ako je to disketa, ne zaboravite je demontirati prije vađenja! Za kontrolu automatske konverzije kraja reda te izgled dozvola i vlasništva datoteka na DOS datotečnom sustavu pod Linuxom možete koristiti opcije conv=text/binary/auto, umask=bbb, uid=bbb i gid=bbb. Ako svoj DOS datotečni sustav montirate stavljajući ga u /etc/fstab, tamo možete dopisati opcije (razdvojene zarezom) umjesto defaults. A možete i koristiti mtools, koje i kao izvršne datoteke i u izvornom kodu možete naći na FTP arhivama -- ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?''. Postoji zakrpa za kernel (znana kao ffdd--ppaattcchheess) koja omogućava korištenje disketa s nestandardnim brojem traka i/ili sektora; uključen je u 1.1 seriju kernela za alfa testiranje. 33..33.. DDaa llii LLiinnuuxx ppooddrržžaavvaa ssaažžeettee eexxtt22 ddaattootteeččnnee ssuussttaavvee?? Odnedavno da. Informacije o tome nalaze se na . Također postoji WWW stranica za e2compr zakrpe. Kod je još uvijek eksperimentalan, a sastoji se od zakrpa za 2.0 i 2.1 kernele. Za više informacija o projektu, kao i najnovije zakrpe, te adresu mailing liste, pogledajte . [Roderich Schupp] zlibc je program koji postojećim aplikacijama omogućava čitanje sažetih (GNU gzipom) datoteka kao da nisu sažete. Pogledajte u . Autor je Alain Knuff. Također postoji driver za sažimanje blok uređaja, ``Double'', kojeg je napisao Jean-Marc Verbavatz, a omogućava sažimanje u letu u kernelu. Izvorni kod se nalazi na . Ovaj program uz datoteke sažima i inodeove i informacije o direktorijima, pa će bilo kakav kvar na datotečnom sustavu vjerojatno biti ozbiljan. Također postoji paket imena tcx (TTransparently CCompressed EExecutables -- transparentno sažete izvršne datoteke) koji vam omogućava komprimiranje rjeđe korištenih izvršnih datoteka, koje će se privremeno dekomprimirati pri korištenju. Nalazi se na . 33..44.. MMoogguu llii kkoorriissttiittii ssvvoojj SSttaacckkeerr//DDBBLLSSPPCC//iittdd.. DDOOSS ddiisskk?? Donedavno, ne tako lako. DOS 6.x sažetom disku možete pristupati iz DOS emulatora (pitanje ``Kakav softver Linux podržava?''), no to je teže od pristupanja normalnom DOS disku preko kernel DOS opcije, modula ili mtoolsa. Nedavno dodan paket, dmsdos, čita i piše na sažete datotečne sustave kao što su DoubleSpace/DriveSpace u MS-DOS-u 6x i Win95, te Stacker verzije 3 i 4. U arhivama se nalazi na . Postoji modul za Linux kernel koji omogućava samo-za-čitanje pristup sažetom disku. Potražite ga u . 33..55.. MMoogguu llii iizz LLiinnuuxxaa pprriissttuuppaattii OOSS//22 HHPPFFSS ppaarrttiicciijjaammaa?? Da, ali Linux može samo čitati HPFS particije. Pristup HPFS datotečnom sustavu može se uključiti pri kompajliranju kernela ili kao modul. Pogledajte datoteku Documentation/filesystems/hpfs.txt u distribuciji izvornog koda kernela, te ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''. Nakon toga HPFS particiju možete montirati, na primjer pomoću: mkdir /hpfs mount -t hpfs /dev/hda5 /hpfs 33..66.. MMoožžee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii AAmmiiggiinnoomm ddaattootteeččnnoomm ssuussttaavvuu?? Linux kernel ima podršku za Amiga Fast File System (AFFS), verziju 1.3 ili kasniju, kao opciju pri kompajliranju i kao modul. Više informacija ima u datoteci Documentation/filesystems/affs.txt u distribuciji izvornog koda Linux kernela. Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''. No Linux podržava samo AFFS particije na tvrdom disku. Pristup disketama nije podržan zbog nekompatibilnosti disketnih kontrolera Amige te PC-a i radnih stanica. Podrška za AFFS također može montirati particije koje koristi Un*x Amiga Emulator Bernda Schmidta. 33..77.. MMoožžee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii BBSSDD,, SSyyssVV,, iittdd.. UUFFSS--uu?? Noviji kerneli mogu montirati (samo-za-čitanje) datotečni sustav UFS koji koristi System V, Coherent, Xenix, BSD i derivacije poput SunOS- a, FreeBSD-a, NetBSD-a i NeXTStepa. UFS podrška može se uključiti pri kompajliranju kernela ili kao modul. Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''. 33..88.. MMoožžee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii SSMMBB ddaattootteeččnnoomm ssuussttaavvuu?? Linux podržava čitanje/pisanje na SMB diskove Windowsa for Workgrups i Windowsa NT. Pogledajte datoteku Documentation/filesystems/smbfs.txt iz distribucije izvornog koda kernela te ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?'' u ovom FFAAQQ-u. Također postoji Samba, skup programa koji nude podršku za umrežene WfW datotečne sustave (ako su na TCP/IP-u). Više informacija nalazi se u datoteci README na . WWW stranice o SMB-u nalaze se na . 33..99.. MMoožžee llii LLiinnuuxx pprriissttuuppaattii MMaacciinnttoosshheevvoomm ddaattootteeččnnoomm ssuussttaavvuu?? Postoji skup korisničkih programa koji čitaju i pišu Macintosh Hierarchical File System (HFS). Mogu se naći na . 33..1100.. MMoogguu llii ppoodd LLiinnuuxxoomm ppookkrreettaattii MMiiccrroossoofftt WWiinnddoowwss pprrooggrraammee?? WINE, MS Windows emulator za Linux, još nije spreman za opću distribuciju. Ako želite pridonijeti njegovu razvoju, pratite izvještaje o stanju u Usenet grupi comp.emulators.ms-windows.wine. Također postoji FAQ, kojeg je sastavio P. David Gardner, na . Komercijalni proizvod koji radi, poznat kao WABI, trebao bi pružiti potpunu emulaciju MS Windowsa pod Linuxom. Nudi ga SunSoft, Inc. U međuvremnu, ako morate raditi na MS Windows programima, najbolje je rješenje -- bez šale -- ponovo dignuti stroj. LILO, program za dizanje Linuxa, može dići jedan od nekoliko operacijskih sustava odabran iz izbornika. Za detalje pogledajte LILO-ovu dokumentaciju. LOADLIN (DOS program za učitavanje kernela Linuxa ili drugog operacijskog sustava) je još jedan način zajedničkog postojanja Linuxa i DOS-a. LOADLIN je izrazito zgodan kada Linux želite instalirati na treći ili četvrti disk na sustavu (ili kada dodajete SCSI disk sustavu koji već ima IDE). U takvim slučajevima često se događa da LILO ne može naći ili učitati kernel na ``drugom'' disku. Tako jednostavno napravite direktorij C:\LINUX (ime nije bitno), u njega stavite LOADLIN i primjerak svog kernela, pa koristite to. LOADLIN poštuje VCPI. Win95 će se htjeti spustiti u DOS mod kod njegova pokretanja (kao i s nekim drugim DOS programima koji rade u zaštićenom načinu). Ranije verzije LOADLIN-a ponekad su zahtjevale paket zvan REALBIOS.COM kojeg je trebalo pokrenuti na (skoro) praznoj sistemskoj disketi kako bi se mapirali REALBIOS interrupt vektori (prije učitavanja bilo kakve softverske podrške). (Čini se da trenutne verzije ne dolaze s njim te da im nije potreban.) [Jim Dennis] 33..1111.. KKaakkoo ddiiggnnuuttii LLiinnuuxx iizz MMSS--DDOOSS--aa?? Ako LILO ne radi, a stroj ima MS-DOS ili Microsoft Windowse, možda ste dobili računalo koje se ne može dignuti. To se može dogoditi i nakon nadogradnje vaše distribucije Linuxa. Ponovna instalacija LILO-a je posljednja stvar koju instalacija napravi. Stoga je životno važno kod instaliranja ili nadograđivanja Linuxa na stroju s dva OS-a imati u blizini MS-DOS ili Windows rescue disketu kako biste mogli pokrenuti FDISK -MBR. Potom možete umjesto LILO-a koristiti LOADLIN.EXE. Ova CONFIG.SYS datoteka je jedan od mogućih načina pokretanja LOADLIN.EXE i dizanja MS-DOS-a ili Linuxa. [menu] menuitem=DOS, dizanje DOS-a menuitem=LINUX, dizanje Linuxa [LINUX] shell=c:\redhat\loadlin.exe c:\redhat\autoboot\vmlinuz vga=5 root=/dev/hdc1 ro [DOS] STACKS = 0,0 rem Ovdje idu svi ostali DOS driveri. Ovo stvara izbornik iz kojeg možete izravno skočiti na loadlin, prije nego što se učitaju svi MS-DOS driveri. Staze i opcije specifične su za određeni stroj i trebale bi biti intuitivno očite najobičnijem promatraču. Za opcije pogledajte dokumentaciju LOADLIN.EXE. Ista je kao za LILO, a opcije se ionako samo predaju kernelu. [Jim Harvey] 33..1122.. KKaakkoo ddiiggnnuuttii LLiinnuuxx iizz OOSS//22--oovvoogg BBoooott MMaannaaggeerraa?? 1. Napravite particiju koristeći FDISK.EXE iz OS/2 (ne Linuxov fdisk). 2. Particiju formatirajte pod OS/2, koristeći FAT ili HPFS. To je potrebno kako bi OS/2 znao da je particija formatirana. (Ovaj korak nije potreban za OS/2 ``warp'' 3.0.) 3. Dodajte particiju Boot Manageru. 4. Dignite Linux i na particiji napravite datotečni sustav koristeći mkfs -t ext2 ili mke2fs. Na ovom koraku možete Linuxovim fdiskom, ako želite, promijeniti vrstu nove particije na 83 (Linux Native) -- to će nekim automatiziranim instalacijskim skriptama pomoći u njenom pronalaženju. 5. Na particiju instalirajte Linux. 6. LILO instalirajte na Linux particiju, a _n_e na MBR tvrdog diska. Tako će LILO biti boot loader drugog stupnja na samoj Linux particiji, kako bi se pokrenuo kernel određen u LILO-ovoj konfiguracijskoj datoteci. Da bi to radilo, stavite boot=/dev/hda2 (gdje je /dev/hda2 _p_a_r_t_i_c_i_j_a s koje želite dignuti sustav) u svoj /etc/lilo/config odnosno /etc/lilo.config. 7. Provjerite da li je aktivirana particija Boot Managera kako bi ga mogli koristiti za izbor OS-a. Na LDP-ovim stranicama, , nalazi se niz HOWTO-a na temu dizanja više OS-ova. 33..1133.. KKaakkoo ddiijjeelliittii sswwaapp ppaarrttiicciijjuu iizzmmeeđđuu LLiinnuuxxaa ii MMSS WWiinnddoowwssaa?? Pogledajte mini-KAKO na tu temu. Trenutno se ne održava, no možete ga naći na . 44.. RRaadd ss ddaattootteeččnniimm ssuussttaavviimmaa,, ddiisskkoovviimmaa ii ppooggoonniimmaa ppoodd LLiinnuuxxoomm 44..11.. KKaakkoo nnaattjjeerraattii LLiinnuuxx ddaa rraaddii ss mmoojjiimm ddiisskkoomm?? Ako imate IDE ili EIDE disk, pročitajte datoteku /usr/src/linux/drivers/block/README.ide (dio izvornog koda Linux kernela). Taj README sadrži dosta natuknica o IDE diskovima. Mnogi suvremeni IDE kontroleri obavljaju prijevod između "fizičkih" i "logičkih" cilindara/glava/sektora. SCSI diskovima pristupa se preko linearnih brojeva blokova. BIOS izmišlja nekakve "logičke" cilindre/glave/sektore kako bi podržao DOS. IBM PC-kompatibilan BIOS obično neće moći pristupiti particijama koje se šire na više od 1024 logička cilindra, što će dizanje Linux kernela s takvih particija preko LILO-a učiniti u najboljem slučaju problematičnim. Takve particije još uvijek možete koristiti za Linux ili druge operacijske sustave koji kontroleru pristupaju izravno. Preporučeno je napraviti barem jednu Linux particiju potpuno ispod granice od 1024 logička cilindra i dizati ga s nje. Tada će druge particije biti u redu. Izgleda da također postoje neki problemi s novijim Ultra-DMA diskovima. Nisam ih još dobro pregledao, no postaju vrlo čest problem na SVLUG-ovim instal-feštama. Nije ni čudo kada disk od 8 do 12 gigabajta možete dobiti za 200 ili 300 dolara. [Jim Dennis] 44..22.. KKaakkoo vvrraattiittii oobbrriissaannee ddaattootteekkee?? Općenito, to je na Unixima vrlo teško izvesti zbog njihove višezadaćnosti. Radi se na mogućnosti vraćanja obrisanoga pod ext2fsom, ali ne očekujte previše. Postoji više paketa koji umjesto toga pružaju nove naredbe za brisanje i kopiranje koje obrisane datoteke stavljaju u direktorij ``koš za smeće''. Datoteke se mogu spasiti dok se automatski ne obrišu u pozadini. A možete i pretražiti uređaj diska koji sadrži datotečni sustav u pitanju. Postupak je složen i morate biti logirani kao root. Ali je moguć. Na uređaju diska izvršite grep; tj.: grep -b 'bilješke' /dev/hda Ako podaci nisu prebrisani, trebali biste ih moći vratiti tekstualnim editorom. [Dave Cinege] 44..33.. KKaakkoo pprroommjjeenniittii vveelliiččiinnuu ppaarrttiicciijjee ((bbeezz bbrriissaannjjaa))?? Koristite program FIPS.EXE za MS-DOS, uključen u većini distribucija Linuxa. 44..44.. PPoossttoojjii llii pprrooggrraamm zzaa ddeeffrraaggmmeennttiirraannjjee eexxtt22ffss--aa iittdd..?? Da. Postoji defrag, program za defragmentiranje ext2fs, Minix i starih ext datotečnih sustava pod Linuxom. Možete ga naći na . Korisnici datotečnog sustava ext2 vjerojatno mogu i bez defraga jer ext2fs ima dodatni kod kako bi se fragmentacija u vrlo zauzetim datotečnim sustavima smanjila. 44..55.. KKaakkoo ffoorrmmaattiirraattii ii nnaapprraavviittii ddaattootteeččnnii ssuussttaavv nnaa ddiisskkeettii?? Za formatiranje 3.5 inčne, high density diskete: fdformat /dev/fd0H1440 mkfs -t ext2 -m 0 /dev/fd0H1440 1440 Za 5.25 inčnu disketu na odgovarajućim mjestima koristite fd0h1200 i 1200. Za "B" pogon koristite fd1 umjesto fd0. Opcija -m 0 mkfs.ext2 kaže da ne čuva prostor na disku za nadkorisnika -- obično se zadnjih 10% rezervira za roota. Prva naredba obavlja formatiranje na niskom nivou. Druga stvara prazan datotečni sustav. Disketu možete montirati kao i particiju na tvrdom disku i jednostavno cp-ati i mv-ati datoteke, itd. Konvencije za imenovanje uređaja općenito su jednake kao i na drugim Unixima. Mogu se naći u IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee Matta Welsha. (Pogledajte ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''.) Detaljniji i tehničkiji opis nalazi se u LLiinnuuxx AAllllooccaatteedd DDeevviicceess H. Petera Anvina, hpa@zytor.com, koji je u LaTeX i ASCII obliku uključen u distribuciju izvornog koda kernela (vjerojatno u /usr/src/linux/Documentation) kao devices.tex i devices.txt. 44..66.. DDoobbiivvaamm ggrrddee ppoorruukkee oo iinnooddeeoovviimmaa,, bbllookkoovviimmaa ii sslliiččnniimm ssttvvaarriimmaa.. Možda imate greške na datotečnom sustavu, vjerojatno uzrokovane nepravilnim spuštanjem Linuxa prije gašenja računala ili resetiranja. Za to vam je potreban noviji shutdown program -- na primjer onaj uključen u paket util-linux, dostupan na sunsite-u i tsx-11. Ako imate sreće, program fsck (ili e2fsck ili xfsck već prema vrsti ako nemate automatsko fsck sučelje) će popraviti vaš datotečni sustav; ako ne, datotečni sustav je pokojan i morat ćete ga ponovo pripremiti pomoću mkfsa (ili mke2fsa, mkxfsa, itd.) i datoteke vratiti s rezervnih kopija. NAPOMENA: ne pokušavajte provjeriti datotečni sustav koji je montiran za čitanje i pisanje -- to vrijedi i za root particiju ako pri dizanju niste vidjeli VFS: mounted root ... read-only 44..77.. MMoojj sswwaapp nnee rraaddii.. Pri dizanju sustava (odnosno kad ručno uključite swap) trebali bi vidjeti Adding Swap: NNNNk swap-space Ako uopće ne dobijete poruku, vjerojatno vam nedostaje swapon -av (naredba koja uključuje swap) u /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/* (skripte za dizanje sustava), ili ste zaboravili dodati zapis u /etc/fstab, na primjer: /dev/hda2 none swap sw Ako vidite Unable to find swap-space signature zaboravili ste pokrenuti mkswap. Za detalje pogledajte man stranicu; radi prilično slično mkfs-u. free bi, uz slobodnu memoriju, trebao prikazati: total used free Swap: 10188 2960 7228 [Andy Jefferson] Za detaljne upute o pripremi swap područja pogledajte IInnssttaallaacciijjaa KKAAKKOO. 44..88.. KKaakkoo mmaakknnuuttii LLIILLOO ddaa ssee ooppeett ddiižžee DDOOSS?? Koristeći DOS (MS-DOS 5.0 ili noviji, ili OS/2), napišite FDISK /MBR (što nije dokumentirano). To će vratiti standardni MS-DOS MBR. Ako imate DR-DOS 6.0, normalno uđite u FDISK i zatim odaberite opciju Re- write Master Boot Record. Ako nemate MS-DOS ili DR-DOS treba vam boot sektor kojeg je LILO snimio kad ste ga instalirali. Sačuvali ste ga, zar ne? Vjerojatno se zove boot.0301 ili nešto slično. Napišite dd if=boot.0301 of=/dev/hda bs=445 count=1 (odnosno /dev/sda ako koristite SCSI disk). Budite pažljivi jer to vam može obrisati i particijsku tabelu! Ako ste očajni, možete koristiti dd if=/dev/zero of=/dev/hda bs=512 count=1 To će potpuno obrisati particijsku tabelu i boot sektor: zatim možete svojim omiljenim programom ponovo formatirati disk. Ali to će sadržaj vašeg diska ostaviti nedostupnim -- izgubit ćete sve ako niste stručnjak. Primjetite da DOS MBR diže (jednu!) particiju koja je označena kao aktivna. Možda će vam trebati fdisk za postavljanje i micanje oznaka aktivnosti na odgovarajućim particijama. 44..99.. ZZaaššttoo nnee mmoogguu kkoorriissttiittii ffddffoorrmmaatt oossiimm kkaaoo rroooott?? Poziv sustava za formatiranje diskete smije koristiti samo root, bez obzira na dozvole /dev/fd0*. Ako želite da bilo koji program može formatirati disketu, nabavite program fdformat2. On zaobilazi problem pošto je set-uid na roota. 44..1100.. ssuussttaavvaa.. MMoojjee eexxtt22ffss ppaarrttiicciijjee pprroovvjjeerraavvaajjuu ssee kkoodd ssvvaakkoogg ddiizzaannjjaa Pogledajte ``EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.''. 44..1111.. NNee mmoogguu ppiissaattii nnaa ssvvoojj rroooott ddaattootteeččnnii ssuussttaavv!! Ponovo ga montirajte. Ako je /etc/fstab točan, jednostavno napišite mount -n -o remount /. Ako je /etc/fstab pogrešan, morate zadati ime uređaja te možda i vrstu: dakle, mount -n -o remount -t ext2 /dev/hda2 /. Kako bi razumjeli kako ste došli u takvo stanje, pogledajte ``EXT2-fs warning: mounting unchecked filesystem.''. 44..1122.. IImmaamm ooggrroommaann //pprroocc//kkccoorree!! MMoogguu llii ggaa oobbrriissaattii?? Nijedna od datoteka u /proc zapravo ne postoji -- sve ih je ``izmislio'' kernel kako bi vam pružio informacije o sustavu ne zauzimajući pritom prostor na tvrdom disku. /proc/kcore je drugo ime za memoriju u vašem računalu; veličina mu je jednaka veličini vašeg RAM-a, a ako ga počnete čitati kao datoteku, kernel će čitati memoriju. 44..1133.. MMoojj AAHHAA11554422CC nnee rraaddii ss LLiinnuuxxoomm.. Opcija koja omogućava diskove s više od 1024 cilindra potrebna je samo kao zaobilazno rješenje za nesposobnost PC kompatibilnih BIOS-a i trebalo bi je _u_g_a_s_i_t_i pod Linuxom. Za starije Linux kernele treba ugasiti većinu ``naprednih'' BIOS opcija -- sve osim one o pretraživanju sabirnice za uređaje s kojih se sustav može dići. 55.. PPoorrttiirraannjjee,, kkoommppaajjlliirraannjjee ii nnaabbaavvlljjaannjjee pprrooggrraammaa 55..11.. KKaakkoo ssee pprrooggrraammii kkoommppaajjlliirraajjuu?? Većina programa za Linux napisana je u C-u i kompajlirana kompajlerom GNU C. GCC je dio svake distribucije Linuxa. Najnovija verzija kompajlera, dokumentacije i zakrpa nalaze se na . Programi napisani u C++ moraju se kompajlirati kompajlerom GNU G++, koji je također uključen u distribucije Linuxa i dostupan na istom mjestu kao i GCC. Za kompajliranje kernela verzije 2.0.x potreban vam je GCC verzije 2.7.2.x. Pokušavanje kompajliranja Linux kernela drugim kompajlerom, kao što je GCC 2.8.x, EGCS ili PGCC, može uzrokovati probleme dok se ne srede zavisnosti koda o 2.7.2.x kompajlerima. Informacije o kompajleru EGCS nalaze se na . Primjetite da ljudi koji razvijaju kernel za sada ne odgovaraju na zahtjeve za ispravkama grešaka u kernelima verzije 2.0.x, nego se usredotočuju na razvoj verzija 2.1.x. [J. H. M. Dassen] 55..22.. KKaakkoo iinnssttaalliirraattii GGNNUU pprrooggrraammee?? Na ispravno instaliranom sustavu instalacija GNU softverskog paketa se sastoji od četiri koraka. ˇ Stavite izvornu .tar.gz arhivu u direktorij /usr/src/ ili gdje već održavate svoje izvorne datoteke, te od-tar-ajte i od-gzip-ajte paket naredbom tar zxvf ime-paketa.tar.gz ˇ Pokrenite skriptu ./configure u najvišem direktoriju otpakirane izvorne arhive uz kojegod vama potrebne argumente. Opcije koje configure prepoznaje obično su opisane u datoteci INSTALL ili README. ˇ Pokrenite make. To će iz izvornog koda izgraditi izvršni program (ili programe) i može potrajati nekoliko minuta ili sati, ovisno o brzini računala i veličini paketa. ˇ Pokrenite make install. To će u odgovarajuće direktorije instalirati dobivene izvršne i konfiguracijske datoteke te librarye. 55..33.. KKaakkoo ppoorrttiirraattii XXXXXX nnaa LLiinnuuxx?? Unix programima obično ne treba puno portiranja. Jednostavno slijedite upute za instalaciju. Ako ne znate -- i ne znate kako saznati -- odgovore na neka od pitanja tokom postupka instalacije, možete pogađati, no to obično urodi programom s greškama. U tom ćete slučaju vjerojatno bolje proći ako nekog drugog zamolite da napravi port. Ako imate BSD-olik program, pokušajte koristiti -I/usr/include/bsd i -lbsd na odgovarajućim mjestima naredbi za kompajliranje. 55..44.. ŠŠttoo jjee lldd..ssoo ii ggddjjee ggaa nnaabbaavviittii?? ld.so dinamički učitava librarye. Svaka izvršna datoteka koja koristi djeljene librarye nekada je imala oko 3 KB koda za pokretanje koji bi saznao i učitao djeljene librarye. Sada je taj kod stavljen u poseban djeljeni library, /lib/ld.so, gdje ga mogu naći sve izvršne datoteke, pa on troši manje prostora na disku i lakše ga je nadograditi. ld.so se može nabaviti s i njegovih mirrora. Dok ovo pišem, najnovija verzija je ld.so.1.9.5.tar.gz. /lib/ld-linux.so.1 je ista stvar za ELF (pitanje ``Što znači sve ovo s ELF-om?'') i dolazi u istom paketu kao i a.out loader. 55..55.. KKaakkoo nnaaddooggrraaddiittii lliibbrraarryyee bbeezz rraassppaaddaannjjaa ssuussttaavvaa?? Napomena: Pri ovom postupku uvijek imajte pri ruci rescue disketu za vjerojatan slučaj da nešto pođe krivo! Ovaj postupak je mukotrpan, pogotovo ako nadograđujete vrlo stare librarye kao što je libc4. No trebali bi moći zadržati libc4 na istom sustavu s libc5 libraryima koji ih još trebaju. Isto vrijedi i za nadograđivanje s libc5 na još noviji glibc2 library. Problem kod nadogradnje dinamičkih librarya je to što, čim izbrišete stare librarye, alati koji vam trebaju za nadograđivanje na novu verziju ne rade. To se može zaobići na nekoliko načina. Jedan je privremeno staviti dodatni primjerak dinamičkih librarya, koji su u /lib/, u /usr/lib/ ili /usr/local/lib/, ili neki drugi direktorij koji je uvršen u datoteku /etc/ld.so.conf. Na primjer, kod nadogradnje libc5 librarya, datoteke u /lib/ bi izgledale otprilike ovako: libc.so.5 libc.so.5.4.33 libm.so.5 libm.so.5.0.9 Ovo su C i matematički libraryi. Kopirajte ih u neki direktorij koji je u /etc/ld.so.conf, kao što je /usr/lib/. cp -df /lib/libc.so.5* /usr/lib/ cp -df /lib/libm.so.5* /usr/lib/ ldconfig Nemojte zaboraviti pokrenuti ldconfig kako bi se konfiguracija librarya osvježila. Datoteke libc.so.5 i libm.so.5 su simboličke veze na prave librarye. Kod nadogradnje nove se veze neće stvoriti ako stare još uvijek postoje, osim ako uz cp koristite opciju -f. Zbog opcije -d kopiraju se same veze, a ne datoteke na koje one pokazuju. Ako izravno morate prebrisati vezu na library, koristite -f opciju za ln. Na primjer, za kopiranje novih librarya preko starih, probajte ovo. Prvo napravite simboličku vezu na nove librarye, a zatim kopirajte i librarye i veze u /lib/ slijedećim naredbama. ln -sf ./libm.so.5.0.48 libm.so.5 ln -sf ./libc.so.5.0.48 libc.so.5 cp -df libm.so.5* /lib cp -df libc.so.5* /lib Opet, nakon kopiranja librarya sjetite se pokrenuti ldconfig. Ako ste zadovoljni i sve ispravno radi, možete obrisati privremene primjerke starih librarya iz /usr/lib/ ili gdje ste ih već kopirali. 55..66.. JJee llii nneettkkoo ppoorrttiirraaoo//kkoommppaajjlliirraaoo//nnaappiissaaoo XXXXXX zzaa LLiinnuuxx?? Najprije potražite u Linux Software Mapu -- nalazi se na i drugim FTP arhivama. Pretraga preko WWW-a može se obaviti na . Provjerite FTP arhive (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?'') -- odgovarajućim nizovima pretražite datoteke ls-lR ili INDEX. Također pogledajte LLiinnuuxx PPrroojjeeccttss MMaapp, . Za Linux FTP arhive postoji pretraživač, na . Također provjerite na Freshmeat WWW stranicama, , koje su stvarno kul. (Pogledajte ``Koje besplatne publikacije na Internetu govore o Linuxu?''.) Ako ništa ne nađete, možete sami skinuti izvorni kod programa i kompajlirati ga. Pogledajte ``Kako portirati XXX na Linux?''. Ako je to veći paket koji zahtjeva portiranje, pošaljite poruku u comp.os.linux.development.apps. Ako kompajlirate veći program, molim vas, pošaljite ga na jednu ili više FTP arhiva, uz poruku na comp.os.linux.announce (svoju poruku predajte na linux-announce@news.ornl.gov). Ako tražite aplikaciju, netko je vjerojatno već napisao besplatnu verziju. ccoommpp..ssoouurrcceess..wwaanntteedd FFAAQQ ima upute za traženje izvornog koda. 55..77.. MMoogguu llii kkoorriissttiittii kkoodd iillii kkoommppaajjlleerr kkoommppaajjlliirraann zzaa 448866 nnaa ssvvoojjoojj 338866?? Da, ako to nije kernel. GCC-ova opcija -m486 koja se koristi pri kompajliranju izvršnih datoteka za x486 strojeve mijenja samo određene optimizacije. To rezultira u malčice većim datotama koje rade ponešto brže na 486. No, još uvijek dobro rade na 386, uz manje pogoršanje performansi. Međutim, od verzije 1.3.35 kernel koristi instrukcije specifične za 486 ili Pentium ako je konfiguriran za 486 ili Pentium, pa ga se ne može koristiti na 386. GCC se može konfigurirati za 386 ili 486; jedina je razlika što konfiguriranje za 386 -m386 čini predodređenim, a konfiguriranje za 386 predodređenim čini -m486; u svakom slučaju može ih se nadjačati prilikom kompajliranja ili mijenjanjem /usr/lib/gcc- lib/i*-linux/n.n.n/specs. Postoji alfa verzija GCC-a koja zna dobro optimizirati za 586, ali je prilično nepouzdana, osobito kod visokih optimizacija. Pentium GCC može se naći na tsx-11.mit.edu u /pub/linux/ALPHA/pentium-gcc/ . Preporučio bih korištenje običnog 486 GCC-a; čuo sam da korištenje -m386 daje kod koji bolje odgovara Pentiumu ili je barem malčice manji. 55..88.. ŠŠttoo zznnaaččii ggcccc --OO66?? Za sada isto što i -O2 (GCC 2.5) ili -O3 (GCC 2.6, 2.7). Bilo koji broj veći od toga za sada radi istu stvar. Makefileovi novijih kernela koriste -O2, pa bi vjerojatno trebali i vi. 55..99.. GGddjjee ssuu lliinnuuxx//**..hh ii aassmm//**..hh?? Datoteke /usr/include/linux i /usr/include/asm su često simboličke veze na direktorije u kojima su kernel headeri. Oni se obično nalaze u /usr/src/kernel*/. Ako nemate izvorni kod kernela, skinite ga -- pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''. Zatim pomoću rm izbrišite bilo kakvo smeće i preko ln napravite veze: rm -rf /usr/include/linux /usr/include/asm ln -sf /usr/src/linux/include/linux /usr/include/linux ln -sf /usr/src/linux/include/asm /usr/include/asm /usr/src/linux/include/asm je simbolička veza na asm- direktorij specifičan za određenu arhitekturu -- ako imate svježe otpakiran izvorni kod kernela, morate napraviti simboličke veze. Također, kod svježe otpakiranog kernela morate pokrenuti make config kako bi se stvorio linux/autoconf.h. 55..1100.. DDoobbiivvaamm ggrreešškkee kkoodd kkoommppaajjlliirraannjjaa kkeerrnneellaa.. Pogledajte prethodno pitanje o zaglavnim datotekama. Nemojte zaboraviti kod primjenjivanja zakrpe na kernel koristiti opciju -p0 ili -p1: inače bi zakrpa mogla biti krivo primjenjena. Za detalje pogledajte man stranicu patcha. ld: unrecognised option `-qmagic' znači da vam treba noviji linker iz , u datoteci binutils-2.8.1.0.1.bin.tar.gz. 55..1111.. KKaakkoo nnaapprraavviittii ddjjeelljjeennii lliibbrraarryy?? Na ELF-u, gcc -fPIC -c *.c gcc -shared -Wl,-soime,libfoo.so.1 -o libfoo.so.1.0 *.o Ako imate a.out, nabavite tools-n.nn.tar.gz s tsx-11.mit.edu u /pub/linux/packages/GCC/src/. Dolazi s dokumentacijom koja će vam objasniti što treba napraviti. Primjetite da su a.out djeljeni libraryi vrlo složena stvar. Razmislite o nadogradnji na ELF. Pogledajte EELLFF HHOOWWTTOO na . 55..1122.. MMoojjee iizzvvrrššnnee ddaattootteekkee ssuu ((vvrrlloo)) vveelliikkee.. Na ELF kompajleru (pogledajte ``Što znači sve ovo s ELF-om?'') najčešći uzrok velikih izvršnih datoteka je nedostatak odgovarajuće .so veze na korišteni library. Na svaki library kao što je libc.so.5.2.18 trebala bi postojati odgovarajuća veza, odnosno libc.so. Uz a.out kompajler najčešći uzrok velikih izvršnih datoteka je -g, opcija linkera (kompajlera). To daje (uz informacije za pronalaženje grešaka) program koji je statički vezan, tj. takav koji u sebi sadrži C library umjesto korištenja dinamičkih veza. Druge stvari koje bi trebalo istražiti su -O i -O2, koje uključuju optimiziranje (pogledajte dokumentaciju GCC-a) i -s (odnosno naredba strip) koji u izvršnoj datoteci briše informacije o simbolima (tako čineći traženje grešaka potpuno nemogućim). Možda ćete na vrlo malim izvršnim datotekama koristiti -N (manje od 8 KB uz -N), ali to ne činite ako ne razumijete njegov utjecaj na brzinu, a pogotovo ne na demonima. 55..1133.. PPooddrržžaavvaa llii LLiinnuuxx vviiššeenniittnnoosstt iillii llaakkššee pprroocceessee?? Uz Unixov model višezadaćnosti koji uključuje teže procese, što je naravno dio standardnog kernela Linuxa, ima nekoliko implementacija lakših procesa ili niti. Noviji kerneli koriste model niti kthreads. Također, za Linux postoje ovi paketi: ˇ GNU glibc2 za Linux ima opcionalnu podršku za niti. Arhiva se nalazi na istom mjestu gdje i glibc2, . ˇ Na ili . Dokumentacija nije u paketu, ali se može naći na WWW-u, na . Noviji Linux libc-ovi sadrže izvorni kod pthreadsa; GNU Ada kompajler iz sadrži izvršne datoteke koje su dobivene iz tog izvornog koda. ˇ Na nalazi se QuickThreads. Više je informacija u tehničkom izvještaju, na istom mjestu u /tr/1993/05/UW-CSE-93-05-06.PS.Z. ˇ Na nalazi se lwp, vrlo minimalna implementacija. ˇ Na nalazi se implementacija Ade. Korisna je zbog velike količine PostScript dokumentacije koja će vam pomoći u dubljem shvaćanju višenitnosti. Ovo se ne može koristiti izravno pod Linuxom. Za detalje kontaktirajte autore paketa. 55..1144.. GGddjjee ssee nnaallaazzii lliinntt zzaa LLiinnuuxx?? Otprilike jednaka funkcionalost ugrađena je u GCC. Za većinu korisnih dodatnih upozorenja koristite opciju -Wall. Za više detalja pogledajte priručnik GCC-a (u Emacsu pritisnite ctrl-h, zatim i, pa odaberite GCC). Postoji besplatan program, lclint, koji radi otprilike isto što i tradicionalni lint. Najava i izvorni kod mogu se naći na ; na WWW-u pogledajte . 55..1155.. GGddjjee ssee nnaallaazzii kkeerrmmiitt zzaa LLiinnuuxx?? Kermit se distribuira pod ne-GPL licencom koja uvjete njegove distribucije čini ponešto različitim. Izvorni kod i neke izvršne datoteke mogu se naći na kermit.columbia.edu. WWW stranica Columbia University Kermit projekta je . 66.. RRjjeeššeennjjaa ččeessttiihh ssppoorreeddnniihh pprroobblleemmaa.. 66..11.. ffrreeee iizzbbaaccuujjee ccoorree.. Od Linuxa 1.3.57 format /proc/meminfo se promijenio tako da ga implementacija freea više ne razumije. Nabavite najnoviju verziju sa sunsite.unc.edu u /pub/Linux/system/Status/ps/procps-0.99.tgz. 66..22.. SSaatt mmii jjee vvrrlloo nneettooččaann.. U vašem računalu postoje dva sata. Hardverski (CMOS) sat radi čak i kada je računalo ugašeno i koristi se pri dizanju sustava i u DOS-u (ako ga koristite). Obično vrijeme sustava, koje pokazuje i mijenja date, održava kernel dok Linux radi. Vrijeme na CMOS satu možete vidjeti ili bilo koji sat namjestiti po onom drugom pomoću programa /sbin/clock -- pogledajte man stranicu za clock(8). Ima raznih drugih programa koji mogu ispraviti jedan ili oba sata radi protjecanja vremena ili vremena prijenosa preko mreže. Neki od njih možda su već instalirani na vašem sustavu. Potražite adjtimex (ispravlja proticanje), netdate i getdate (jednostavno uzimaju vrijeme s mreže) ili xntp (točan, mrežni demon za vrijeme s mnogim mogućnostima). 66..33.. SSeett--uuiidd sskkrriippttee nnee rraaddee.. Upravo tako. Ta je mogućnost namjerno isključena u Linux kernelu jer su set-uid skripte gotovo uvijek sigurnosna rupa. Sudo i SuidPerl nude više sigurnosti od set-uid skripti ili izvršnih datoteka, pogotovo ako su izvršne dozvole ograničene na nekog korisnika ili grupu. Ako želite saznati zašto su set-uid skripte sigurnosna rupa, pročitajte ccoommpp..uunniixx..qquueessttiioonnss FFAAQQ. 66..44.. SSlloobbooddnnaa mmeemmoorriijjaa kkoojjuu pprriijjaavvlljjuujjee ffrreeee ssttaallnnoo ssee ssmmaannjjuujjee.. Brojka ffrreeee koju free ispisuje ne uključuje memoriju koja se koristi kao disk buffer cache -- pokazanu u stupcu bbuuffffeerrss. Ako želite znati koliko je memorije stvarno slobodno zbrojite ffrreeee i bbuuffffeerrss -- novije verzije freea za to ispisuju dodatni red. Disk buffer cache počinje rasti odmah nakon dizanja Linuxa zbog učitavanja sve više programa i korištenja sve više datoteka koje se keširaju. Nakon nekog će se vremena stabilizirati. 66..55.. KKaaddaa ddooddaamm vviiššee mmeemmoorriijjee,, ssuussttaavv ssee uužžaassnnoo uussppoorrii.. To je čest simptom neuspjeha u keširanju dodatne memorije. Točan problem ovisi o vašoj matičnoj ploči. Nekad morate uključiti keširanje određenih dijelova u svom BIOS setupu. U CMOS setupu potražite opciju za keširanje nove memorije koja je trenutno isključena. Izgleda da je to najčešće na '486. Ponekad SIMM-ovi moraju biti u određenim utičnicama da bi se keširali. Ponekad morate podesiti jumpere da bi se uključilo keširanje. Neke matične ploče ne keširaju sav RAM ako imate više RAM-a u odnosu na keš nego što bi one očekivale. Obično će puni 256 KB keš riješiti takav problem. Ako dvojite, provjerite priručnik svoje matične ploče. Ako još uvijek ne možete popraviti stvar jer je dokumentacija nedovoljna, pošaljite poruku u comp.os.linux.hardware saa _s_v_i_m detaljima -- proizvođač, broj modela, datum, itd. tako da je drugi korisnici Linuxa izbjegnu. 66..66.. NNeekkii pprrooggrraammii ((ttjj.. xxddmm)) nnee ddaajjuu mmii ddaa ssee llooggiirraamm.. Vjerojatno koristite ne-shadow programe sa shadow lozinkama. Ako je tako, morate nabaviti ili kompajlirati shadow verziju programa u pitanju. Programi za rad sa shadow lozinkama mogu se naći na . Tamo je izvorni kod; izvršne datoteke vjerojatno ćete naći u /pub/linux/binaries/usr.bin. 66..77.. NNeekkii pprrooggrraammii ppuuššttaajjuu mmee ddaa ssee llooggiirraamm bbeezz lloozziinnkkee.. Vjerojatno imate isti problem kao u ``Neki programi (tj. xdm) ne daju mi da se logiram.'', uz dodatnu komplikaciju: Ako koristite shadow lozinke, u polje za lozinku /etc/passwd stavite slovo x ili zvjezdicu za svaki račun, tako da program koji ne zna za shadow lozinke ne misli da je to račun bez lozinke i pušta svakog unutra. 66..88.. SSttrroojj mmii ppoossttaannee jjaakkoo ssppoorr aakkoo ppookkrreenneemm GGCCCC//XX//...... Možda imate premalo prave memorije. Ako imate manje RAM-a od zbroja svih programa na kojima istovremeno radite, Linux će umjesto njega koristiti tvrdi disk i strašno se usporiti. U tom slučaju, rješenje je ne pokretati toliko stvari odjednom ili kupiti više memorije. Nešto memorije možete dobiti kompajliranjem i korištenjem kernela s manje uključenih opcija. Pogledajte ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''. Koliko memorije i/ili swapa koristite možete saznati naredbom free, ili pomoću cat /proc/meminfo Ako vam je kernel konfiguriran s ramdiskom, to je vjerojatno bačen prostor i uzrokovat će usporavanje stvari. Koristite LILO ili rdev kako bi kernelu rekli da ne alocira ramdisk (pogledajte dokumentaciju LILO-a ili man stranicu rdeva). 66..99.. MMoogguu ssee llooggiirraattii ssaammoo kkaaoo rroooott.. Vjerojatno imate nekih problema s dozvolama ili datoteku /etc/nologin. Ako je riječ o onom drugom, stavite rm -f /etc/nologin u svoje /etc/rc.local ili /etc/rc.d/* skripte. Inače provjerite dozvole svoje ljuske i bilo kojih datoteka koje se spominju u porukama o grešci, kao i direktorija koji ih sadrže skroz do vrha stabla, uključujući root direktorij. 66..1100.. ZZaasslloonn mmii jjee ppuunn ččuuddnniihh zznnaakkoovvaa uummjjeessttoo sslloovvaa.. Vjerojatno ste zabunom na konzolu poslali binarne podatke. Sredite to pomoću echo '\033c'. Na mnogim distribucijama Linuxa za to se brine naredba reset. Ako to ne pomaže, pokušajte s izravnom escape naredbom. echo -- To će obnoviti font na Linux konzoli. Tipke Ctrl i V pritisnite zajedno, a ne jednu po jednu. Niz echo - uzrokuje potpuno obnavljanje zaslona. Ako je na naredbenom retku ljuske ostalo još nešto podataka nakon ispisa binarne datoteke, par puta pritisnite -. [Bernhard Gabler] 66..1111.. ZZeezznnuuoo ssaamm ssuussttaavv ii nnee mmoogguu ssee llooggiirraattii ddaa ttoo ssrreeddiimm.. Dignite sustav s diskete ili para disketa za hitne slučajeve. Na primjer, Slackwareovog para boot i root disketa u direktoriju install distribucije Slackware. Također postoje dva sam-svoj-majstor paketa za pripremanje rescue disketa na . Oni su bolji jer na njima imate svoj kernel, pa ne riskirate manjak uređaja ili datotečnih sustava. Uđite u ljusku i montirajte svoj tvrdi disk s nečim poput > mount -t ext2 /dev/hda1 /mnt Zatim je vaš datotečni sustav dostupan pod direktorijem /mnt i možete riješiti problem. Nemojte zaboraviti demontirati tvrdi disk prije ponovnog dizanja sustava (prije toga promjenite trenutni direktorij na nešto drugo jer će inače reći da je zauzet). 66..1122.. OOttkkrriioo ssaamm ooggrroommnnuu ssiigguurrnnoossnnuu rruuppuu uu rrmm!! Ne, niste. Očito ste novi na Unixu i treba vam dobra knjiga da shvatite kako stvari funkcioniraju. Trag: sposobnost brisanja datoteka pod Unixom ovisi o dozvoli za pisanje u taj direktorij. 66..1133.. llpprr((11)) ii//iillii llppdd((88)) nnee rraaddee.. Prvo provjerite da li je vaš /dev/lp* dobro postavljen. Njegov IRQ (ako ga ima) i port adresa trebaju odgovarati onima na kartici tiskača. Trebali biste moći izbaciti datoteku izravno na tiskač. cat datoteka >/dev/lp1 Ako vam lpr kaže nešto kao ``mojeime@računalo: host not found'', to može značiti da TCP/IP loopback sučelje, lo, ne radi kako treba. Loopback podrška uključena je u većinu distribuiranih kernela. Provjerite da li se sučelje konfigurira naredbom ifconfig. Po konvencijama s Interneta, broj mreže je 127.0.0.0, a adresa lokalnog računala 127.0.0.1. Ako je sve dobro konfigurirano, trebali bi se moći telnet-ati na svoj stroj i dobiti login:. Provjerite da li /etc/hosts.lpd sadrži ime računala. Ako vaš stroj ima lpd svjestan mreže, kao što je onaj koji dolazi s LPRng-om, provjerite da li je datoteka /etc/lpd.perms točno konfigurirana. Pogledajte i PPrriinnttiinngg HHOOWWTTOO (pitanje ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''). 66..1144.. VVrriijjeemmee nnaa ddaattootteekkaammaa ss MMSS--DDOOSS ppaarrttiicciijjaa nneettooččnnoo ssee ppoossttaavvlljjaa.. Postoji greška u programu clock (često je u /sbin). Krivo računa s vremenskom zonom, zamjenjujući sekunde s minutama ili tako nešto. Nabavite noviju verziju. 66..1155.. KKaakkoo nnaattjjeerraattii LLIILLOO ddaa ddiiggnnee ddaattootteekkuu vvmmlliinnuuxx?? U verziji kernela 1.1.80 i novijima sažeta preslika kernela koju LILO traži premještena je u arch/i386/boot/zImage. Datoteka vmlinux u root direktoriju je nesažeti kernel i nemojte ju pokušavati dignuti. Ta promjena olakšava kompajliranje verzija za nekoliko različitih procesora iz jednog stabla. 77.. KKaakkoo nnaapprraavviittii oovvoo iillii ssaazznnaattii oonnoo......?? 77..11.. KKaakkoo gglleeddaattii uunnaattrraagg uu tteekkssttuuaallnnoomm mmoodduu?? Uz predodređenu američku mapu možete koristiti tipku uz i (i to one sive, a ne one na numeričkoj tipkovnici). Ako imate nešto drugo, pogledajte u /usr/lib/keytables; možete premapirati tipke ScrollUp i ScrollDown na što god želite -- na primjer, na tipke koje postoje na AT tipkovnici s 84 tipke. Program screen, , omogućava pretraživanje već prikazanog teksta i ``slikanje'' tekstualnih zaslona. Količinu teksta ne možete povećati jer se on pohranjuje u video memoriji. Međutim, možda ćete dobiti više u svakoj virtualnoj konzoli ako smanjite njihov ukupni broj. Pogledajte linux/tty.h. 77..22.. KKaakkoo ssee pprreebbaaccuujjee iizzmmeeđđuu vviirrttuuaallnniihh kkoonnzzoollaa?? KKaakkoo iihh uukklljjuuččiittii?? U tekstualnom modu pritisnite lijevi - do - za prebacivanje na tty1 do tty12; desni - daje tty13 itd. Za prebacivanje iz X Windowa trebate pritisnuti --, itd.; - ili što već vratit će vas natrag. Ako želite koristiti VC za obični login, uvrstite ju u /etc/inittab koji kontrolira koji terminali i virtualne konzole imaju login promptove. Napomena: X-u treba barem jedan slobodan VC kako bi se pokrenuo. 77..33.. KKaakkoo ppoossttaavviittii vvrreemmeennsskkuu zzoonnuu?? Uđite u direktorij /usr/lib/zoneinfo; ako ga nemate, nabavite paket timezone. Izvorni kod nalazi se na . Zatim napravite simboličku vezu localtime koja pokazuje na jednu od datoteka u tom direktoriju (ili poddirektoriju), te još jednu, posixrules, koja pokazuje na localtime. Na primjer: ln -sf Europe/Zagreb localtime ln -sf localtime posixrules Ta će promjena vrijediti odmah -- isprobajte date(1). Man stranica za tzset opisuje postavljanje vremenske zone. Neki programi prepoznaju varijablu okružja TZ, no to je po POSIX-u pogrešno. Također provjerite da je sat vašeg Linux kernela postavljen na točno GMT vrijeme -- napišite date -u i provjerite da li se prikazuje točno UTC vrijeme. (Pogledajte ``Sat mi je vrlo netočan.''). 77..44.. KKoojjuu vveerrzziijjuu LLiinnuuxxaa ii iimmee rraaččuunnaallaa kkoorriissttiimm?? Napišite uname -a 77..55.. KKaakkoo iisskklljjuuččiittii iillii uukklljjuuččiittii iizzbbaacciivvaannjjaa ccoorreeaa?? Pomoću naredbe ulimit u bashu, limit u tcshu ili rlimit u kshu. Za detalje pogledajte odgovarajuće man stranice. To utječe samo na programe pokrenute iz te ljuske (izravno ili neizravno), a ne na cijeli sustav. Ako želite uključiti ili isključiti izbacivanje core za sve procese, možete promijeniti predodređeno stanje u linux/sched.h -- pogledajte definiciju za INIT_TASK te linux/resource.h. 77..66.. KKaakkoo nnaaddooggrraaddiittii//ppoonnoovvoo kkoommppaajjlliirraattii kkeerrnneell?? Pročitajte KKeerrnneell HHOOWWTTOO ili README koji dolazi s distribucijom kernela na i njegovim mirrorima (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?''). Možda neku verziju izvornog koda kernela već imate instaliranu na svom sustavu, ali ako ste ju dobili kao dio standardne distribucije vjerojatno je ponešto zastarjela (to nije problem ako samo želite sami konfigurirati svoj kernel, ali vjerojatno jest ako vam treba nadogradnja). Na novijim kernelima možete (i trebali biste) koristiti ove mete za kompajliranje. Sjetite se da više meta možete odrediti jednom naredbom. make clean dep install modules modules_install Također obnovite međuzavisnosti modula. depmod -a Nemojte zaboraviti nakon kopiranja kernela na root particiju pokrenuti LILO kako bi se dotični i dignuo -- Makefile novijih kernela zato ima posebnu metu ``zlilo''; probajte make zlilo Kerneli s neparnim manjim brojem verzije (tj. 1.1.x, 1.3.x) su izdanja za testiranje; stabilni kerneli imaju parne manje verzije (1.0.x, 1.2.x). Ako želite testirati kernele vjerojatno se trebate pretplatiti na mailing listu linux-kernel (pitanje ``Koje su mailing liste?''). 77..77.. MMoogguu llii iimmaattii vviiššee oodd 33 sseerriijjsskkaa ppoorrttaa ddiijjeelljjeennjjeemm iinntteerrrruuppttaa?? Da, ali dva obična porta koji dijele interrupt nećete moći koristiti istovremeno (bez nekih čarolija). To je ograničenje arhitekture ISA sabirnice. Za informacije o mogućim rješenjima i zaobilaženjima ovog problema pogledajte SSeerriiaall HHOOWWTTOO. 77..88.. KKaakkoo nnaapprraavviittii ddiisskkeettuu ss kkoojjee ssee mmoožžee ddiiććii ssuussttaavv?? Na njoj napravite datotečni sustav s direktorijima bin, etc, lib i dev -- sve što vam treba. Na njega instalirajte kernel i namjestite LILO da ga diže s diskete (pogledajte dokumentaciju LILO-a u lilo.u.*.ps). Ako sami podesite kernel (ili LILO-u kažete da kaže kernelu) da ima RAM disk iste veličine kao što je disketa, RAM disk će se pri dizanju učitati kao root umjesto diskete. Pogledajte DDiizzaannjjee KKAAKKOO. 77..99.. iittdd..?? KKaakkoo pprreebbaacciittii rraassppoorreedd ttiippkkoovvnniiccee nnaa eenngglleesskkii,, ffrraannccuusskkii,, Za novije kernele nabavite /pub/Linux/system/Keyboards/kbd-0.90.tar.gz sa sunsite.unc.edu. Provjerite da li ste uzeli odgovarajuću verziju; morate koristiti paket koji ide uz verziju vašeg kernela. 0.90 bi trebala raditi s kernelima od verzije 1.0 Za starije kernele morate urediti Makefile na vrhu, u /usr/src/linux. Više će vam pomoći TThhee LLiinnuuxx KKeeyybbooaarrdd aanndd ccoonnssoollee HHOOWWTTOO Andriesa Brouwera, na . 77..1100.. KKaakkoo nnaattjjeerraattii NNUUMM LLOOCCKK ddaa ssee ssaamm ppaallii?? Koristite program setleds, na primjer (u /etc/rc.local ili jednoj od datoteka iz /etc/rc.d/*): for b in 1 2 3 4 5 6 7 8 do setleds +num < /dev/tty$b > /dev/null done setleds je dio paketa kbd (pogledajte ``Kako prebaciti raspored tipkovnice na engleski, francuski, itd.?''). A možete i promijeniti kernel. KBD_DEFLEDS mora biti definiran kao (1 << VC_NUMLOCK) u linux/drivers/char/keyboard.c. 77..1111.. KKaakkoo ppoossttaavviittii ppooččeettnnee bboojjee tteerrmmiinnaallaa?? Ova bi skripta trebala funkcionirati na VGA konzolama: for n in 1 2 4 5 6 7 8; do setterm -fore yellow -bold on -back blue -store > /dev/tty$n done Zamijenite sa svojim omiljenim bojama i koristite /dev/ttyS$n za serijske terminale. Za obnavljanje nakon što se korisnik odlogira (ako je nešto mijenjano): U /etc/inittab zamijenite ``getty'' (ili ``mingetty'' ili ``uugetty'' ili što već imate) s ``/sbin/mygetty''. #!/bin/sh setterm -fore yellow -bold on -back blue -store > $1 exec /sbin/mingetty $@ [Jim Dennis] 77..1122.. KKaakkoo ddoobbiittii vviiššee oodd 112288 MMBB sswwaappaa?? Koristite nekoliko swap particija ili datoteka -- Linux podržava do 16 swap područja, a svako može biti najviše 128 MB. Kod vrlo starih kernela najveća veličina swap particije bila je 16 MB. Linux na strojevima sa stranicom od 8 kB, kao što je Alpha i Sparc64, podržava swap particije veličine do 512 MB. Ograničenje od 128 MB dolazi od PAGE_SIZE*BITSPERBYTE na strojevima sa stranicom od 4 kB, ali je 512 MB na strojevima sa stranicom od 8 kB. Ograničenje je tu jer mapa za alociranje koristi samo jednu stranicu. Datoteka linux/mm/swapfile.c sadrži sve sočne detalje. [Peter Moulder, Gordon Weast] 88.. SSppoorreeddnnee iinnffoorrmmaacciijjee ii ooddggoovvoorrii nnaa ppiittaannjjaa.. 88..11.. KKaakkoo ppoodd LLiinnuuxxoomm pprrooggrraammiirraattii XXYYZZ?? Pročitajte priručnike ili dobru knjigu o Unixu. man stranice (napišite man man) obično su dobra referenca o točnom korištenju određene naredbe ili funkcije. Ima dosta GNU Info dokumentacije koja je često korisnija kao pregled. Pokrenite Emacs i pritisnite C-h, ili napišite info info ako nemate ili ne volite Emacs. Primjerite da Emacs libc node možda ne opisuje točno najnoviji Linux libc ili GNU libc2. No GNU projekt i LDP neprestano traže dragovoljce koji bi obnovili dokumentaciju librarya. Uglavnom, postojeća Texinfo dokumentaciju i man stranice iz dijela 2 i 3 bi trebale pružiti dovoljno informacija za početak. Kao i kod svih slobodnih programa, najbolja je pouka sam izvorni kod. Najsvježije izdanje Linux man stranica i zbirka korisne GNU Info dokumentacije, te različite druge informacije o programiranju pod Linuxom mogu se naći na . 88..22.. ŠŠttoo zznnaaččii ssvvee oovvoo ss EELLFF--oomm?? Pročitajte EELLFF HHOOWWTTOO Daniela Barlowa -- to nije datoteka move-to-elf, koja je korak-po-korak vodič u ručnom nadograđivanju na ELF. Linux ima dva različita formata za izvršne datoteke, objektne datoteke i librarye objektnog koda, poznat kao ELF (stari format se zvao a.out). To donosi mnoge prednosti, uključujući bolju podršku za djeljene librarye i dinamičko vezanje. a.out i ELF izvršne datoteke mogu zajedno raditi na sustavu. Međutim, koriste različite djeljene libc-ove, pa za to trebaju biti instalirana oba. Ako želite saznati da li vaš sustav podržava ELF izvršne datoteke, u /lib potražite datoteku libc.so.5. Ako je ona tamo, vjerojatno imate ELF librarye. Ako želite saznati da li je vaša instalacija stvarno ELF možete odabrati reprezentativan program, kao što je ls, i na njemu pokrenuti file: -chiark:~> file /bin/ls /bin/ls: Linux/i386 impure executable (OMAGIC) - stripped valour:~> file /bin/ls /bin/ls: ELF 32-bit LSB executable, Intel 80386, version 1, stripped Postoji zakrpa koja će natjerati 1.2.x na kompajliranje pod ELF kompajlerom i izbacivanje ELF core datoteka, na . Za pokretanje ELF izvršnih datoteka zakrpa nije potrebna. 1.3.x i noviji uopće ne trebaju zakrpu. 88..33.. ŠŠttoo jjee ..ggzz ddaattootteekkaa?? AA ..ttggzz?? AA......?? .gz (i .z) datoteke sažete su korištenjem GNU gzipa. Da biste ih otpakirali potreban vam je gunzip (koji je simbolička veza na naredbu gzip koja dolazi s većinom instalacija Linuxa). .taz i .tz su tar datoteke (načinjene Unix tarom) sažete standardnim Unix compressom. .tgz (ili .tpz) je tar datoteka sažeta gzipom. .lsm je Linux Software Map zapis u obliku kratke tekstualne datoteke. Detalji o LSM-u i sam LSM nalaze se u poddirektoriju docs na sunsite.unc.edu. .deb je Debian binarni paket -- format pakiranja koji koristi distribucija Debian GNU/Linux. S njime se radi pomoću dpkg i dpkg-deb (dostupnim na Debian sustavima i s ftp.debian.org). .rpm je Red Hat RPM paket koji koristi distribucija Red Hat. Ona se može naći na ftp.redhat.com. .bz2 je datoteka sažeta novijim programom bzip. Vrstu datoteke često ćete saznati naredbom file. Ako se gzip žali kod otpakiravanja gzip-ane datoteke požali, vjerojatno ste je greškom prenijeli u ASCII modu. Većinu stvari morate skidati u binarnom modu -- nemojte zaboraviti u FTP-u napisati binary prije korištenja get za dobivanje datoteke. 88..44.. ŠŠttoo zznnaaččii VVFFSS?? VVirtual FFile SSystem (virtualni datotečni sustav). To je razina apstrakcije između korisnika i pravih datotečnih sustava kao što je ext2, Minix ili MS-DOS. Među ostalim, posao joj je isprazniti buffer za čitanje kada otkrije promjenu diskete na disketnom pogonu. VFS: Disk change detected on device 2/0 88..55.. ŠŠttoo jjee BBooggooMMiippss?? ``BogoMips'' je složenica od ``Bogus MIPS'' (lažni MIPS). MIPS znači (ovisno koga slušate) MMillions of IInstructions per SSecond (milijuna instrukcija u sekundi) odnosno MMeaningless IIndication of PProcessor SSpeed (beznačajan pokazatelj brzine procesora). Broj ispisan pri dizanju rezultat je kernelove kalibracije vremena, koju zatim neki uređaji koriste za vrlo kratke stanke. Po vrlo gruboj procjeni, BogoMips za vaš stroj bit će otprilike: 386SX takt * 0.14 386DX takt * 0.18 486Cyrix/IBM takt * 0.33 486SX/DX/DX2 takt * 0.50 586 takt * 0.39 Ako je broj puno niži od ovoga, onda imate loše postavljenu Turbo tipku ili brzinu CPU-a, ili neku vrstu problema s keširanjem (pogledajte pitanje ``Kada dodam više memorije, sustav se užasno uspori.''). Za vrijednosti na drugim, rjeđim čipovima pogledajte BBooggooMMiippss mmiinnii-- HHOOWWTTOO, na . 88..66.. ŠŠttoo jjee LLiinnuuxx JJoouurrnnaall ii ggddjjee ggaa nnaabbaavviittii?? LLiinnuuxx JJoouurrnnaall je mjesečnik (na papiru) koji se širom svijeta može kupiti na kioscima i pretplatom. Za detalje pošaljite poruku na linux@ssc.com. Njihov URL je . (U Zagrebu ga možete kupiti u Algoritmu, Gajeva 1, za 63 kune -- prim. prev.) 88..77.. KKoojjee bbeessppllaattnnee ppuubblliikkaacciijjee nnaa IInntteerrnneettuu ggoovvoorree oo LLiinnuuxxuu?? Postoji više nedavnih prinova popisu publikacija posvećenih Linuxu. ˇ Linux Gazette. . ˇ Linux Weekly News. . ˇ Slashdot. . ˇ Freshmeat. . [Jim Dennis, Robert Kiesling] 88..88.. KKoolliikkoo lljjuuddii kkoorriissttii LLiinnuuxx?? Linux je dostupan besplatno i nitko ne mora registrirati svoj primjerak kod nekakvog središnjeg autoriteta, pa je na to pitanje teško odgovoriti. Nekoliko tvrtki preživljava isključivo od prodavanja i podržavanja Linuxa. Linux Usenet grupe među najčitanijim na Netu, tako da se vjerojatno radi o stotinama tisuća. Točne brojke ne postoje. Međutim, jedna hrabra duša, Harald T. Alvestrand, Harald.T.Alvestrand@uninett.no, odlučio je pokušati i traži da, ako koristite Linux, pošaljete poruku na linux-counter@uninett.no; s jednom od slijedećih tema: II uussee LLiinnuuxx aatt hhoommee (koristim Linux kod kuće), II uussee LLiinnuuxx aatt wwoorrkk (koristim Linux na poslu) ili II uussee LLiinnuuxx aatt hhoommee aanndd aatt wwoorrkk (koristim Linux kod kuće i na poslu). Također prihvaća registracije iz ``druge ruke'' -- za detalje pitajte njega. Također se možete registrirati preko WWW formulara na . Svoje rezultate svakog mjeseca šalje u te na navedenu WWW stranicu. 88..99.. KKaakkoo bbiihh ttrreebbaaoo iizzggoovvaarraattii LLiinnuuxx?? Naravno, to je pitanje religijskih rasprava! (Čitaj kako piše -- prim. prev.) Ako želite samog Linusa kako ga izgovara, skinite english.au ili swedish.au s . Ako imate zvučnu karticu ili podršku za PC-zvučnik možete ih čuti pomoću cat english.au >/dev/audio Razlika nije u izgovoru ``Linux'', nego u jeziku kojim vas Linus pozdravlja. Za one koji nemaju opreme ili volje: Linus izgovara Linux otprilike kao Linus, gdje je i kao u ffeeeett, ali mnogo kraće, a u poput skraćene verzije francuskog zvuka eu u ppeeuurr (izgovor kao u ppuutt vjerojatno može proći). 99.. ČČeessttoo ssuussrreettaannee ppoorruukkee oo ggrreeššccii.. 99..11.. MMooddpprroobbee nnee mmoožžee nnaaććii mmoodduull ````XXXXXX'''' ii sslliiččnnee ppoorruukkee.. Ovakve se poruke uglavnom pojavljuju pri dizanju ili gašenju sustava. Ako se modprobe, insmod ili rmmod žale o nemogućnosti pronalaženja modula, datoteci /etc/modules.conf ili /etc/modutils/aliases, koju već imate, dodajte slijedeće. alias off I koristite ime modula koje se pojavljuje u poruci o grešci. [J.H.M. Dassen] 99..22.. UUnnkknnoowwnn tteerrmmiinnaall ttyyppee lliinnuuxx ii sslliiččnnoo.. U ranim 1.3.x kernelima predodređeni tip terminala za konzolu se promijenio iz console u linux. Morate editirati /etc/termcap i promijeniti red console|con80x25:\ u linux|console|con80x25:\ (Tu će možda biti i dodatni dumb -- ako je tako, izbrišite ga.) Kako bi editor proradio možda ćete morati napisati TERM=console (u bashu ili kshu) odnosno setenv TERM console (csh, tcsh). Neki programi umjesto /etc/termcap koriste /usr/lib/terminfo. Za takve programe nadogradite terminfo, koji je dio ncursesa. 99..33.. llpp11 oonn ffiirree To je šala/tradicionalna poruka koja pokazuje kako je vaš tiskač prijavio nekakvu grešku, ali ta greška nije valjana. To je možda zbog nekakvog I/O ili IRQ konflikta -- provjerite kako je vaša kartica namještena. Neki ljudi kažu da ovu poruku dobiju kad im je tiskač ugašen. Valjda nije stvarno zapaljen... U novijim kernelima ta poruka izgleda kao lp1 reported invalid error status (on fire, eh?). 99..44.. IINNEETT:: WWaarrnniinngg:: oolldd ssttyyllee iiooccttll...... ccaalllleedd!! Pokušavate koristiti stare alate za namještanje mreže. Novi se mogu naći na (samo izvorni kod, bojim se). Primjetite da ih se ne može koristiti potpuno isto kao i stare. Za upute o točnom postavljanju starih mrežnih programa pogledajte NNEETT--22 HHOOWWTTOO. Još bolje, pogledajte NNEETT--33 HHOOWWTTOO i nadogradite svoj mrežni softver. 99..55.. lldd:: uunnrreeccooggnniizzeedd ooppttiioonn ''--mm448866'' Imate staru verziju lda. Instalirajte noviji binutils -- on sadrži svježiji ld. Na potražite binutils-2.6.0.2.bin.tar.gz. 99..66.. GGCCCC kkaažžee IInntteerrnnaall ccoommppiilleerr eerrrroorr Ako se greška ponavlja (tj. uvijek događa na istom mjestu u istoj datoteci -- čak i nakon što ste ponovno digli sustav, na stabilnom kernelu) otkrili ste grešku u GCC-u. Za detalje o prijavljivanju greške pogledajte Info dokumentaciju GCC-a (u Emacsu napišite C-i i, pa u izborniku izaberite GCC) -- prije toga provjerite da li imate najnoviju verziju. To vjerojatno nije problem specifičan za Linux. Ako niste kompajlirali program koji kompajliraju i mnogi drugi korisnici Linuxa, poruke o grešci nemojte slati u comp.os.linux grupe. Ako se problem ne može ponoviti, možda imate greške u memoriji -- pogledajte ``make kaže Error 139''. 99..77.. mmaakkee kkaažžee EErrrroorr 113399 Vaš je kompajler (gcc) izbacio core. Vjerojatno imate pokvarenu, pogrešnu ili staru verziju GCC-a -- nabavite najnovije izdanje. Moguće je i da vam je ponestalo swapa -- za više informacija pogledajte pitanje ``Stroj mi postane jako spor ako pokrenem GCC/X/...''. Ako to ne sredi problem, vjerojatno se pojavljuju greške u memoriji ili na disku. Provjerite da li su takt, wait stanja i vrijeme osvježavanja za vaše SIMM-ove i keš točni (i hardverski priručnici ponekad nisu u pravu). Ako je tako, imate neke čudne SIMM-ove ili nepouzdanu matičnu ploču ili tvrdi disk ili kontroler. Linux je, kao i svaki drugi Unix, odličan za testiranje memorije -- puno bolji od programa iste svrhe pod MS-DOS-om. Čuo sam da neki klonovi x87 koprocesora mogu uzrokovati probleme. Probajte kompajlirati kernel s emulacijom koprocesora (pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''); možda ćete morati na LILO promptu navesti opciju nnoo338877 kako bi prisilili kernel da koristi emulaciju ili će možda raditi i koristiti '387, s uključenom, ali uglavnom nekorištenom matematičkom emulacijom. Više informacija o ovom problemu nalazi se na WWW-u na . 99..88.. sshheellll--iinniitt:: ppeerrmmiissssiioonn ddeenniieedd kkaadd ssee llooggiirraamm.. Vaš root direktorij i svi direktoriji do vašeg home direktorija moraju imati dozvole za čitanje i izvršavanje sviju. O rješavanju tog problema pogledajte man stranicu chmoda ili neku knjigu o Unixu. 99..99.. NNoo uuttmmpp eennttrryy.. YYoouu mmuusstt eexxeecc...... kkaadd ssee llooggiirraamm.. Zeznut vam je /var/run/utmp. U svom /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/* morate imati > /var/run/utmp Pogledajte pitanje ``Zeznuo sam sustav i ne mogu se logirati da to sredim.''. Na nekim starijim sustavima utmp također može biti u /var/adm/ ili /etc/. 99..1100.. WWaarrnniinngg ---- bbddfflluusshh nnoott rruunnnniinngg.. Moderni kerneli koriste bolju strategiju pisanja keširanih blokova na disk. Uz promjene u kernelu, to uključuje zamjenu starog programa update koji je sve pisao otprilike svakih 30 sekundi s osjetljivijim demonom (zapravo parom demona), poznatim kao bdflush. Nabavite bdflush-n.n.tar.gz s istog mjesta kao i izvorni kod kernela (pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''), kompajlirajte ga i instalirajte. Trebao bi se pokretati prije uobičajenih provjera datotečnih sustava. Dobro će raditi i uz starije kernele, pa nema potrebe zadržavati stari update. 99..1111.. WWaarrnniinngg:: oobbssoolleettee rroouuttiinngg rreeqquueesstt mmaaddee.. O ovom se ne morate brinuti. Poruka znači da je vaša verzija routea malo zastarjela u odnosu na kernel. Poruka će nestati ako nabavite novu verziju routea s mjesta odakle ste nabavili izvorni kod kernela (pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''). 99..1122.. EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: mmoouunnttiinngg uunncchheecckkeedd ffiilleessyysstteemm.. Pokrenite e2fsck (odnosno fsck -t ext2 ako imate fsck sučelje) uz opciju -a kako bi maknuo ddiirrttyy oznaku, a zatim čisto demontirati particiju tokom svakog gašenja sustava. Najlakši način da to napravite je nabaviti najnoviji fsck, umount i shutdown iz paketa util-linux Rika Faitha (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?''). Provjerite da li ih vaše /etc/rc*/ skripte točno kioriste. Napomena: ne pokušavajte provjeriti datotečni sustav koji je montiran za pisanje -- to vrijedi i za root particiju ako niste vidjeli VFS: mounted root ... read-only pri dizanju sustava. Stvari trebaju biti postavljene tako da se root datotečni sustav prvo montira samo za čitanje, provjerava ako je potrebnno, a zatim ponovno montira za čitanje i pisanje. Više o tome pročitajte u dokumentaciji util-linuxa. Primjetite da mountu trebate dati opciju -n da ne bi pokušao osvježiti /etc/mtab jer se root datotečni sustav još uvijek može samo čitati -- inače mount ne bi radio. 99..1133.. EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: mmaaxxiimmaall ccoouunntt rreeaacchheedd.. To je poruka kernela kod montiranja datotečnog sustava koji je označen kao čist, ali je ``broj montiranja od zadnje provjere'' dosegao određenu vrijednost. Rješenje je nabavljanje najnovije verzije ext2fs alata (e2fsprogs-0.5b.tar.gz u vrijeme pisanja) s uobičajenih mjesta (pitanje ``Gdje da FTP-om nabavim Linux materijale?''). Maksimalni broj montiranja može se pregledati i promijeniti pomoću programa tune2fs iz tog paketa. 99..1144.. EEXXTT22--ffss wwaarrnniinngg:: cchheecckkttiimmee rreeaacchheedd.. Kernel od verzije 1.0 podržava provjeravanje datotečnog sustava na osnovu proteklog vremena od zadnje provjere kao i broja montiranja. Nabavite najnoviju verziju ext2fs alata (pogledajte ``EXT2-fs warning: maximal count reached.''). 99..1155.. ddff kkaažžee CCaannnnoott rreeaadd ttaabbllee ooff mmoouunntteedd ffiilleessyysstteemmss.. Vjerojatno je nešto pogrešno u vašoj /etc/mtab ili /etc/fstab datoteci. Ako imate noviju verziju mounta, /etc/mtab bi se pri dizanju trebao isprazniti ili izbrisati (u /etc/rc.local odnosno /etc/rc.d/*) s nečim poput rm -f /etc/mtab* Kod nekih verzije SLS-a u /etc/rc* se pomoću rdeva o root particiji stvara zapis u /etc/mtab. To je nepravilno -- novije verzije mounta rade to automatski. Neke druge verzije SLS-a imaju red u /etc/fstab koji izgleda ovako: /dev/sdb1 /root ext2 defaults To je krivo. /root bi trebao biti jednostavno /. 99..1166.. ffddiisskk kkaažžee PPaarrttiittiioonn XX hhaass ddiiffffeerreenntt pphhyyssiiccaall//llooggiiccaall...... Ako je broj particije (X) 1, radi se o istom problemu kao u ``fdisk: Partition 1 does not start on cylinder boundary'' . Ako particija počinje ili završava na cilindru s brojem većim od 1024, ovo se događa jer se standardni DOS format informacija o geometriji na particijskoj tabeli ne može suočiti s više od 10 bitova. Pogledajte pitanje ``Kako natjerati Linux da radi s mojim diskom?''. 99..1177.. ffddiisskk:: PPaarrttiittiioonn 11 ddooeess nnoott ssttaarrtt oonn ccyylliinnddeerr bboouunnddaarryy Verzija fdiska koja dolazi s mnogim Linux sustavima stvara particije koje ne mogu proći na vlastitim testovima. Nažalost, ako ste već instalirali svoj sustav ne možete puno poduzeti, osim kopiranja podataka s particije, njenog brisanja i ponovnog stvaranja i kopiranja podataka natrag. Problem možete izbjeći nabavljanjem najnovije verzije fdiska iz paketa util-linux Rika Faitha (na svim glavnim FTP arhivama). Također, ako vam treba particija 1 koja počinje na prvom cilindru, ovako možete dobiti particiju koja se sviđa fdisku: ˇ Normalno stvorite particiju 1. Ispis pomoću p dat će poruku o grešci. ˇ Napišite u za pretvaranje jedinica u sektore, a zatim ponovo p. Zapišite broj iz stupca EEnndd. ˇ Izbrišite particiju 1. ˇ Dok ste još u sektorima, ponovno stvorite particiju 1. Prvi sektor treba odgovarati broju sektora na traci. To je broj sektora u prvom redu ispisa preko p. Neka zadnji sektor odgovara vrijednosti iz 2. koraka. ˇ Napišite u za prelazak u cilindre i nastavite s drugim particijama. Poruku o nezauzetim sektorima zanemarite -- odnose se na sektore prve trake, izuzevši MBR, koji se ne koriste ako prvu particiju započnete u 2. traci. 99..1188.. ffddiisskk kkaažžee:: ppaarrttiittiioonn bb hhaass aann oodddd nnuummbbeerr ooff sseeccttoorrss.. U particioniranju PC diskova koriste se sektori od 512 bajtova, no Linux koristi blokove od 1 KB. Ako imate particiju s neparnim brojem sektora zadnji se sektor ne koristi. Poruku zanemarite. 99..1199.. mmttoooollss kkaažžuu ccaannnnoott iinniittiiaalliissee ddrriivvee XXYYZZ To znači da mtools ne može pristupiti disku. To može biti iz nekoliko razloga. Često se radi o netočnim dozvolama uređaja disketnog pogona (/dev/fd0* i /dev/fd1*) -- korisnik koji pokreće mtools mora imati odgovarajući pristup. Za detalje pogledajte man stranicu chmoda. Većina verzija mtoolsa koji se distribuiraju s Linux sustavima (ne standardna GNU verzija) za pronalaženje uređaja i gustoća koriste sadržaj datoteke /etc/mtools, a ne informacije uključene u izvršnu datoteku. Greške u toj datoteci često uzrokuju probleme. O tome često nema dokumentacije. Za najlakši način pristupanja vašim MS-DOS datotekama (posebno onima na particiji tvrdog diska) pogledajte pitanje ``Kako pristupiti datotekama na DOS particiji ili disketi?''. Napomena -- nikad nemojte koristiti mtools za pristupanje datotekama na već montiranoj particiji ili disketi! 99..2200.. NNaa ppooččeettkkuu ddiizzaannjjaa:: MMeemmoorryy ttiigghhtt To znači da imate vrlo velik kernel, pa Linux mora izvoditi neke posebne čarolije u radu s memorijom kako bi se dignuo preko BIOS-a. Nema veze s količinom vaše fizičke memorije. Poruku zanemarite ili napravite kernel koji sadrži samo podršku i mogućnosti koje vam trebaju (pitanje ``Kako nadograditi/ponovo kompajlirati kernel?''). 99..2211.. ssyysslloogg mmii kkaažžee ````eenndd__rreeqquueesstt:: II//OO eerrrroorr,, ......''''.. Ova i slične poruke skoro uvijek znače hardversku grešku u radu s tvrdim diskom. To je često simptom defektnog tvrdog diska. Jedini način izbjegavanja daljnjeg gubitka podataka je potpuno gašenje sustava. Zatim morate provjeriti da li podaci na disku imaju rezervne kopije i rezervne kopije vratiti ih na ispravan tvrdi disk. Ova poruka može značiti i loš spoj s diskom, pogotovo na sustavu kojeg ste sami sastavili. Ako instalirate IDE disk, _U_V_I_J_E_K koristite nove kablove. To je vjerojatno dobro činiti i kod SCSI diskova. U jednom slučaju ova je greška koincidirala s lošim spojem između matične ploče i kućišta. Prije okrivljavanja samog tvrdog diska provjerite da li su sve električne veze čiste i čvrste. [Peter Moulder, Theodore T'so] 99..2222.. YYoouu ddoonn''tt eexxiisstt.. GGoo aawwaayy.. Ovo nije virusna infekcija :-). Dolazi od programa kao što su write, talk i wall ako UID uz koji ih pokrećete ne odgovara valjanom korisniku (vjerovatno zbog greške u /etc/passwd) ili zbog toga što sesija (točnije pseudoterminal) koju koristite nije pravilno zapisana u datoteci utmp (vjerojatno zbog toga što ste je čudno pokrenuli). 1100.. XX WWiinnddooww SSyysstteemm.. 1100..11.. PPooddrržžaavvaa llii LLiinnuuxx XX WWiinnddooww?? Da. Linux koristi XFree86 (trenutna verzija je 3.3.2, zasnovana na X11R6). Treba vam grafička kartica koju XFree86 podržava. Za više detalja pogledajte LLiinnuuxx XXFFrreeee8866 KKAAKKOO. U današnje vrijeme većina distribucija Linuxa dolazi s instalacijom X- a. Međutim, možete ga i sami instalirati ili nadograditi s i njegovih mirrora. 1100..22.. GGddjjee nnaabbaavviittii XXFF8866CCoonnffiigg kkoojjii ooddggoovvaarraa mmoomm ssuussttaavvuu?? Pogledajte LLiinnuuxx XXFFrreeee8866 KKAAKKOO, novije verzije IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd i upute za program XF86Setup. Sadržaj XF86Config datoteke ovisi o kombinaciji vaše grafičke kartice i monitora. Može se konfigurirati ručno ili pomoću alata XF86Setup. Pročitajte upute koje dolaze uz XFree86, u /usr/X11R6/lib/X11/etc. Datoteka koja vam je vjerojatno najpotrebnija je README.Config. _N_e_m_o_j_t_e koristiti običnu kopiju datoteke XFree86.eg, primjera koji dolazi s novijim verzijama XFree86, jer krivi video taktovi mogu oštetiti monitor. Molim vas, nemojte u comp.os.linux.x slati zahtjeve za XF86Config niti odgovarati na njih. 1100..33.. xxtteerrmm llooggiinnii ččuuddnnoo ssuu pprriikkaazzaannii uu wwhhoo,, ffiinnggeerr.. xterm koji dolazi s XFree86 2.1 i starijim ne razumije točno format koji Linux koristi za datoteku /var/adm/utmp gdje sustav zapisuje tko se logirao. Zato ne postavlja točno sve informacije. xtermovi u XFree86 3.1 i novijim nemaju taj problem. 1100..44.. NNee mmoogguu nnaattjjeerraattii XX WWiinnddooww ddaa rraaddii kkaakkoo ttrreebbaa.. Pročitajte XXFFrreeee8866 KKAAKKOO -- pogledajte dio s pitanjima i odgovorima. Pokušajte čitati comp.windows.x.i386unix -- pročitajte FFAAQQ te grupe. Molim vas, nemojte slati pitanja o X Windowu ili XFree86 u comp.os.linux.x ako nisu specifična za Linux. 1111.. PPiittaannjjaa oo vvrrlloo ssttaarroomm ssooffttvveerruu.. Pitanja u ovom dijelu važna su samo za korisnike koji koriste softver stariji od barem tri mjeseca. Javite mi ako ovdje nađete odgovor na svoj problem jer će nekorištena pitanja polako nestajati (pitanje ``Komentari su dobrodošli.''). 1111..11.. ffddiisskk kkaažžee ccaannnnoott uussee bbbbbb sseeccttoorrss ooff tthhiiss ppaarrttiittiioonn.. Na početku Linux je podržavao samo Minix datotečni sustav koji ne može biti veći od 64 MB po particiji. U sadašnjim, naprednijim datotečnim sustavima tog ograničenja nema, kao što je ext2fs (druga verzija Extended (proširenog) datotečnog sustava, "standardnog" Linux datotečnog sustava). Ako namjeravate koristiti ext2fs, ovu poruku možete zanemariti. 1111..22.. ssee.. GGCCCC ppoonneekkaadd kkoorriissttii ooggrroommnnee kkoolliiččiinnee vviirrttuuaallnnee mmeemmoorriijjee ii ssrruuššii Starije verzije GCC-a imale su grešku zbog koje su koristile puno memorije ako ste pokušali kompajlirati program koji sadržava veliku tablicu statičkih podataka. Možete nadograditi svoju verziju GCC ili dodati još swapa ako je potrebno, ili jednostavno čekati da se završi kompajliranje. 1122.. KKaakkoo ddoobbiittii ddaalljjnnjjuu ppoommooćć.. 1122..11.. JJoošš uuvviijjeekk nniissttee ooddggoovvoorriillii nnaa mmoojjee ppiittaannjjee!! Molim vas, prije slanja poruke pročitajte ovaj odgovor u cjelosti. Znam da je malo poduži, ali možda upravo namjeravate ispasti budala ispred 50 000 ljudi i potrošiti stotine sati njihova vremena. Zar ne mislite da vrijedi potrošiti malo svog vremena i slijediti ove upute? Ako mislite da je neki odgovor nepotpun ili netočan, pošaljite poruku Robertu Kieslingu na kiesling@ix.netcom.com. Pročitajte odgovarajuće knjige LDP-a -- pogledajte pitanje ``Gdje da nabavim HOWTO-e i drugu dokumentaciju?''. Ako ste novi na Unixu, pročitajte ccoommpp..uunniixx..qquueessttiioonnss FFAAQQ i FAQ-ove svih ostalih comp.unix grupa koje bi mogle biti važne. Linux ima toliko zajedničkog s komercijalnim Unixima da će skoro sve što tamo pročitate vrijediti za Linux. Ti FAQ-ovi se, kao i svi ostali, mogu naći na (ako nemate pristupa FTP-om, mail-server@rtfm.mit.edu vam ih može poslati). rtfm-ove FAQ arhive prenose se na razne poslužitelje -- pogledajte IInnttrroodduuccttiioonn ttoo **..aannsswweerrss ppoossttiinngg na svom news poslužitelju ili u poddirektoriju news-answers/introduction navedenog direktorija. Provjerite KAKO koji govori o toj temi, ako ga ima, ili odgovarajući pod-FAQ dokument starog stila. Provjerite FTP arhive. Pokušajte eksperimentirati -- to je najbolji način upoznavanja Unixa i Linuxa. Pročitajte dokumentaciju. Pogledajte man stranice (ako za njih ne znate, napišite man man; man -k često ispisuje korisne i važne man stranice). Pogledajte Info dokumentaciju (u Emacsu napišite C-h i, tj. -, a zatim ). Tu nije riječ samo o Emacsu. Na primjer, tu je i dokumentacija GCC-a. Često će uz paket biti i datoteka README koja daje uputstva za instaliranje i/ili korištenje. Provjerite da li imate pokvarenu ili zastarjelu kopiju programa u kojem je problem. Ako je moguće, skinite ga opet i ponovno instalirajte -- vjerojatno ste prvi put pogriješili. Pratite comp.os.linux.announce -- tamo se često pojavljuju vrlo važne informacije za sve korisnike Linuxa. Općenita pitanja o X Windowu pripadaju u comp.windows.x.i386unix, a ne u comp.os.linux.x. No prije slanja poruke malo čitajte grupu (kao i FFAAQQ). Samo ako napravite sve ove stvari i još uvijek niste riješili problem, pošaljite poruku u odgovarajuću comp.os.linux grupu. Prije toga pročitajte slijedeće pitanje, ``Što staviti u molbu za pomoć.''. 1122..22.. ŠŠttoo ssttaavviittii uu mmoollbbuu zzaa ppoommooćć.. Molim vas, ovaj savjet o pisanju poruke pročitajte pažljivo. Potpuna poruka znatno će povećati šanse da stručnjak i/ili drugi korisnik ima dovoljno informacija i motivacije za odgovor. Ovaj savjet vrijedi i za poruke koje traže savjet i osobne poruke poslane stručnjacima i drugim korisnicima. Svakako pružite sve detalje problema, uključujući: ˇ Točno koji je program problematičan. Ako ga znate, napišite broj verzije, te odakle ste ga nabavili. Mnoge standardne naredbe ispisat će svoju verziju ako im date opciju --version. ˇ Koju distribuciju Linuxa koristite (Red Hat, Slackware, Debian ili što već) i koju verziju te distribucije. ˇ Točan i potpun tekst bilo kakvih poruka o grešci. ˇ Točno kakvo ste ponašanje očekivali i kakvo ste opazili. Dobar način za pokazivanje ovoga je transkript rada s programom. ˇ Sadržaj bilo kakvih konfiguracijskih datoteka koje program u pitanju koristi, kao i svi povezani programi. ˇ Koju verziju kernela i djeljenih librarya imate instalirane. Verziju kernela pokazat će uname -a, a djeljenih librarya ls -l /lib/libc.so.4. ˇ Ako se čini prikladnim, detalje o vašem hardveru. Ne bojte se preduge poruke osim ako uključite velike dijelove izvornog koda ili uuencode-anih datoteka, tako da nema straha od previše informacija. Koristite jasnu, detaljnu temu poruke. Ne stvari kao što je ``ne radi'', ``Linux'', ``pomoć'' ili ``pitanje'' -- to već znamo. Taj prostor iskoristite za ime programa, dio poruke o grešci, sažetak neobičnog ponašanja, itd. Ako govorite o unable to handle kernel paging request poruci, slijedite upute u README izvornog koda kernela za pretvaranje brojeva u nešto razumljivije. Ako to ne napravite, nitko tko pročita poruku neće to moći umjesto vas jer se odnos brojeva i imena funkcija razlikuje od jednog do drugog kernela. Na početku poruke u jednom odlomku izložite sažetak. Na dnu tražite odgovore e-mailom i recite da ćete poslati sažetak. To poduprite pomoću Followup-To: pošiljatelj. Nakon par ili tjedan dana stvarno i pošaljite sažetak. Nemojte samo spojiti odgovore koje ste dobili -- sažmite ih. Također je dobra ideja staviti u temu svog sažetka staviti riječ SAŽETAK. Razmislite o slanju sažetka u comp.os.linux.announce. Provjerite da li vaša poruka ima neprikladno RReeffeerreenncceess zaglavlje. Ono vaš članak označava kao dio niza kojem pripada članak na kojeg ste se referirali što često uzrokuje brisanje zajedno s ostatkom dosadnog niza. Također možete reći da ste pročitali ovaj FFAAQQ i odgovarajuće KAKO-e -- tako je manje vjerojatno da ljudi preskoče vašu poruku. Nemojte zaboraviti da ne biste trebali slati poruke poslane vama osobno bez dopuštenja pošiljatelja. 1122..33.. ŽŽeelliimm nneekkoommee ppoossllaattii ppoorruukkuu oo ssvvoomm pprroobblleemmuu.. Pokušajte naći autora ili održavatelja kojeg god programa ili dijela koji uzrokuje vaše teškoće. Ako imate kontakt za svoju distribuciju Linuxa, koristite njega. Molim vas, u poruku stavite sve što biste stavili u posting. Na kraju, sjetite se da, unatoč tome što većina Linux zajednice nastoji pomoći i odgovoriti na pitanja, pomoć tražite od neplaćenih dragovoljaca pa nemate pravo očekivati odgovor. 1133.. AAddmmiinniissttrraattiivvnnee iinnffoorrmmaacciijjee ii zzaahhvvaallee.. 1133..11.. KKoommeennttaarrii ssuu ddoobbrrooddooššllii.. Molim vas, pošaljite mi svoje komentare o ovom FAQ-u. Dodatne informacije za FFAAQQ prihvaćam u bilo kojem formatu; svi se prilozi, komentari i ispravci zahvalno prihvaćaju. Pošaljite ih na kiesling@ix.netcom.com. Ako se referirate na pitanje iz FFAAQQ--aa, meni je zgodnije da to činite tekstom pitanja, a ne njegovim brojem pošto se brojevi pitanja generiraju automatski i u izvornom kodu ih ne vidim. Više volim komentare na engleskom nego zakrpe -- kontekstualni diff mi nije materinski jezik. 1133..22.. FFoorrmmaattii uu kkoojjiimmaa jjee oovvaajj FFAAQQ ddoossttuuppaann.. Ovaj dokument je dostupan kao ASCII tekstualna datoteka, HTML WWW stranica, PostScript i Usenet poruka. Svi se ti formati generiraju iz SGML izvornog koda pomoću SGMLToolsa i LinuxDoc DTD-a. HTML verzija ovog FFAAQQ-a dostupna je na i drugim mjestima. Usenet verzija redovito se šalje u news.answers, comp.answers, comp.os.linux.misc i comp.os.linux.announce. Arhivira se na . Najnovija tekstualna, HTML, SGML i PostScript verzija može se naći u Linux arhivi na sunsite.unc.edu te na . 1133..33.. AAuuttoorrssttvvoo ii zzaahhvvaallee Ovaj FAQ slaže i održava Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com, uz pomoć i komentare Linux aktivista iz cijelog svijeta. Posebno hvala Mattu Welshu koji je moderirao comp.os.linux.announce i comp.os.linux.answers, koordinirao HOWTO-e i napisao značajan dio mnogih; Gregu Hankinsu i Timothyu Bynumu, bivšem i sadašnjem koordinatoru LDP-ovih HOWTO-a; Larsu Wirzeniusu i Mikki Rauhali, bivšem i sadašnjem moderatoru comp.os.linux.announce; Marc-Michelu Corsiniju koji je napisao prvi LLiinnuuxx FFAAQQ i Ianu Jacksonu, prethodnom održavatelju FFAAQQ-a. Također hvala Romanu Maureru za njegove mnoge dodatke i ispravke, posebno što se tiče evropskih WWW stranica, prijevoda i drugih, općenitih stvari. Zadnja, ali ne i najmanja, hvala Linusu Torvaldsu i drugima koji su pridonijeli Linuxu što su nam dali temu za pričanje! 1133..44.. OOddrriiccaannjjee ii aauuttoorrsskkaa pprraavvaa.. Ovaj dokument daje se ``kakav jest''. Za informacije koje sadrži _n_e _j_a_m_č_i se točnost. Koristite ga na svoju odgovornost. LLiinnuuxx ččeessttoo ppoossttaavvlljjaannaa ppiittaannjjaa uuzz ooddggoovvoorree je (C) 1997., 1998. Robert Kiesling, kiesling@ix.netcom.com, pod licencom Linux Documentation Projecta. Potpuni tekst LDP copyrighta dostupan je anonimnim FTP-om sa sunsite.unc.edu, iz direktorija /pub/Linux/docs/LDP/, i naveden je ispod. Dijelovi su (C) 1994., 1995., 1996. Ian Jackson, koji je prošli održavatelj LLiinnuuxx FFAAQQ--aa. LLiinnuuxx ččeessttoo ppoossttaavvlljjaannaa ppiittaannjjaa uuzz ooddggoovvoorree mogu se reproducirati i distribuirati u potpunosti (uključujući dijelove o autoru, autorskim pravima, licenci i obavijest o dozvoli) ako se za sam dokument ne traži naknada bez pristanka autora. To vrijedi i za ``poštene'' iznimke kao što su recenzije, oglasi te izvedena djela kao što su prijevodi. Namjera ovom ograničenju nije zabraniti naplaćivanje usluge tiskanja ili kopiranja dokumenta. Za ova pravila mogu se naći iznimke. Rado ću odgovoriti na bilo kakva pitanja o ovoj licenci. Pošaljite mi poruku na kiesling@ix.netcom.com. Kao što navedena licenca kaže, ova ograničena nastoje zaštiti autore, a ne ograničiti vas u podučavanju i učenju. _L_I_C_E_N_C_A _K_O_P_I_R_A_N_J_A _L_I_N_U_X _D_O_C_U_M_E_N_T_A_T_I_O_N _P_R_O_J_E_C_T_A Zadnja promjena 6. siječnja 1997. Slijedeća licenca vrijedi za sva djela Linux Documentation Projecta. Molimo vas da licencu pročitate pažljivo -- pomalo sliči GNU Općoj javnoj licenci, ali u nekoliko uvjeta se razlikuje od onoga na što ste možda navikli. Ako imate bilo kakvih pitanja, pošaljite ih LDP koordinatoru, mdw@sunsite.unc.edu. Priručnici Linux Documentation Projecta mogu se reproducirati i distribuirati, u cjelini ili djelomično, pod slijedećim uvjetima: Autorska prava na sve priručnike Linux Documentation Projecta posjeduju njihovi autori. ONI NISU U JAVNOM VLASNIŠTVU. ˇ Navedena obavijest o autorskim pravima i ova obavijest o dopuštenju mora se potpuno sačuvati na svim potpunim ili djelomičnim kopijama. ˇ Svaki prijevod ili izvedeni rad LLiinnuuxx IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd prije distribucije autor mora napismeno odobriti. ˇ Ako distribuirate LLiinnuuxx IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd djelomično, upute za nabavljanje potpune verzije ovog priručnika moraju biti uključene, a sredstvo za nabavljanje potpune verzije ponuđeno. ˇ Mali dijelovi mogu se u drugim djelima reproducirati kao ilustracije za kritike ili citati bez ove obavijesti o dopuštenju ako se pravilno navede izvor. ˇ GNU Opća javna licenca ispod navedena može se reproducirati pod uvjetima koji su u njoj dani. Iznimke ovim pravilima mogu se odobriti u akademske svrhe: pišite autoru i pitajte. Ova ograničenja nastoje zaštiti nas kao autore, a ne ograničiti vas kao učitelje i učenike. Sav izvorni kod u LLiinnuuxx IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd stavljen je pod GNU Opću javnu licencu, dostupnu anonimnim FTP-om s GNU arhiva. _O_B_J_A_V_L_J_I_V_A_N_J_E _L_D_P_-_o_v_i_h _P_R_I_R_U_Č_N_I_K_A Ako ste iz izdavačke tvrtke zainteresirane u distribuiranju bilo kojeg LDP priručnika, nastavite čitati. Licencom danom u prethodnom dijelom, svakome je dopušteno objavljivati i distribuirati točne kopije priručnika iz Linux Documentation Projecta. Za to vam nije potrebno naše izričito dopuštenje. Međutim, ako želite distribuirati prijevod ili izvedeni rad zasnovan na nekom LDP-ovom priručniku, morate dobiti dozvolu od autora, napismeno, prije nego to učinite. Svi prijevodi i izvedeni radovi iz LDP-ovih priručnika moraju biti stavljeni pod Licencu Linux dokumentacije navedenu u prethodnom dijelu. Dakle, ako kanite objaviti prijevod jednog od priručnika, on se mora moći slobodno distribuirati pod gornjim uvjetima. Naravno, LDP-ove priručnike možete prodavati za zaradu. Ohrabrujemo vas u tome. Međutim, nemojte zaboraviti da, pošto se LDP-ovi priručnici mogu slobodno distribuirati, bilo tko, ako želi, može besplatno fotokopirati ili distribuirati tiskane primjerke. Ne zahtijevamo plaćanje tantijema od bilo kakve zarade na prodavanju LDP-ovih priručnika. Međutim, željeli bismo predložiti da, ako LDP-ove priručnike prodajete za zaradu, autoru ponudite tantijem ili dio svoje zarade poklonite autoru, LDP-u u cjelini ili zajednici koja radi na razvoju Linuxa. Također možete autoru poslati jedan ili više besplatnih primjeraka LDP-ovog priručnika kojeg distribuirate. Pokazivanje vaše podrške LDP-u i Linux zajednici bit će vrlo cjenjeno. Željeli bismo biti obavješteni o bilo kakvih nakanama izdavanja ili distribuiranja LDP-ovih priručnika -- samo kako bi znali kada će postati dostupni. Ako izdajete ili namjeravate izdati neki LDP-ov priručnik, molim vas, pošaljite poruku Mattu Welshu (e-mail mdw@sunsite.unc.edu). Ohrabrujemo distributere Linux softvera u distribuiranju LDP-ovih priručnika (kao što je IInnssttaallllaattiioonn aanndd GGeettttiinngg SSttaarrtteedd GGuuiiddee) zajedno s njihovim softverom. Namjera LDP-ovih priručnika je postati ``službena'' Linux dokumentacija, pa bismo voljeli vidjeti tvrtke koje poštom distribuiraju softver kako zajedno s njime pakiraju LDP-ove priručnike. Nadamo se da će, dok sazrijevaju, LDP-ovi priručnici bolje ispuniti taj cilj. Matt Welsh, mdw@sunsite.unc.edu 1144.. HHrrvvaattsskkii pprriijjeevvoodd Najnovija verzija ovog prijevoda može se naći na . Održava ga Matej Vela, mvela@public.srce.hr. Svi su prilozi, primjedbe i prijedlozi dobrodošli.